Рак тестиса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рак тестиса
Seminoma of the Testis.jpg
Семином тестиса.
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност онкологија
ICD-10 C62
ICD-9-CM 186.9
OMIM 273300
DiseasesDB 12966
eMedicine med/2250 med/863
MeSH D013736

Рак тестиса или тестикуларни рак је ријетка врста тумора која првенствено погађа млађе мушкарце.[1][2][3] Најчешћи симптом тестикуларног рака је безболна квржица/израслина или оток тестиса, појава крви у ејакулату, болови у доњем делу стомака и леђа (узроковани метастазама у лимфним чворовима уз аорту). Остали симптоми могу укључивати тупу бол и осјећај тежине у мошницама.[4][5]

Тестикуларни рак је најчешћи код мушкараца европског поднебља. На свјетском нивоу болест се од 1960. удвостручила и највише се јавља у Скандинавији, Њемачкој и Новом Зеланду, и то најчешће у животном добу од 15 до 40 година. Стопа рака тестиса се недавно почела повећавати и код припадника црне расе. Разлог разлика по расној основи када је у питању учесталост овог облика рака није познат.

Превенција[уреди]

Превенција рака тестиса нија могућа, али пазећи унапред самопрегледом на симптоме рака тестиса болесници могу рачунати на успешно лечење. Самопреглед треба обављати једном месечно. Тестиси морају бити опуштени, и треба изабрати топлу просторију. Најбоље вршити када је кожа скортума опушетна, обично након туширања топлом водом.

После туширања станите испред огледала и добро осмотрите предео полних органа. Важно је приметити било какав оток или увећање скортума. Почните прегледом једног тестиса, лаганим приситском пропуштајући га кроз обе руке (кажипрст и средњи прст горе палчеви доле). Тестити не морају бити исте величине. Наставите са опипавањем пасеменика који се налазе иза сваког тестиса. Затим прегледајте канале спермовода који се пипају као покретне чврсте цеви. Поновите поступак и са другим тестисом.

Фактори ризика[уреди]

Тестиси су два мушка полна органа овалног облика који су смјештени у скротуму са обје стране пениса. Они су важан дио мушког репродуктивног система јер производе сперму и хормон тестостерон, који игра главну улогу у сексуалном развоју мушкараца. Узроци рака тестиса нису познати, али откривен су фактори ризика који повећавају шансе за развој тог обољења:

  • мушкарци који су имали овај облик рака на једном тестису имају већи ризик да добију рак и на другом тестису
  • ризик од рака тестиса имају мушкарци чији су брат или отац обољели од ове болести
  • рођење са неспуштеним тестисима (крипторхидизам)
  • повреда тестиса
  • неплодност
  • клинфелтеров синдром урођени поремећај хромосома
  • изложеност мушкараца штетном зрачењу
  • изложеност мушкараца штетном утицају нафте, плина.

Класификација[уреди]

Већина патолога користи класификациони систем Свјетске здравствене организације за тестикуларне туморе.[6][7] Најчешћи тип рака тестиса је познат као „герм ћелијски тестикуларни рак“. Герм ћелије тијело користи да помогне стварање сперме. Постоје двије подврсте герм ћелијског тестикуларног рака. То су:

Дијагноза[уреди]

Диагноза се поставља уз помоћ лабораторијских налаза и дијагностичких тестова:

  • тест крви којим се мери ниво тумор маркера; позитивни тумор маркери попут алфа-фетопротеина(АФП) бета хуманог корионског гондадотропина (бета-хцг) и ензима лактат дехидрогеназе (ЛДХ) могу указивати на присутност рака тестиса; код семинома најчешће је повишен ЛДХ ензим, код несминома АФП, и бета-хцг тумор маркери.
  • ултразвук може показати постојање тумора унутар тестиса готово 100% прецизно.
  • биопсија (микроскопски преглед ткива од стране патолога) да би се утврдио да ли су присутне ћелије рака и да се утврди врста рака.
  • компјутеризована томографија користи се у случајевима ако се сумња на метастазе.

Након одређених тестова онколошки конзилијум одређује стадијум болести и лечење:

Лечење[уреди]

Рак тестиса је један од ријетких облика тумора који се може успјешно лијечити чак и када постоје удаљене метастазе. Начин лијечења зависи од стадијума болести и патохистолошке слике, односно врсте тумора. Три стандардна лечења су:

  • Хируршки захват отклањања оболелог тестиса путем реза у препони назива се радикална ингвинална орхидектомија. Мушкарци и са једним тестисом могу производити сперму и имати нормалну ерекцију. Зависно од стадијума болсети приступа се и отклањању лимфних чворова у абдомену који се назива; ретроперитонеална лимфаденектомија, овај тип операције не мења способност код мушкарца да достиге ерекцију или оргазам, али може узроковати проблеме с плодношћу ако поремети ејакулацију.
  • Радиотерапија (терапија зрачењем) користи високо енергестке зраке у циљу убијања ћелија рака и смањивања тумора. Пошто несеминоми слабије реагују на терапију зрачењем, мушкарцима с овим типом рака се овај начим лечења не прописује. Терапија зрачењем утиче на здраве и болесне ћелије и ремети производњу сперме, међутим многи пацијенти поврате плодност након годину две.
  • Хемотерапија (терапија лијековима), подразумева корштење антиканцерогених лекова са циљем убијања ћелија рака. Хемотерапија се прописује најчешће као помоћна терапија (после операције) с циљем уништавања канцерогених ћелија које су остале у телу. Мушкарци с узнапредовалим или повратим раком тестиса могу бити подвргнути лечењу високим дозама хемотерапије. Такав третман могућ је само код пацијената којим ће бити трансплантована коштана срж. Хемотерапијски протокол зависи од стадијума болести. Углавном се користи ПЕБ протокол (платинол-етопосиде-блеомицин).

Праћење након лечења[уреди]

Редовни накнадни прегледи су од изузетног значаја за мушкарце који су лечени од рака тестиса. Попут свих облика рака, рак тестиса се може поново вратити. Након завршеног лечења рака тестиса, обављају се контроле свака 3 месеца, а затим сваких 6 месеци до 5 године од звршетка лечења. Након 5 година контрола се обавља 1х годишње. У току праћења потребно је пратити вредности тумор маркера АФП, ХЦГ-бета, ензема ЛДХ, крвне слике, РТГ плућа, ултразвук здравог тестиса и скротума, евентуално компјутеризоване томографије.

Извори[уреди]

  1. Cancer Facts and Figures 2003 (PDF). Atlanta, GA: American Cancer Society. 2003. Приступљено 24. 4. 2008. 
  2. Cancer Facts and Figures 2007 (PDF). Atlanta, GA: American Cancer Society. 2007. Приступљено 24. 4. 2008. 
  3. CancerStats, 2007 UK incidence data, Cancer Research UK.
  4. Motzer Robert J., Bosl George J. (2005). „82. Testicular Cancer”. Ур.: Kasper Dennis L., Anthony Fauci, Jameson J. Larry. Harrison's Principles of Internal Medicine (16th изд.). McGraw-Hill. стр. 550—553. ISBN 0-07-139140-1. 
  5. Shaw Joel (2008). „Diagnosis and Treatment of Testicular Cancer”. American Family Physician. American Academy of Family Physicians. 77 (4): 469—474. ISSN 1532-0650. PMID 18326165. Приступљено 5. 8. 2010. 
  6. Eble J.N., Sauter G., Epstein J.I., Sesterhenn I.A. (Eds.): World Health Organization Classification of Tumours. Pathology and Genetics of Tumours of the Urinary System and Male Genital Organs. IARC Press: Lyon 2004. ISBN 92-832-2412-4
  7. Mills, S (ed.) 2009.Sternberg's Diagnostic Pathology. 5th Edition. ISBN 978-0-7817-7942-5.

Литература[уреди]

  • Cancer Facts and Figures 2003 (PDF). Atlanta, GA: American Cancer Society. 2003. Приступљено 24. 4. 2008. 
  • Motzer Robert J., Bosl George J. (2005). „82. Testicular Cancer”. Ур.: Kasper Dennis L., Anthony Fauci, Jameson J. Larry. Harrison's Principles of Internal Medicine (16th изд.). McGraw-Hill. стр. 550—553. ISBN 0-07-139140-1. 

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).