Џејмс Камерон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Џејмс Камерон
James Cameron by Gage Skidmore.jpg
Џејмс Камерон (2016)
Пуно имеЏејмс Франсис „Џим” Камерон
Датум рођења(1954-08-16)16. август 1954.(64 год.)
Место рођењаКапускејсинг (Онтарио)
 Канада
ПребивалиштеМалибу (Калифорнија)
Вајрарапа (Нови Зеланд)
УниверзитетКолеџ Фулертон
Државни универзитет Калифорнија (Фулертон)
Занимањепродуцент, сценариста, режисер, истраживач, проналазач, филантроп
Активни период1975—данас
Нето вредностРаст 1,79 млрд. $ (2016)
СупружнициШерон Вилијамс (1978—1984)
Гејл Ен Херд(1985—1989)
Кетрин Бигелоу(1989—1991)
Линда Хамилтон(1997—1999)
Сузи Ејмис(в. 2000)
Деца4
Веб-сајтjamescamerononline.com

Џејмс Франсис „Џим” Камерон[1] (енгл. James Francis "Jim" Cameron; Капускејсинг, 16. август 1954) познати је филмски режисер, продуцент, сценариста, истраживач, проналазач и филантроп из Канаде.[2][3] Познат је по својим акционим и научнофантастичним филмовима који су бивали обично комерцијално успешни и врло иновативни. Камерон је режирао Титаник, који је постао најуспјешнији филм свих времена, са светском зарадом од 1,8 милијарди долара. Створио је и франшизу Терминатор.

Након Титаника, Камерон је започео пројекат за који је требало скоро десет година да се спроведе: његов научно-фикциони еп Аватар (2009), који је био посебна прекретница за 3Д технологију, и за који је био номинован за три оскара. Упркос тога што је Аватар једини његов 3Д филм до сада, Камерон је најуспешнији стваралац 3Д филма у погледу прихода.[4] У времему између прављења Титаника и Аватара, Камерон је провео неколико година стварајући многе документарне филмове (посебно подводне документарце) и допринео је развоју дигиталног 3Д система фузионе камере. Његов биограф га описује као делом научника и делом уметника.[5] Камерон је исто тако допринео технологијама подводног снимања и даљинских возила.[2][3][6] Дана 26. марта 2012. Камерон је досегао до дна Маријанског рова, најдубљег сегмента океана, помоћу подморског возила Дубокоморски изазивач.[7][8][9] Он је био прва особа која је остварила то самосталним спуштањем, и трећа особа икад. Године 2010, Тајмс магазин је навео Камеруна на списку 100 најутицајнијих људи на свету.[10]

У тоталу, Камеронови режисерски доприноси су остварили зараду од приближно 2 милијарде докара у Северној Америци и 6 милијарди долара широм света.[11] Неприлагођено инфлацији, Камеронов Титаник и Аватар су два филма са највећом свеукупном зарадом свих времена са $2,19 милијарде и $2,78 милијарде респективно. Камерон је исто тако прва особа у историји која је режирала два од четири филма са укупним глобалним приходом од преко 2 милијарде америчких долара (друга два су Ратови звезда: Буђење силе и Осветници: Рат бескраја).[12] У марту 2011, часопис Vanity Fair га је именовао особом са највећом зарадом у Холивуду, са процењеном зарадом у 2010. години од 257 милиона америчких долара.[13] У октобру 2013, нова врста жабе Pristimantis jamescameroni из Венецуеле је названа по њему као знак признања за његове напоре на очувању животне средине, поред његовог јавног промовисања веганизма.[14][15][16]

Младост[уреди]

Џејмс Камерон рођен је у Капускасингу, Онтарио, Канада, као син Филипа, инжењера електрике и Ширли Камерон, уметнице.[17][18] Одрастао је у Чипави, Онтарио, а 1971. његова се породица преселила у Бреу, Калифорнија.[19] Тамо је студирао физику, али страст за режирањем одвукла ће га у филмски архив Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу [20] Након што је погледао филм Ратови звезда, Камерон је напустио свој посао возача камиона како би ушао у филмску индустрију.[21][22]

Рана каријера[уреди]

У филмској индустрији је почео као сценариста, а након тога је почео да ради на сценографији и ефектима за филмове као што су Битка изван звезда и Бекство из Њујорка.[21][23] Радећи с продуцентом Роџером Корманом, Камерон је 1981. остварио свој редатељски деби с филмом Пирана II: Мрешћење, који је сниман на Кејманским острвима за подводне секвенце и у Риму за интеријере. Прво је био ангажиран као редатељ специјалних ефеката, а кад је оригинални редатељ напустио пројект, преузео је режију.[24]

Филмографија[уреди]

Година Филм Режија Сценарио Продуцент Монтажер
1981 Пирана 2 Да Не Не Не
1984 Терминатор Да Да Не Не
1985 Рамбо 2 Не Да Не Не
1986 Осми путник 2 Да Да Не Не
1991 Терминатор 2: Судњи дан Да Да Да Не
1997 Титаник Да Да Да Да
2002 Соларијум Да Не Да Не
2009 Аватар Да Да Да Да
2019 Алита: Борбени анђео Не Да Да Не
2019 Терминатор: Мрачна судбина Не Не Да Не
2021 Аватар 2 Да Да Да Да
2023 Аватар 3 Да Да Да Да

Референце[уреди]

  1. ^ Space Foundation. (n.d.). America's vision: The case for space exploration, p. 42. Приступљено December 12, 2009.
  2. 2,0 2,1 Sony (2009). James Cameron returns to the abyss with Reality Camera System. Приступљено December 25, 2009.
  3. 3,0 3,1 Thompson A (2009). "The innovative new 3D tech behind James Cameron's Avatar". Fox News. Приступљено December 25, 2009.
  4. ^ Glenday, Craig (2013). Guinness Book of Records. стр. 204. ISBN 978-1-908843-15-9. 
  5. ^ Milian, Mark; Keegan, Rebecca (10. 12. 2009). „James Cameron biographer says the 'Avatar' director is half scientist, half artist[Updated]”. Los Angeles Times. Приступљено 5. 1. 2010. 
  6. ^ Parisi, Paula (1998). Titanic and the Making of James Cameron. HarperCollins. ISBN 978-1-55704-365-8. 
  7. ^ Than, Ker (2012). „James Cameron Completes Record-Breaking Mariana Trench Dive”. National Geographic Society. Приступљено 25. 3. 2012. 
  8. ^ Broad, William J. (2012). „Filmmaker in Submarine Voyages to Bottom of Sea”. New York Times. Приступљено 25. 3. 2012. 
  9. ^ Staff, AP (2012). „James Cameron has reached deepest spot on Earth”. MSNBC. Приступљено 25. 3. 2012. 
  10. ^ „The 2010 TIME 100”. Time (на језику: енглески). ISSN 0040-781X. Приступљено 8. 5. 2018. 
  11. ^ Box Office Mojo (2010). "James Cameron movie box office results". Приступљено February 2, 2010.
  12. ^ „All Time Worldwide Box Office Grosses”. Boxofficemojo.com. Приступљено 6. 5. 2012. 
  13. ^ Newcomb, Peter (март 2011). „Hollywood's Top 40”. Vanity Fair. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2011. 
  14. ^ Prostak, Sergio (4. 11. 2013). „Two New Frog Species Discovered in Venezuela, One Named after James Cameron”. Sci-News.com. Приступљено 5. 11. 2013. 
  15. ^ Kok, Philippe J.R. (2013). „Two new charismatic Pristimantis species (Anura: Craugastoridae) from the tepuis of the "Lost World" (Pantepui region, South America)”. European Journal of Taxonomy (60). doi:10.5852/ejt.2013.60. 
  16. ^ Destries, Michael (12. 4. 2014). „Director James Cameron on Vegan Diet: Like I've Set the Clock Back 15 Years.”. Ecorazzi.com. Приступљено 12. 4. 2014. 
  17. ^ Keegan, Rebecca (15. 1. 2010). „'The Futurist: The Life and Films of James Cameron'. New York Times. Приступљено 18. 2. 2010. 
  18. ^ „James Cameron Biography (1954-)”. Theatre, Film, and Television Biographies. NetIndustries LLC. 
  19. ^ Goodyear, Dana (26. 10. 2009). „Man of Extremes: The Return of James Cameron”. The New Yorker. Приступљено 29. 1. 2010. 
  20. ^ Shapiro, Marc (2000). James Cameron: An Unauthorized Biography of the Filmmaker. Los Angeles: Renaissance Books. стр. 44—47. 
  21. 21,0 21,1 Media Pro Tech Inc. „James Cameron Biography by FilmMakers Magazine”. Filmmakers.com. Архивирано из оригинала на датум 17. 6. 2010. Приступљено 27. 8. 2010. 
  22. ^ Field, Syd. „Terminator 2: Judgment Day (Part I)”. Приступљено 7. 2. 2015. 
  23. ^ „James Cameron Biography and Interview”. www.achievement.org. American Academy of Achievement. 
  24. ^ „Biography”. Amazingcameron.com. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2010. Приступљено 21. 2. 2011. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]