Џејмс Камерон

С Википедије, слободне енциклопедије
Џејмс Камерон
James Cameron by Gage Skidmore.jpg
Џејмс Камерон (2016)
Пуно имеЏејмс Франсис „Џим” Камерон
Датум рођења(1954-08-16)16. август 1954.(67 год.)
Место рођењаКапускејсинг (Онтарио)
 Канада
ПребивалиштеМалибу (Калифорнија)
Вајрарапа (Нови Зеланд)
УниверзитетКолеџ Фулертон
Државни универзитет Калифорнија (Фулертон)
Занимањепродуцент, сценариста, режисер, истраживач, проналазач, филантроп
Активни период1975—данас
Нето вредностРаст 1,79 млрд. $ (2016)
СупружнициШерон Вилијамс (1978—1984)
Гејл Ен Херд(1985—1989)
Кетрин Бигелоу(1989—1991)
Линда Хамилтон(1997—1999)
Сузи Ејмис(в. 2000)
Деца4

Џејмс Франсис „Џим” Камерон[1] (енгл. James Francis "Jim" Cameron; Капускејсинг, 16. август 1954) познати је филмски режисер, продуцент, сценариста, истраживач, проналазач и филантроп из Канаде.[2][3] Познат је по својим акционим и научнофантастичним филмовима који су бивали обично комерцијално успешни и врло иновативни. Камерон је режирао Титаник, који је постао најуспјешнији филм свих времена, са светском зарадом од 1,8 милијарди долара. Створио је и франшизу Терминатор.

Након Титаника, Камерон је започео пројекат за који је требало скоро десет година да се спроведе: његов научно-фикциони еп Аватар (2009), који је био посебна прекретница за 3Д технологију, и за који је био номинован за три оскара. Упркос тога што је Аватар једини његов 3Д филм до сада, Камерон је најуспешнији стваралац 3Д филма у погледу прихода.[4] У времему између прављења Титаника и Аватара, Камерон је провео неколико година стварајући многе документарне филмове (посебно подводне документарце) и допринео је развоју дигиталног 3Д система фузионе камере. Његов биограф га описује као делом научника и делом уметника.[5] Камерон је исто тако допринео технологијама подводног снимања и даљинских возила.[2][3][6] Дана 26. марта 2012. Камерон је досегао до дна Маријанског рова, најдубљег сегмента океана, помоћу подморског возила Дубокоморски изазивач.[7][8][9] Он је био прва особа која је остварила то самосталним спуштањем, и трећа особа икад. Године 2010, Тајмс магазин је навео Камеруна на списку 100 најутицајнијих људи на свету.[10]

У тоталу, Камеронови режисерски доприноси су остварили зараду од приближно 2 милијарде докара у Северној Америци и 6 милијарди долара широм света.[11] Неприлагођено инфлацији, Камеронов Титаник и Аватар су била два филма са највећом свеукупном зарадом свих времена са $2,19 милијарде и $2,78 милијарде респективно. Камерон је исто тако прва особа у историји која је режирала два од пет филмова са укупним глобалним приходом од преко 2 милијарде америчких долара (остала три су Ратови звезда: Буђење силе, Осветници: Рат бескраја и Осветници: Крај игре).[12] У марту 2011, часопис Vanity Fair га је именовао особом са највећом зарадом у Холивуду, са процењеном зарадом у 2010. години од 257 милиона америчких долара.[13] У октобру 2013, нова врста жабе Pristimantis jamescameroni из Венецуеле је названа по њему као знак признања за његове напоре на очувању животне средине, поред његовог јавног промовисања веганизма.[14][15][16]

Младост[уреди | уреди извор]

Џејмс Камерон рођен је у Капускасингу, Онтарио, Канада, као син Филипа, инжењера електрике и Ширли Камерон, уметнице.[17][18] Одрастао је у Чипави, Онтарио, а 1971. његова се породица преселила у Бреу, Калифорнија.[19] Тамо је студирао физику, али страст за режирањем одвукла ће га у филмски архив Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу [20] Након што је погледао филм Ратови звезда, Камерон је напустио свој посао возача камиона како би ушао у филмску индустрију.[21][22]

Рана каријера[уреди | уреди извор]

У филмској индустрији је почео као сценариста, а након тога је почео да ради на сценографији и ефектима за филмове као што су Битка изван звезда и Бекство из Њујорка.[21][23] Радећи с продуцентом Роџером Корманом, Камерон је 1981. остварио свој режисерски деби с филмом Пирана II: Мрешћење, који је сниман на Кејманским острвима за подводне секвенце и у Риму за ентеријере. Прво је био ангажиран као режисер специјалних ефеката, а кад је оригинални режисер напустио пројект, преузео је режију.[24]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Година Филм Режија Сценарио Продуцент Монтажер
1981 Пирана 2 Да Не Не Не
1984 Терминатор Да Да Не Не
1985 Рамбо 2 Не Да Не Не
1986 Осми путник 2 Да Да Не Не
1991 Терминатор 2: Судњи дан Да Да Да Не
1997 Титаник Да Да Да Да
2002 Соларијум Да Не Да Не
2009 Аватар Да Да Да Да
2019 Алита: Борбени анђео Не Да Да Не
2019 Терминатор: Мрачна судбина Не Не Да Не
2022 Аватар 2 Да Да Да Да
2024 Аватар 3 Да Да Да Да

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Space Foundation. (n.d.). America's vision: The case for space exploration, p. 42. Приступљено December 12, 2009.
  2. ^ а б Sony (2009). James Cameron returns to the abyss with Reality Camera System. Приступљено December 25, 2009.
  3. ^ а б Thompson A (2009). "The innovative new 3D tech behind James Cameron's Avatar". Fox News. Приступљено December 25, 2009.
  4. ^ Glenday, Craig (2013). Guinness Book of Records. стр. 204. ISBN 978-1-908843-15-9. 
  5. ^ Milian, Mark; Keegan, Rebecca (10. 12. 2009). „James Cameron biographer says the 'Avatar' director is half scientist, half artist[Updated]”. Los Angeles Times. Приступљено 5. 1. 2010. 
  6. ^ Parisi, Paula (1998). Titanic and the Making of James Cameron. HarperCollins. ISBN 978-1-55704-365-8. 
  7. ^ Than, Ker (2012). „James Cameron Completes Record-Breaking Mariana Trench Dive”. National Geographic Society. Приступљено 25. 3. 2012. 
  8. ^ Broad, William J. (2012). „Filmmaker in Submarine Voyages to Bottom of Sea”. New York Times. Приступљено 25. 3. 2012. 
  9. ^ Staff, AP (2012). „James Cameron has reached deepest spot on Earth”. MSNBC. Приступљено 25. 3. 2012. 
  10. ^ „The 2010 TIME 100”. Time (на језику: енглески). ISSN 0040-781X. Приступљено 8. 5. 2018. 
  11. ^ Box Office Mojo (2010). "James Cameron movie box office results". Приступљено February 2, 2010.
  12. ^ „All Time Worldwide Box Office Grosses”. Boxofficemojo.com. Приступљено 6. 5. 2012. 
  13. ^ Newcomb, Peter (март 2011). „Hollywood's Top 40”. Vanity Fair. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2011. 
  14. ^ Prostak, Sergio (4. 11. 2013). „Two New Frog Species Discovered in Venezuela, One Named after James Cameron”. Sci-News.com. Приступљено 5. 11. 2013. 
  15. ^ Kok, Philippe J.R. (2013). „Two new charismatic Pristimantis species (Anura: Craugastoridae) from the tepuis of the "Lost World" (Pantepui region, South America)”. European Journal of Taxonomy (60). doi:10.5852/ejt.2013.60. 
  16. ^ Destries, Michael (12. 4. 2014). „Director James Cameron on Vegan Diet: Like I've Set the Clock Back 15 Years.”. Ecorazzi.com. Архивирано из оригинала на датум 29. 09. 2019. Приступљено 12. 4. 2014. 
  17. ^ Keegan, Rebecca (15. 1. 2010). „'The Futurist: The Life and Films of James Cameron'. New York Times. Приступљено 18. 2. 2010. 
  18. ^ „James Cameron Biography (1954-)”. Theatre, Film, and Television Biographies. NetIndustries LLC. 
  19. ^ Goodyear, Dana (26. 10. 2009). „Man of Extremes: The Return of James Cameron”. The New Yorker. Приступљено 29. 1. 2010. 
  20. ^ Shapiro 2000, стр. 44–47
  21. ^ а б Media Pro Tech Inc. „James Cameron Biography by FilmMakers Magazine”. Filmmakers.com. Архивирано из оригинала на датум 17. 6. 2010. Приступљено 27. 8. 2010. 
  22. ^ Field, Syd. „Terminator 2: Judgment Day (Part I)”. Приступљено 7. 2. 2015. 
  23. ^ „James Cameron Biography and Interview”. www.achievement.org. American Academy of Achievement. 
  24. ^ „Biography”. Amazingcameron.com. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2010. Приступљено 21. 2. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]