Drugi Doktor

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Drugi Doktor
Patrik Trauton kao Drugi Doktor
Podaci o kreaciji
Prvo prik.„Deseta planeta (4. deo)“
(4x8, 29. oktobar 1966)
Poslednje prik.„Dva Doktora (3. deo)“
(22x9, 2. mart 1985)
TumačPatrik Trauton

Drugi Doktor je inkarnacija Doktora, protagoniste britanske naučnofantastične televizijske serije Doktor Hu. Njega je tumačio glumac Patrik Trauton. Dok obožavaoci dobro pamte Trautonovu eru Doktora Hua i literaturu Doktora iz tog doba, teško je proceniti u potpunosti jer od njegovih 119 epizoda, 53 se vode kao nestale.

U okviru pripovedanja serije, Doktor je vekovima star vanzemaljac Vremenski Gospodar sa planete Galifrej koji putuje kroz vreme i prostor u TARDIS-u, često sa pratiocima. Na kraju života, Doktor se Doktor je vekovima star vanzemaljac Vremenski Gospodar sa planete Galifrej koji putuje kroz vreme i prostor u TARDIS-u, često sa pratiocimapa zbog toga, fizički izgled i ličnost Doktora se menja. Transformacija u Drugog Doktora (prvobitno nazvana „obnova”), figuru koja je bila isti 'suštinski' lik kao i prvi, ali sa veoma različitom ličnošću, bila je prekretnica u evoluciji serije i na kraju postao ključni element dugovečnosti serije. U regeneraciji mu prethodi Prvi Doktor (Vilijam Hartnel), a sledi ga Treći (Džon Pertvi).

Trautonov Doktor je bio spolja neuredan, bezobrazan i nespretan skitnica, portret koji je dobio nadimak Kosmički skitnica. Sakrio je čvršću i malo mračniju stranu koju bi često koristio da obmane svoje neprijatelje i saveznike za opšte dobro. Njegovi izvorni saputnici u Svinging šezdesetim bili su prefinjena socijalistkinja Poli (Aneki Vils) i mornar iz radničke klase Ben Džekson (Majkl Krejz) koji je putovao sa njegovom prethodnom inkarnacijom. Kasnije im se pridružio jakobitac iz 18. veka Džejmi Mekrimon (Frejzer Hajns) koji je postao najodaniji i najpoverljiviji pratilac Drugog Doktora. Nakon odlaska Bena i Poli, Doktoru i Džejmiju su se pridružile viktorijansko siroče Viktorija Voterfild (Debora Votling) i astrofizičarka 21. veka Zoi Heriot (Vendi Pedburi). Džejmi i Zoi su ostali sa Drugim Doktorom sve dok ih Gospodari vremena nisu vratili u njihova vremena i izbrisali im na sve osim na njihov prvi susret sa njim.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Prvi Doktor je napredno postajao slabiji dok se borio sa Kiberljudima tokom događaja u Desetoj planeti (1966) i na kraju se srušio, naizgled od starosti. Njegovo telo se obnovilo i preobrazilo u Drugog Doktora.

U početku je odnos između Drugog Doktora i njegovog prethodnika bio nejasan. U svojoj prvoj priči, Drugi Doktor se osvrnuo na svog prethodnika u trećem licu[1] kao da je potpuno druga osoba. Njegovi saputnici Ben i Poli u početku nisu bili sigurni kako da se ophode prema njemu, iako je Poli bila spremna da veruje da je on isti čovek, a tek kada je jedan Dalek prepoznao Doktora, Ben prihvata da je on Doktor. Sve se to dogodilo tokom prve Doktorove priče, Moć Daleka (1966).

U drugoj priči Gorštaci (1966–67), Džejmi Mekrimon se pridružio posadi TARDIS-a i ostao sa Drugim Doktorom do kraja njegovih putovanja. Na kraju serijala Bezlični (1967), Ben i Poli su otišli ​​zajedno kada je TARDIS sleteo na aerodrom Getvik istog dana kada su prvobitno otišli ​​sa Prvim Doktorom pošto su zaustavili masovnu otmicu turista vanzemaljcima koji menjaju oblik. U sledećoj priči Zlo Daleka (1967), Doktor i Džejmi su se umešali u zaveru Daleka da pridobiju i „Činioce ljudi i Daleka“ kada je TARDIS ukraden što ih je dovelo do toga da upoznaju Viktoriju Voterfild u 19. veku. Doktor je iskoristio stanje da osmisli građanski rat Daleka koji je naizgled uništio Daleke zauvek. Međutim, među nastradalima je bio i Viktorijin otac. Pošto je ostala siroče, Viktorija je odlučila da prati Doktora i Džejmija na njihovim putovanjima. Iako je osećala veliku naklonost prema Doktoru i Džejmiju, nikada nije uspela da se u potpunosti pomiri sa životom u TARDIS-u i stalnom opasnošću koja je ishodila. Na kraju je odlučila da ode nakon događaja u serijalu Bes iz dubine (1968) i usvojili su je gospodin i gospođa Haris u 20. veku. Nakon događaja u Točku u svemiru (1968), Doktoru i Džejmiju se tada pridružila Zoi Heriot, izuzetno inteligentna žena iz 21. veka koja je pomogla da se porazi napad Kiberljudi na svemirsku stanicu poznatu kao "Točak". Zatim se sklonila u TARDIS i, uprkos Doktorovim upozorenjima o tome šta bi mogla naići, odlučila je da ostane.

Tokom svoje druge inkarnacije, Doktor se suočio sa poznatim neprijateljima kao što su Daleci i Kiberljudi, kao i sa novim neprijateljima kao što su Velika inteligencija i Ledeni ratnici. Tokom Planete mreže (1968) Doktor je upoznao pukovnika Alistera Gordona Letbridž-Stjuarta u tunelima londonskog metroa.[2] Nakon poraza Velike obaveštajne službe, Letbridž-Stjuart je unapređen u brigadira i postao vođa britanskog kontingenta OJUN-a, vojne organizacije koja ima zadatak da istražuje i brani svet od vanzemaljskih pretnji. U Najezdi (1968), Doktor se ponovo udružio sa njim da bi pobedio najezdu Kiberljudi u savezu sa industrijalcem Tobijasom Voanom.

U njegovoj poslednjoj priči Ratne igre (1969), vreme Drugog Doktora je došlo do kraja kada je TARDIS sleteo usred ratne oblasti koju je stvorilo rod vanzemaljskih vojskovođa koji su uz pomoć drugog odmetnutog Gospodara vremena Ratnog poglavice napredno oteli i ispirali mozak ljudima da postanu vojnici za njih, nadajući se da će iskoristiti one koji su preživeli da osvoje Galaksiju. Iako je Doktor uspeo da osujeti njihov plan, shvatio je da neće moći da vrati ljudske subjekte na njihove različite prvobitne tačke u istoriji Zemlje. Stoga je zvao Gospodare vremena, žrtvujući tada sopstvenu slobodu, i uprkos pokušaju bekstva bio je primoran da se vrati na svoju matičnu planetu. Potom su ga osudili Gospodari vremena zbog kršenja njihovih zakona o nemešanju. Uprkos Doktorovom argumentu da Gospodari Vremena treba da iskoriste svoje velike moći da pomognu drugima, osuđen je na izgnanstvo na Zemlju u 20. veku pri čemu su Gospodari Vremena primorali njegovu regeneraciju u Trećeg Doktora. Džejmi i Zoi su vraćeni u svoje vreme, a njihova sećanja na sve osim na njihovo upoznavanje Doktora su izbrisana, a tajna TARDIS-a je takođe oduzeta Doktoru.

Sezona 6B[uredi | uredi izvor]

Zbog onoga što bi izgledalo kao greške u kontinuitetu u Trautonovim kasnijim nastupima (posebno u Dva Doktora), neki obožavaoci su nagađali da su Gospodari vremena koristili Drugog Doktora kao agenta nakon događaja u Ratnim igrama (1969.) i da se on nije u stvari odmah regenerisao i ušao u svoje izgnanstvo na Zemlji. Ova teorija kontinuiteta je opisana kao "Sezona 6B".[3] Pored toga, iako Ratne igre nikada nisu prikazivale samu Doktorovu regeneraciju, kasnije je prikazano u TV stripu koji je prikazivao podvige prognanog Doktora na Zemlji pre nego što je u stripu pod naslovom Noćni šetači prikazan Doktor uvučen u TARDIS od animiranih strašila, omogućavajući mu da promeni izgled.[4] Regeneracija Drugog Doktora je takođe prikazana u Izopačenima, filmu koji su producirali obožavaoci u kojem je Džon Pertvi glumio i poslednji put se pojavio kao Treći Doktor.[5]

Prema montažeru scenarija Robertu Holmesu, zadaci Drugog Doktora za Gospodare vremena odvijali su se pre događaja u Ratnim igrama: „oni su 'smislili' Trautonovog Doktora i naterali ga da radi razne stvari za njih, a zatim ga odvukli u pred sebe na suđenje.[6]

Ličnost[uredi | uredi izvor]

Drugi Doktor je dobio nadimak „Kosmički skitnica“[7] pošto je podmukli Drugi Doktor izgledao daleko više neuredan i detinjast od svoje prve inkarnacije.

Živoljubiv, pametan i uvek nekoliko koraka ispred svojih neprijatelja, ponekad bi mogao da bude proračunati spletkaroš koji ne samo da bi obmanjivao ljude za veće dobro, već bi se ponašao kao glupa budala da bi drugi potcenili njegove prave sposobnosti.[8] Jedan primer je u Grobnici Kiberljudi (1967), gde, uprkos njegovim upozorenjima da se ne otvara naslovna grobnica, on ispravlja proračune šifre zlog logičara Erika Kliga kako bi otvorio grobnicu iza Kligovih leđa. Ovo omogućava da se grobnica otvori tako da je Doktor mogao da razotkrije planove Kliga i Kiberčoveka i da porazi obojicu.

Ponekad njegova obmana onima oko sebe može skrenuti na mračnu teritoriju. U Zlu Daleka (1967), on je hladno obmanuo Džejmija da pokuša da spase Viktoriju (čime pokreće ispitivanja Ljudskog činioca) i nije bio saosećajan kada je Edvard Voterfild pokušao da se izvini za svoju saradnju sa Dalecima. Kasnije u priči izgleda da ga je "činilac Dalek" pretvorio u mentalnog Daleka, iako on na kraju otkriva da je to laž. U serijalu Neprijatlj sveta (1968) dok je oponašao negativca Salamandera koji je bio njegov dvojnik, on je ispitivao Džejmija i Viktoriju a da oni nisu znali da je to on, izavzivajući ih sve dok ga nisu umalo fizički napali. U sledećoj priči Mreža straha on se očigledno pomirio sa planom Velike inteligencije da mu iscrpi um i odupire se pokušajima spasavanja - tek nakon toga se ispostavilo da je planirao da se vrati na odliv uma. Uprkos naletu i sklonosti ka panici kada su događaji izmakli kontroli, Drugi Doktor se uvek ponašao junački i moralno u želji da pomogne potlačenima.

Ovaj Doktor je povezan sa frazama „Kad kažem beži, beži!“ i „U, tetku li ti tvoju!“ (iako se ova druga prvi put čula u jednoj od njegovih poslednjih nekoliko priča Krotonci) i poznat je po tome što svira kljunastu flautu.[9]

Izgled[uredi | uredi izvor]

Trautonov kostim je astao na osnovu razgovora između samog glumca, producenta Inesa Lojda i urednika scenarija Džerija Dejvisa.[10] Nosio je crni kaput, nekoliko puta veći, preko svetloplave košulje sa kragnom na dugmad. Gornje dugme je bilo otkopčano, ali je gornji deo košulje držan sigurnosnom iglom pričvršćenom za leptir mašnu u stilu Vinstona Čerčila. Nosio je veoma široke pantalone[9] koje su bile podignute crvenim naramenicama sa zvezdama, mesecima i cvećem ili belim naramenicama sa tamnoplavom prugom po sredini. U njegove prve dve priče, pantalone su bile narandžaste i crne karirane od 5 cm, a kasnije je nosio braon pantalone sa psećim zubima. Takođe je imao sklonost da nosi Cilindar i tamno smeđe čizme. Glumac je odbijao ukazivanja da je njegova prepoznatljiva krpa crne kose bila perika.[10]

U pričama smeštenim u hladnije okruženje, Trauton je nosio ogrtač (Gorštaci, Grobnica Kiberljudi) ili kratku bundu (Neverovatni Snežni ljudi i Pet Doktora).

Stil priča[uredi | uredi izvor]

Sa dolaskom mlađeg Doktora i promenom ukusa, mandat Drugog Doktora pratio je brži tempo i sklonost ka horor pričama u stilu „čudovišta nedelje“ dok su čisto istorijske pustolovine koje su bile stalno obeležje Hartnelove ere prestale nakon Gorštaka, jedinim zapisom iz Trautonove ere u tom žanru. Dok je Trautonov Doktor i dalje posećivao prošlost Zemlje, uvek bi naišao na vanzemaljce, kao što su Daleci ili Ledeni ratnici. Takođe je tokom ove ere serija počela da se dolazi na udar kritike zbog svog navodno nasilnog i zastrašujućeg sadržaja.

Kao i kod njegovog prethodnika, sve izvorne epizode ​​Drugog Doktora bile su crno-bele. Kasnija gostovanja u serijalima Tri Doktora (1972–73) i Dva Doktora (1985) i epizodi Pet Doktora (1983) bila su u boji. Međutim, Trautonov mandat kao Doktora bio je značajniji po onome što ne postoji nego po onome što postoji jer je BBC odbacio mnoge epizode ​​u kojima se pojavljuje Drugi Doktor. Pun spisak nepotpunih serijala o Doktoru Huu pokazuje koliko ovih epizoda nedostaje u arhivi BBC-a.

Samo dve priče iz prve dve Trautonove sezone – Grobnica Kiberljudi (1967) i Neprijatelj sveta (1968) – još uvek postoje u celini. Deset priča postoji samo delimično (većina sa jednom ili dve epizode ​​od 4 ili 6), a četiri su izgubljene u celini: njegova prva priča, Moć Daleka (1966), Džejmijeva prva pustolovina Gorštaci (1966–67), Teror Makre (1967) i Viktorijina poslednja pustolovina Bes iz dubine (1968). Od ta četiri serijala, svi osim Gorštaka su od tada rekonstruisani u animiranom obliku za objavljivanje u 21. veku koristeći preživeli audio zapis.

Kasnija pojavljivanja[uredi | uredi izvor]

Drugi Doktor se vratio u seriju u tri navrata: 1973. za desetogodišnjicu serije Tri Doktora (u kojoj se takođe vratio Vilijam Hartnel kao Prvi Doktor), 1983. u specijalu povodom 20. godišnjice Pet Doktora i još jednom 1985. u Dva Doktora.

Ostala pominjanja[uredi | uredi izvor]

Slike Drugog Doktora pojavljuju se u serijalima Dan Daleka (1972), Mozak Morbijusa (1976), Zemljotres (1982), Modrin besmrtni (1983) i Vaskrsnuće Daleka (1984), epizodama „Ljudska priroda“ (2007), „Sledeći Doktor“ (2008), „Jedanaesti čas“ (2010), „Vinsent i Doktor“ (2010), „Podstanar“ (2010), „Košmar u srebrnom“ (2013) i „Supruzi River Song“ (2015) i u epizodi Pustolovina Sare Džejn „Smrt Doktora“ (2010).

Skulptura njegove glave zajedno sa glavom Prvog Doktora pojavljuje se u specijalu Za decu u nevolji iz 1993. pod nazivom Veličine u vremenu (1993). Četvrti Doktor ga je nazvao „frulašem“.

Nakratko se pojavljuje u epizodi „Ime Doktora“ (2013) gde su korišćeni arhivski snimci iz Pet Doktora da bi ga prikazali kako trči pored Klare Osvald u neviđenoj pustolovini.

Drugi Doktor se pojavljuje, preko arhivskih slika, u specijalu povodom 50. godišnjice serije „Dan Doktora“ (2013). Viđen je kako pilotira TARDIS-om i deluje unisono sa dvanaest drugih inkarnacija Doktora da bi spasio Galifrej poslednjeg dana Vremenskog rata.

Prijem[uredi | uredi izvor]

Trauton je u početku dobio pomešan prijem kod gledalaca. U pismima poslatim Radio vremenu hvale se „sjajan lik koji je stvorio“ i kritikuje se „divna serija“ zbog pretvaranja u „nešto nalik na klovna Kokoa“.[11]

Piter Dejvison, Kolin Bejker, Silvester Mekoj, Kristofer Eklston i Met Smit, koji su tumačili Petog, Šestog, Sedmog, Devetog i Jedanaestog Doktora, izjavili su da im je Drugi Doktor omiljeni.[12][13][14][15] Smit je takođe izjavio da je njegov kostim Doktora, posebno leptir mašna, takođe bio pod uticajem Drugog Doktora, navodeći priču Grobnica Kiberljudi kao omiljenu priču.[16]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „BBC - Doctor Who Classic Episode Guide - The Power of the Daleks - Details”. www.bbc.co.uk. 
  2. ^ „BBC - Doctor Who Classic Episode Guide - The Web of Fear - Details”. www.bbc.co.uk. 
  3. ^ Cornell, Paul; Day, Martin; Topping, Keith (1995). „Season 6 (b)”. The Discontinuity Guide (reprinted on BBC Doctor Who website). London: Virgin Books. str. 105—107. ISBN 0-426-20442-5. Pristupljeno 20. 4. 2009. 
  4. ^ Hearn, Marcus (24. 10. 2013). Doctor Who:The Vault. London: BBC Books. str. 65. ISBN 978-1849905817. 
  5. ^ Niall Boyce (2009). Doctor Who: The War Games (Medijske beleške) (na jeziku: engleski). London: BBC Worldwide. BBCDVD1800. 
  6. ^ Russell, Gary (maj 1985). „Robert Holmes Interview”. Doctor Who Magazine (100). 
  7. ^ „Doctor Who – Classic Series – Episode Guide – Second Doctor Index”. BBC. Pristupljeno 22. 6. 2010. 
  8. ^ „'Doctor Who': A Companion To The Second Doctor”. BBC America. 21. 2. 2013. Pristupljeno 8. 10. 2013. 
  9. ^ a b „A Brief History of a Time Lord”. BBC Doctor Who. Pristupljeno 2. 7. 2017. 
  10. ^ a b Mulkern, Patrick (1987). „Dressing the Doctor”. Doctor Who Magazine Autumn Special. Marvel Comics/BBC. str. 20. 
  11. ^ „The Changing Face of Doctor Who – 'Radio Times' Letters Page, 24 November 1966”. BBC Archive. Pristupljeno 2. 7. 2017. 
  12. ^ „Doctor who Peter Davison interview on breakfast TV”. YouTube. Arhivirano iz originala 2011-06-13. g. Pristupljeno 22. 6. 2010. 
  13. ^ „Sylvester McCoy interview”. BBC News. 18. 7. 2001. 
  14. ^ Christopher Eccleston. Christopher Eccleston answers Big Finish listeners' Doctor Who questions. YouTube. Arhivirano iz originala 31. 3. 2023. g. Pristupljeno 2023-06-17. 
  15. ^ „Matt Smith interview at Comic-Con 2011”. YouTube. Arhivirano iz originala 2021-12-13. g. Pristupljeno 17. 1. 2012. 
  16. ^ Doctor Who Magazine, No. 418, 3 February 2010.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Други_Доктор&oldid=27520418”