Дунавска паклара
| Dunavska paklara | |
|---|---|
| |
| Eudontomyzon danfordi | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | E. danfordi
|
| Binomno ime | |
| Eudontomyzon danfordi Regan, 1911
| |
| Sinonimi[2][3] | |
|
Spisak
| |
Dunavska paklara[4] (Eudontomyzon danfordi) je vijun iz reda Petromyzontiformes.
Rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]
Areal vrste pokriva srednji broj država. Vrsta ima stanište u Mađarskoj, Rumuniji, Ukrajini, Slovačkoj, Poljskoj i Srbiji.[1]
Opis[uredi | uredi izvor]
Dunavska paklara može narasti do dužine od 35cm, a telo joj je izduženo tako da liči kao riba jegulja.Ona ne poseduje čeljusti u klasičnom smislu, zapravo su joj usta okružena sa oralnim pločama koje imaju više malih zuba. Telo je najdeblje u središnjem delu tela ovog predstavnika. Središnji zubi su najduži na lingvinalnoj ploči. Ispod infraoralne ploče postoji jedan kontinuirani niz rožnih zubića.[5]
U ustima ima pločice od hrskavice među kojima ona u sredini ima od 9 do 13 zuba. Ovo je jedna od karakteristika koja je razlikuje od ostalih paklara.
Iza očiju se nalazi sedam škržnih otvora. Duž druge polovine leđa se prostiru dva leđna peraja.
Stanište[uredi | uredi izvor]
Stanište vrste su slatkovodna područja. Vrsta je prisutna na području reke Dunav u Evropi. Može da se nađe u rekama Tisa i Tamiš. Osim Dunava, njena podvrsta E. d. stankokaramani (Karaman, 1974) nastanjuje i Beli Drim. [5] Tok migracije ovog predstavnika su samo u okviru reke koju nastanjuje. Period u kom se mresti je april-maj. Najčešće je to na peskovitoj podlozi, u gnezdu koje formiraju obe roditeljske jedinke. Iz jaja se formiraju larve koje su prilagođene tome da 3-4 godine žive jednim delom tela u pesku. Njihova ishrana je isključivo filtraciona. [6] Kada dostignu oko 19cm dužine dolazi do metamorfoze. Ovi subadulti postaju ektoparaziti drugih vrsta riba i vodozemaca sve do sledećeg mresta. [5]Adulti se hrane živim ili mrtvim jedinkama drugih vrsta riba odnosno ubijaju ih hraneći se njihovim tkivom ili čak ukoliko su manji predstavnici mogu da ih progutaju. [6]
Ugroženost[uredi | uredi izvor]
Ova vrsta nije ugrožena, i navedena je kao poslednja briga jer ima široko rasprostranjenje.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Freyhof, J. & Kottelat, M. (2008). „Eudontomyzon danfordi”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 31. 10. 2020. Baza podataka uključuje i dokaze o riziku ugroženosti. (jezik: engleski)
- ^ Van Der Laan, Richard; Eschmeyer, William N.; Fricke, Ronald (11. 11. 2014). „Family-group names of Recent fishes”. Zootaxa. 3882 (1): 1—230. PMID 25543675. doi:10.11646/zootaxa.3882.1.1
.
- ^ Froese, R.; Pauly, D. (2017). „Petromyzontidae”. FishBase version (02/2017). Pristupljeno 18. 5. 2017.
- ^ „Eudontomyzon danfordi Regan, 1911”. bioras.
- ^ a b v Simonovic, Predrag (2001). Ribe Srbije (Fishes of Serbia). Beograd: NNK International, Zavod za zastitut prirode Srbije, Bioloski fakultet. str. https://www.researchgate.net/publication/249994124_Ribe_Srbije_Fishes_of_Serbia. ISBN 86-7078-025-9.
- ^ a b Kottelat, Maurice; Freyhof, J. (2007). Handbook of European freshwater fishes. str. https://www.researchgate.net/publication/248034180_Handbook_of_European_freshwater_fishes_by_M_Kottelat_and_J_Freyhof_2007.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- IUCN crvena lista ugroženih vrsta, detaljniji podaci o vrsti (jezik: engleski)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
