Egipatski medicinski papirusi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Egipatski medicinski papirusi su drevni egipatski tekstovi napisani na papirusu koji omogućavaju istoričarima medicine uvid u medicinske procedure i prakse koje su primenjivane u starom Egiptu. Papirusi daju detalje o bolesti, dijagnozi i lekovima za bolesti (uključujući biljne lekove), hirurškim intervencijama i magijskim činima (jer se rana egipatska medicina zasnivala se uglavnom na mešavini magije i verskih čini). Bolesnici su najčešće „lečeni“ upotrebom amajlija ili magijskih čini, a smatralo se da su bolesti uzrokovane zlobnim ponašanjem ili radnjama. Kako su potom kroz istoriju mediicine Egipta lekari po potrebi obavljali razne medicinske tretmane, u putstva za ove medicinske rituale sveštenici su vremenom počeli da zapisuju radnje koje su obavljali na svitku papirusa. Tako je nastao veliku broj medicinskih papirusa, od kojih je ostao sačuvan samo mali broj jer su mnogi izgubljeni ili uništeni tokom pljačke grobova.

Najveću studiju medicinskih papirusa do sada sproveo je Humbolt sa univerzitet u Berlinu i istu objavio pod nazivom „Medicina starog Egipta“ (Medicine of ancient Egypt).

Preduslovi[uredi | uredi izvor]

Papirus i hijeroglifsko pismo[uredi | uredi izvor]

Hijeroglif koji označava mozak ili lobanju

Pre više od pet milenijuma, dvostruki skup pronalazaka radikalno je transformisao društvo i označio prvi prelaz iz praistorije u istorijsku eru; razvojem hijeroglifskog pisma uz upotrebu mastila i papirusa u Egiptu i razvoj klinastog pisma i glinenih ploča za pisanje u Mesopotamiji. Pojava pisanja omogućila je da se informacije prošire izvan mentalnih kapaciteta bilo kog pojedinca i da se dele kroz vreme i prostor.

Hijeroglif je korišćen za formalni pprikaz rezbarenjem na kamenu. Kada je razvijen papirus, i pisanje četkicom, razvilo se kurzivno pismo poznato kao hijeratsko, u kome se pisalo s desna na levo, crvenim mastilom za naslove i crnim mastilo za najveći deo materijala. Iz ovog dvotonskog sistema su izvedene rubrike naših fino štampanih knjiga.

Papirus je nastao preplitanjem rascepljene rečne trske, lupajući sirove prostirke pod vodom, i sušeći ih da se formiraju grubi braonkasti listovi (zalepljene po ivicama, da naprave rolnu, na kojima se pisalo delikatnom četkom, napravljenom od izlizane trske. Prema mišljenju profesora Kima Riholta, sa Odsek za međukulturalne i regionalne studije, Univerzitet u Kopenhagenu, medijum od biljnih vlakana papirusa imao je određene prednosti u odnosu na glinene tablete. Iznad svega, mogao je da primi daleko više teksta i bio je mnogo lakši po težini, a tokom prvog milenijuma pre nove ere tehnologija mastila i papirusa se proširila prvo na Grke, a kasnije i na Rimljane, i postala je dominantna u pisanim kulturama Mediterana.

Međutim, papirus takođe ima veliki nedostatak koji moderni istoričar jako oseća: ranjiv je na vlagu i jedva da ijedan papirus opstaje van sušne egipatske klime. Iako će rimska carska mašina potrošiti milione papirusa za svoju administraciju i komunikaciju, u Italiji nikada nije napravljeno više od jednog otkrića papirusa, i pored veoma spektakularnog (Herkulanum papirusia), do sada je otkriven samo jedan papirus. pronađen u Grčkoj. Nasuprot tome, u Egiptu su iskopani ostaci oko pola miliona papirusa. Zahvaljujući večnoj suši, iznenađujući broj ovih papirusa je preživeo do danas iz starog Egipta.

Papirusi du dodanas najpažljivije proučavani, i različite njihove analize dale su nam široku sliku o tome koliko je bio neverovatan obim i sjaj drevne egipatske kulture.

Prva civilizacija koja je opsežno proučavala medicinu[uredi | uredi izvor]

Prva civilizacija za koju se znalo da je imala opsežno proučavanje medicine i da je ostavila pisane zapise o svojoj praksi i postupcima bila je civilizacija starog Egipta. Najstariji postojeći egipatski medicinski tekstovi su šest papirusa iz perioda između 2000. p. n. e. i 1500. p.n.e.:[1]

Ovi tekstovi, od kojih je većina zasnovana na starijim tekstovima koji datiraju verovatno iz 3000. godine pre nove ere, relativno su slobodni od magičarevog pristupa lečenju bolesti. Egipatska medicina je uticala na medicinu susednih kultura, uključujući kulturu antičke Grčke. Iz Grčke se njen uticaj širio dalje, čime je značajno uticao na zapadnu civilizaciju.[1]

Otkriće i proučavanje papirusa[uredi | uredi izvor]

Ovi drevni egipatski tekstovi koju su napisani mnogo vekova pre njihovog otkrića i objavljivanja, danas se nalaze u privatnom vlasništvu ili se čuvaju na univerzitetima i muzejima širom sveta.

Prvi papirus koji je otkriven bio je Berlinski papirus, koji je otkrio i kasnije objavio Hajnrih Brugš 1863. godine.[2][3] Hajnrih je bio prvi koji je proučavao ovaj papirus, iako je njegov prevod postao dostupan tek 1909. godine, nakon što ga je objavio Valter Vršinski.[traži se izvor]

Godine 1875. objavljen je Ebersov papirus, koji pokriva širok koncept opšte patologije.

Kahun papirus je objavio F.L. Grifit 1898. godine Bio je to prvi objavljeni papirus o ginekološkoj praksi.[2]

Rameseumov papirus je otkriven je 1898. godine na dnu grobnice, a zatim je ostavljen netaknut sve do 1900. godine[4] kada je Persi Njuberi započeo proces odmotavanja i konzervacije papirusa iz Rameseuma kako bi se on mogao dalje proučavati i čuvati bez opasnosti od daljeg habanja.[4]

Hearstov papirus objavio je G.A. Rajzner 1905. godine.[2] [3]

Nakon objavljivanje ovih papirusa inspirisan njihovim sadržajem je Valtera Vreszinsk je pokuša da napravi preglede medicine u starom Egiptu. Svoje prvo od tri dela prvi put je objavio 1909. godine, pod nazivom Die Medizin der Alten Aegypter[2] a sledeće dva dela 1912. i 1913. godine To su prvenstveno bili prevodi sa nekim komentarima koji su davali pregled egipatskih medicinskih procedura.[2]

Tek 1932. godine kada je Voren R. Doson prvi put objavio analitički pregled medicinskih tekstova i zbunjujuće reči i fraze u njima, otkriveno je da su neke stvari pogrešno prevedene. [5]Doson prvo počinje da osporava prethodne Rajznerove nalaze i dolazi do mnogih zaključaka o značenjima više reči, i otkriva da su neka od značenja bila pogrešna i ispravlja ih.[3]

Postoje brojni stavovi o tome da li su medicinski papirusi bili napredniji za svet medicine u to vreme zbog oslanjanja na nefizičke tretmane na koje su se još uvek oslanjali.[6] Uroci su bili najraniji oblici medicinskih tretmana i verovalo se da su efikasni pre nego što su otkrivene druge metode.[6] Uz ovu informaciju, čini se logičnim da lekari i oni iz oblasti medicine koji su se bavili medicinom pre nego što su operacije i tretmani na recept bili efikasni, nisu mogli u potpunosti da napuste najranije oblike lečenja, kao što su duhovni ili magijski, ali to ne podrazumeva regresivan pristup medicina.[6] Neki tretmani nisu zahtevali pomoć alternativnih metoda jer je utvrđeno da se leče samo fizičkim tretmanima, kao što je operacija, što je npr. bio fokus papirusa Edvina Smita.

Ginekološki papirus Kahun (UC 32057) danas se nalazi na Londonskom univerzitetskom koledžu, u Engleskoj.

Najvažniji medicinski papirusi[uredi | uredi izvor]

Kahun papirus[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Kahun papirus

Ginekološki papirus Kahun papirus (koji je dobio je ime po gradu Kahuna, koji su naselili graditelji piramida), koji datira iz kasnog srednjeg kraljevstva (1850–1700. p. n. e.). On donosi teme iz ginekologije, materinstve, trudnoća, kontracepcija, pedijatrija i veterina,[7] i smatra se najstariji poznati medicinskim tekstom u Egiptu. Papirus je bio toliko korišćen da je njegov drevni vlasnik morao da ga popravi, zakrpom sa administrativnim fragmentom koji je bio vidljiv na jednom mestu na poleđini papirusa.

Pronašao ga je u El-Lahun-u koji je 1825. p. n. e. bio napredan, prosperitetni grad, u staroegipatskoj nekropoli u ​​Egiptu, Flinders Petrie 1889. godine,[8] i po ovom gradu dao mu ime Kahun papirus. Papirus je prvi preveo F. Ll. Griffith 1893. godine i potom ga objavio u The Petrie Papyri: Hieratic Papyri from Kahun and Gurob.[9]

Kahun papirus je jedan od najvećih rukopisa koji datira iz kasnog srednjeg kraljevstva (1850–1700. p. n. e.). Otkriveno je da je delo iz mnogo fragmenta, ali nakon pažljivog ponovnog sastavljanja, iako je bilo praznina u nekim skriptama, pojavili su se prvi primarni dokazi o ženskoj medicini i zdravlju u drevnoj civilizaciji koja je posedovala veliku moć i uticaj.[9]

Papirus sadrži 35 odvojenih paragrafa koji se odnose na zdravlje žena, kao što su ginekološke bolesti, plodnost, trudnoća i kontracepcija.[10] U papirusu se ne opisuju ginekološke operacije. Kahun papirus je podeljena u tri različita dela.[9] Ovi odeljci su tako napisani da pružaju smernice o interakciji između pacijenta i lekara, pa toko: prvi deo opisuje simptome, drugi deo navodi kako lekar treba da konsultuje pacijenta zajedno sa dijagnozama, a treći deo nudi ili savetuje kako sprovesti lečenje.[9]

U drevnim egipatskim vremenima postojalo verovanje da je mnogo bolesti nastalajale po celom telu kao rezultat različitih stanja materice, od kojih neki prkose logici u smislu kako bi mogli biti povezani jedni sa drugima. Opisi uključuju „lutajuću matericu“, „maternično pražnjenje“ i „užas materice“, a svi oni izgledaju sposobni da izazovu probleme sa očima, zubima, zglobovima i vratom i glavom.

Predloženi tretmani su raznovrsni i zanimljivi, a obuhvataju fumigaciju, masažu i lekove koji se unose u telo u obliku pesara ili kao tečnost koja se pije ili utrlja u kožu. Kliše „magareće mleko” takođe se pojavljuje kao deo materije medike, a takođe se koristi i za rad jetre i izlučivanje urina. Uključeno je i više mirisnih materijala kao što su razna mirisna ulja.

U tekstu se ne govori o hirurškoj intervenciji, a zanimljivo je da postoje direktne paralele sa Hipokratovim i Galenskim medicinskim procedurama kao što su fumigacija i masaža uljem.

Kasniji paragrafi u tekstu skreću pažnju na trudnoću, sa receptima za začeće koji uključuju tamjan, sveže ulje, urme i pivo. Zatim se u koloni 3, redu 6 pojavljuje prva referenca za kontracepciju, vaginalne supozitorije koje sadrže krokodilski izmet i med.[11]

Rameseum papirusi[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Rameseum papirusi

Medicinski papirusi iz Rameseuma predstavljaju kolekciju drevnih egipatskih medicinskih dokumenata koji datiraju iz ranog 18. veka pre nove ere. Pronađeni su u hramu Rameseum.[12]

Kao i kod većine drevnih egipatskih medicinskih papirusa, ovi dokumenti su se uglavnom bavili oboljenjima, bolestima, strukturom tela i predloženim lekovima koji se mogu koristiti za lečenje tegoba,[12] u oftalmologiji, ginekologiji, u mišićima, tetivama i bolestima kod dece.[13] To je jedini dobro poznati papirus koji ih opisuje veoma detaljno.[12] Najveći deo teksta pisanog u poznatim rukopisima ove zbirke nalazi se u 3, 4 i 5 delu, a pisan je u vertikalnim kolonama.[12]

Papirus 4 bavi se pitanjima sličnim onima u Kahun ginekološkom papirusu, kao što su porođaj, zaštita novorođenčeta, načini predviđanja verovatnoće njegovog preživljavanja i načini predviđanja kog će pola biti novorođenče. Takođe sadrži formulu za kontracepciju.[14]

Papirus 5 sadrži brojne recepte koji se bave relaksacijom udova, napisani hijeroglifskim pismom, a ne hijeratskim pismom kao što su bili drugi medicinski papirusi.[14]

Berlinski papirus[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Berlinski papirus

Berlinski papirus je pronađen u vreme Usafaisa u starom sanduku sa antičkim spisima. Legenda kaže da je pronađena u sanduku sa pisarskim alatima, ispod nogu statue Anubisa u Letopolisu pod Usafaisom, 3. faraona iz 1. dinastije. Obuhvata 25 stranica i sadrži 240 recepata, od kojih su tri napisana drugačijim rukopisom. Veliki deo njegovog sadržaja čini ponavljanje od reči do reči sa mnogo grešaka i nemarno prepisivanje pojedinih paragrafa Ebersovih i Herstovih dokumenata. Uključeni su odeljci o reumatizmu, traktat o sudovima sličan drugoj knjizi o srcu, u Ebersovom papirusu, sjaj koji upotpunjuje ovaj poslednji, i beleška o njegovom poreklu, detaljnija od one koja se nalazi kod Ebersa.

Londonski papirus[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Londonski papirus
Londonski medicinski papirus

Londonski medicinski papirus nalazi se na sredini između medicinskog papirusa i nemedicinskog dela čiste magije. Sadrži 61 recept od kojih je samo 25 medicinskih. Ostatak, čiji je deo stranog porekla, je čisto magijski. Tvrdi se da su ga otkrili sveštenici Tebmutovog hrama u svetilištu boginje: „Gle! Tama noći obavila je Zemlju, ali je mesec bacio svoje zrake na sve stranice ove knjige i doneta je u riznicu Njegovog Veličanstva Kralja Kufua.”

Herstov papirus obuhvata 18 i po stranica i opisuje 260 medicinskih slučajeva od kojih se 96 nalazi u Ebersovom papirusu. Sadrži i poglavlje o bolestima kostiju. U celini, smatra se inferiornim u odnosu na Ebersov papirus, iako ga u određenim pasusima poboljšava.

Papirus Edvina Smita[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Papirus Edvina Smita

Papirus Edvina Smita datiran u oko 1600. godine pre nove ere, jedina je sačuvani kopija dela drevnog egipatskog udžbenika o hirurgiji traume. Papirus Edvina Smita je od velike važnosti jer je promenio medicinsku praksu, i naučio lekare da mogu da rade operaciju, dok su se ranije oslanjali na više religiozne prakse lečenja. Papirus je dobio ime po egipatskom arheologu Edvinu Smitu, koji ga je kupio 1860-ih.

Najdetaljniji i najsofisticiraniji od postojećih medicinskih papirusa, ujedno je i najstariji hirurški tekst na svetu. Napisan je hijeratskim pismom starog egipatskog jezika, smatra se da je zasnovano na materijalu od hiljadu godina ranije.

Dokument se sastoji od 22 stranice (17 stranica na pravoj strani i 5 stranica na poleđini). Pregledano je prikazano 48 slučajeva traume, svaki sa opisom fizičkog pregleda, dijagnoze, lečenja i prognoze.[2] Važan aspekt teksta je da pokazuje da su srce, jetra, slezina, bubrezi, ureteri i bešika bili poznati Egipćanima, zajedno sa činjenicom da su krvni sudovi bili povezani sa srcem.

Ebersov papirus[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Ebersov papirus

Ebersov papirus je najduži od svih poznatih papirusa i najvažniji, s obzirom na fiziološko i medicinsko znanje koje otkriva. Kompletan je na 108 stranica i nosi datum 9. godine vladavine Amenofisa I (1550. p. n. e.).

Eberov papirus ne predstavljaju knjigu u našem modernom smislu. To je pre mozaik listova i izvoda izvučenih iz različitih izvora i sastavljenih po volji pisara.

Započinje magičnim uvodom, koji verovatno ima za cilj da uveri svog korisnika u njegovo božansko poreklo i da potvrdi da moć magije potiče od Tota dobročinitelja, kojeg je Re zadužio da ublaži napaćeno čovečanstvo:

„Došao sam iz Heliopolja sa starim u hramu, posednici zaštite, vladari večnosti; Došao sam iz Saisa sa majkom bogova. Dali su mi svoju zaštitu. Imam formule koje je sačinio gospodar univerzuma da bi isterao nevolje koje izaziva bog ili boginja, mrtvac ili žena itd., koje su u ovoj mojoj glavi, u ovom mom potiljku, u ovim mojim ramenima, u ovom moje telo, u ove moje udove, i da bih kaznio Optužnika, glavu onih koji prouzrokuju da trulež uđe u ovo moje telo, a slabost u ove moje udove. Ja pripadam Re; on je rekao: 'Sačuvaću ga od njegovih neprijatelja i Tot će mu biti vodič, onaj koji pušta pisanje da govori i koji je sastavio knjige; veštima, lekarima koji ga prate, daje veštinu da leče. Onoga koga bog voli, on će i održati u životu.“

Poslednja rečenica bi se mogla koristiti kao čarolija za pacijenta da kaže: „Ja sam koga Bog voli i on će me održati u životu.“

U delovima papirusa nalazimo teološke tendencije i pripisivanje mnogih propisa bogovima.

Drugi odeljci sadrže informacije o digestivnim bolestima i crvima i njihovom lečenju, odeljci o lečenju očnih bolesti, o nezi kože i kose, o prelomima i opekotinama, koji veoma podsećaju na papirus Edvina Smita; o lečenju ukočenih i bolnih udova, o ginekološkoj bolesti koja se često ponavlja u Kahoun papirusu, raspravi o srcu i sudovima koja se jedina bavi anatomijom i fiziologijom, i na kraju o hirurškom delu ograničenom na tumore i apscese.

Herstov papirus[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Herstov papirus

Herstov papirus obuhvata 18,5 stranica i opisuje 260 medicinskih slučajeva od kojih se 96 nalazi u Ebersovom papirusu. Sadrži i poglavlje o bolestima kostiju. U celini, smatra se inferiornim u odnosu na Ebersov papirus, iako ga u određenim pasusima poboljšava.

Bruklinski papirus[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Bruklinski papirus
Bruklinski papirus

Bruklinski papirus se sastoji od svitka papirusa podeljenog na dva dela, pri čemu neki delovi nedostaju. Njegova dimenzije procenjene su na 175 × 27 cm.[15] Svitak papirusa je datiran između 660. i 330. godine pre nove ere u vreme tridesete egipatske dinastije.[16] Međutim, kako je tekst napisan u stilu uobičajenom za vreme Srednjeg kraljevstva, to ukazuje na mogućnost da bi njegovo poreklo moglo biti i iz trinaeste egipatske dinastije.[17]

Rukopis je zbirka, koja u prvom delu sistematski opisuje niz različitih zmija, a u drugom delu različite tretmane nakon zmijskog ujeda.[18][15][19]

Rukopis takođe sadrži i nekoliko tretmana nakon ujeda škorpiona i pauka.[17]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Frey, E. F. (1985—1986). „The earliest medical texts”. Clio Medica (Amsterdam, Netherlands). 20 (1-4): 79—90. ISSN 0045-7183. PMID 2463895. 
  2. ^ a b v g d đ Jouanna, Jacques (2012-01-01), Egyptian Medicine and Greek Medicine, BRILL, str. 1—20, Pristupljeno 2023-12-25 
  3. ^ a b v Sanchez, Gonzalo M.; Meltzer, Edmund S. (2012). The Edwin Smith papyrus: updated translation of the trauma treatise and modern medical commentaries. Atlanta, Ga: Lockwood Press. ISBN 978-1-937040-01-7. 
  4. ^ a b Leach, Bridget (2006). „A Conservation History of the Ramesseum Papyri”. The Journal of Egyptian Archaeology (na jeziku: engleski). 92 (1): 225—240. ISSN 0307-5133. doi:10.1177/030751330609200110. 
  5. ^ Dawson, Warren R. (1932). „Studies in the Egyptian Medical Texts”. The Journal of Egyptian Archaeology. 18 (3/4): 150. doi:10.2307/3854976. 
  6. ^ a b v Ritner, Robert K. (2000). „Innovations and Adaptations in Ancient Egyptian Medicine”. Journal of Near Eastern Studies (na jeziku: engleski). 59 (2): 107—117. ISSN 0022-2968. doi:10.1086/468799. 
  7. '^ M. Arab, Sameh, ''Medicine in Ancient Egypt', Arab World Books, 2011.
  8. ^ Worton, Michael; Wilson-Tagoe, Nana, ur. (2004). National healths: gender, sexuality and health in a cross-cultural context. London New York: Routledge, Taylor & Francis Group. ISBN 978-1-84472-017-0. 
  9. ^ a b v g Smith, Lesley (2011). „The Kahun Gynaecological Papyrus: ancient Egyptian medicine”. Journal of Family Planning and Reproductive Health Care (na jeziku: engleski). 37 (1): 54—55. ISSN 1471-1893. doi:10.1136/jfprhc.2010.0019. 
  10. ^ Daniels, Vincent; Leach, Bridget (2004). „The Occurrence and Alteration of Realgar on Ancient Egyptian Papyri”. Studies in Conservation. 49 (2): 73—84. ISSN 0039-3630. doi:10.1179/sic.2004.49.2.73. 
  11. '^ Pepić Kapidžić, Edina, Kapidžić, Tarik, 'Medicina u drevnom Egiptu'', Bilten Ljekarske komore, god. XV., broj 19, Ljekarska komora zeničko-dobojskog kantona, Zenica, 2015.
  12. ^ a b v g „Ancient Egyptian Medical Papyri”. indigo.ie. Pristupljeno 2023-12-25. 
  13. ^ „Medicine of the Pharaohs | Coptic Medical” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-25. 
  14. ^ a b „The Oldest Medical Books in the World | World Research Foundation” (na jeziku: engleski). 2021-08-14. Pristupljeno 2023-12-25. 
  15. ^ a b „Downloads | Ägyptische Medizin Papyri | Medizingeschichte | Pharma Dokumente im Original”. web.archive.org. 2014-02-01. Arhivirano iz originala 01. 02. 2014. g. Pristupljeno 2023-12-26. 
  16. ^ „Brooklyn Museum”. www.brooklynmuseum.org. Pristupljeno 2023-12-26. 
  17. ^ a b „AAMS - Australian Academy of Medicine and Surgery”. web.archive.org. 2019-03-05. Arhivirano iz originala 05. 03. 2019. g. Pristupljeno 2023-12-26. 
  18. ^ „Papyrus”. www.pharaonen.info. Pristupljeno 2023-12-26. 
  19. ^ Redford, Donald B., ur. (2001). The Oxford encyclopedia of ancient Egypt. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-510234-5. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Египатски_медицински_папируси&oldid=27546482”