Eduard Mihel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Eduard Mihel
Lični podaci
Datum rođenja(1864-06-24)24. jun 1864.
Mesto rođenjaRihnov na Knježnoj, Habzburška monarhija
Datum smrti24. mart 1915.(1915-03-24) (50 god.)
Mesto smrtiSmederevska Palanka (Niš)?, Kraljevina Srbija
NacionalnostČeh
Naučni rad
PoljePatološka anatomija i sudska medicina

Eduard Mihel[a] (Rihnov na Knježnoj, 24. jun 1864 — Smederevska Palanka, 24. mart 1915)[1] bio je srpski lekar češkog porekla, patolog, referent za javnu higijenu u Sanitetskom odeljenju pri Ministarstvu unutrašnjih dela, redovni član Glavnog sanitetskog saveta Kraljevine Srbije,[b] jedan od inicijatora za osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu,[2] član Komisije za polaganje ispita za fizikuse, član Srpskog lekarskog društva i, kao vojni lekar, učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.[3][4]

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Rihnovu na Knježnoj u Češkoj,[1] u kome se prema

Izvod iz knjige rođenih[1]

nekim dokumentima školovao i u kome je završio gimnaziju. Dok u drugima dokumentima stoji da je gimnaziju učio u Rihnovu na Knježnoj i Beogradu.[v]

Medicinu je upisao 1882. godine u Pragu, a nastavio u Beču,[g] gde je diplomirao 1889. godine. Kako je pored maternjeg češkogjezika, Eduard Mihel odlično govorio srpski, nemački, francuski i engleski jezik, poznavanje jezika omogućilo mu je da stekne solidno obrazovanje.[5]

Izvod iz knjige venčanih Eduardovih roditelja

Po završetku medicine došao je u Beograd, u kome je u skladu sa tadašnjim Zakonom o uređenju sanitetske struke i čuvanju narodnog zdravlja iz 1881. godine, primio srpsko državljanstvo i potom je postavljen za lekarskog pomoćnika na Hirurškom odeljenju Varoške bolnice na Paliluli,[d]) kojim je rukovodio dr Vojislav Subotić. Tada je i započela saradnja i međusobno poštovanje ove dvojice istaknutih srpskih lekara.

Nakon godinu dana (1882) provedenih na hirurgiji, na kojoj je za svoj rad ocenjen odličnih ocenama od strane dr Vojislava Subotića, premešten je na Odeljenje za unutrašnje bolesti, kojim je rukovodio dr Svetislav Atanasijević. Na ovom odeljenju takođe proveo godinu dana i za svoj rad dobio odlične ocene. Nakon dve godine rada u Varoškoj bolnici na Paliluli Sanitetske vlasti su ga postavile za opštinskog lekara u Beogradu.[6]

Kako se u srpskoj medicini skraja 19. veka osećala naročita potreba za edukacijom lekara patologa, bakteriologa i sudskih lekara, Srpsko lekarsko društvo, 18. novembra 1889. godine, predložio je ministru unutrašnjih dela da se pošalje jedan od lekara da se stručno usavrši za patološku anatomiju, patološku histologiju i sudsku medicinu.[7]). Na 12. redovnom sastanku 2. decembra 1889. godine (Srp. arh. celok. lek. 1895, sv. 12:111) na osnovu ovog predloga sanitetke vlasti ponudile dr Eduardu Mihelu „da se usavrši u patološkoj anatomiji, sudskomedicinskoj struci i bakteriologiji”, što je on odmah prihvatio, i otputovao u Beč kod profesora Weichsenbaum–a i Hofmann–a, gde je proveo najveći deo specijalizacije. Godine 1896. iz Beča je prešao u Frajburg, a zatim u Pariz, na dalju specijalizaciju

Posle ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage dr Mihel je izvršio obdukciju oba tela, a po nekim podacima samo telo kraljice Drage.[8]

Po povratku sa specijalizacije, ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, postavljen je za glavnog stručnog prosektora Vojne i Varoške bolnice, tako da se u celom svom daljem profesionalnom životu dr Mihel bavio patologijom i sudskom medicinom, ali i bakteriologijom.

Godine 1897. dr Mihel je ukazom imenovan za ličnog lekara kralja Aleksandra Obrenovića. Tu dužnost obavljao je do 1900. godine, kada je dao ostavku „iz medicinskih razloga”, jer se nije složio sa ženidbom kralja Aleksandra s Dragom Mašin. Posle ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage dr Mihel je izvršio obdukciju oba tela, a po nekim podacima samo telo kraljice Drage.

Dr Mihel je važio za jednog od najobrazovanijih i najkulturnijih ljudi Beograda, pa je bio rado viđen gost na prijemima i sastancima na kojima su se vodili razgovori o politici i stvarala prestonička kultura. Oženio se Olgom Kumanudi–Stanišić, kupio kuću u centru Beograda (današnja zgrada restorana „Grčka kraljica” u Knez Mihailovoj ulici), u kojoj su se narednih godina održavali brojni sastanci, razgovori i prijemi. Sa Olgom je imao kćer Veru, koju su zvali Titika.

Preminuo je 24. marta 1915. godine u Rezervnoj bolnici u Smederevskoj Palanci, na početku Prvog svetskog rata, u 51. godini života, lečeći srpske vojnike od pegavog tifusa od koga i sam razboleo.[đ]

Eduard Mihel na dužnosti referent za javnu higijenu i član Glavnog sanitetskog saveta[uredi | uredi izvor]

Prvi sudskomedicinski preparat iz muzejske kolekcije koju je formirao dr Eduard Mihel dok je bio šef Prosekture Opšte državne bolnice u Baograd od 1896-1914.
Testera za otvaranje kičmenog stuba koju je koristio dr Mihel u obdukcijama leševa (oko 1900)

Ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, dr Mihel je postavljen za „referenta za javnu higijenu u Sanitetskom odeljenju pri Ministarstvu unutrašnjih dela”, u čijoj nadčežnosti su bili sanitetski poslovi do završetka Prvog svetskog rata.

Za redovnog Člana Glavnog sanitetskog saveta Kraljevine Srbije, Eduard Mihel je postavljen 1908. godine, a reizabran 1912. godine. Na tom mestu ostao sve do smrti 1915.

Eduard Mihel na dužnosti patologa[uredi | uredi izvor]

Mihel je 1898. godine prvi počeo da formira sudsko-medicinsku zbirku preparata o čemu zaključujemo na osnovu male grupe preparata iz vremena pre Prvog svetskog rata koji se danas čuvaju u Muzeju Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta. Među njima je preparat iz 1898. godine, koji nosi broj 1 i čija je etiketa ispisana Mihelovim rukopisom, M br. 1 - L br. 4 - Vulnus sclopetarium per os 4/1898 6/I.) (vidi sliku)

Kao veliki zaljubljenik u patologiju i sudsku medicinu Mihel je u Prosekturi Opšte državne bolnice 1898. godine počeo da formira sudsko-medicinsku zbirku preparata da bi nakon preseljenja Prosekture u novu zgradu u bolničkom krugu na Zapadnom Vračaru osnovao Muzej Prosekture.

Godine 1911. postao je član Komisije za polaganje ispita za fizikusa, a na predlog Ministra unutrašnjih dela Vlada Kraljevine Srbije 1898. godine imenovan je za člana komisije čiji je zadatak bio da izradi „Predlog za otvaranje infektivne bolnice” u Beogradu.[10]

Eduard Mihel na dužnosti vojnog lekara[uredi | uredi izvor]

Nakon što je primanjen u srpsko državljanstva Eduard Mihel je postao i vojni obveznik Srbije u činu sanitetskog poručnika u rezervi. Kada je 2. avgusta 1896. godine postavljen za stručnog prosektora Glavne vojne bolnice u Beogradu unapređen je u čin sanitetskog kapetana II klase, a posle Prvog balkanskog rata u čin sanitetskog majora. U sva tri balkanska rata bio je aktiviran.

Kao član komisije, zajedno sa dr Lazarom Genčićem i profesorom bakteriologije dr von Drigalskim iz Beča, a na osnovu rezultata ispitivanja izvršenih u Skoplju, preporučio je vakcinaciju protiv kolere, i učestvovao u izradila „uputstvo za vakcinaciju u srpskoj vojsci”.

Kad je počeo Prvi svetski rat dr Mihel je u činu sanitetskog majora bio postavljen za upravnika i lekara Rezervne vojne bolnice u Smederevskoj Palanci. U Srpskoj vojsci je vladao pegavi tifus, od koga su oboleli mnogi srpski lekari. Lečeći bolesnike dr Mihel se i sam razboleo od pegavog tifusa i umro.

Eduard Mihel i Medicinski fakultet u Beogradu[uredi | uredi izvor]

U prvim decenijama 20. veka Eduard Mihel se aktivno uključio u pripreme za osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu. Prvo je sa dr Milanom Jovanovićem – Batutom i dr Milanom Radovanovićem bio član potkomisije koja je trebalo da proceni koliko sredstava treba prikupiti da bi nastava na novoformiranom fakultetu mogla da počne, kako i koliko treba dinara da bi se mogle sazidati zgrade za klinike i institute. Lao kako sredstva za njihov rad nisu uplaćivana Eduard Mihel sa ostalim članovima komisije prestao je sa radom iste godine.[11]

U martu 1914. godine u komisiji sa dr Vojislavom Subotićem, dr Milanom Jovanovićem – Batutom i dr Đorđem Nikolićem, dr Mihel je obišao 17 medicinskih fakulteta u više evropskih zemalja (Padova, Parma — Italija, Grenobl i Dižon — Francuska, Lozana i Bazel — Švajcarska, Tibingen i Jena — Nemačka, Prag — Češka, Bukurešt i Jaši — Rumunija i dr.), sa zadatkom da prouči „organizacione pripreme za otvaranje beogradskog fakulteta”. Na osnovu podnetog referata ove komisije ministar unutrašnjih dela, Stojan Protić, krajem maja 1914. godine doneo je rešenje o osnivanju Medicinskog fakulteta u Beogradu.[12]

Dr Vojislav J. Subotić je predvideo dr Eduarda Mihela za osnivača Katedre i prvog nastavnika patološke anatomije i sudske medicine na budućem Medicinskom fakultetu u Beogradu, ali do realizacije ove ideje nije došlo zbog Mihelove smrti 1915. godine.[13][14]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

1890.
  • Hydrocelle muliebus. Wiener Allgem med Zeitung, 1890.
1894.
  • O atrofiji i distrofiji mišića. Srp. arh. celok. lek. 1894; knj. 11:23–56.
1895.
  • Uporedna istraživanja o određivanju jačine Beringova i Ruova seruma. Dr W. Janowski. Srp. arh. celok. lek. 1895; sv. 7 i 8: 159–161.
  • O botriocefalusu i botriocefalus–anemiji u Rumuniji. Prikaz članka V. Babes–a (objavljenog u Virchow’s Archiv). Srp. arh. celok. lek. 1895; sv. 19 i 20: 650–652.
  • Brozani šećerni dijabet. Srp. arh. celok. lek. 1895;br.17 i 18: 521–531 i Srp. arh. celok. lek. 1895; br.19 i 20: 609–617.
  • Savremeno stanje patološke anatomije i fiziologije. Srp. arh. celok. lek. 1895; br.23 i 24: 831–843.
1896.
  • Ein Betrag zür Frage von der sogenannten traumatishen Spatapoplexie. Wiener klinische Wochenscr, 1896, No 35.
  • Nekoliko novih ideja o elementima i metodima ispitivanja centralne živčane sisteme. Srp. arh. celok. lek. 1896; sv. 5:278–280, Srp. arh. celok. lek. 1896; sv.6: 325–330, Srp. arh. celok. lek. 1896; sv.7: 369–377 i Srp. arh. celok. lek. 1896; sv.8: 423–426.
1897.
  • Edvard Hofman (1837–1897). Srp. arh. celok. lek. 1897; sv.10: 528–531.
1898.
  • Smrt ugušenjem usled ustrelne povrede II vratnog obrtnja. Srp. arh. celok. lek. 1898; sv.2: 49–54.
  • Pravilnik za vršenje sudskih sekcija (Srp. arh. celok. lek. 1898; sv. 9: 425–446).
    • Pravila i uputstva za pregled i sekciju novorođene dece (Srp. arh. celok. lek. 1898; sv.9: 443–446).
    • Pravila i uputstva u slučajevima trovanja i kako se otpravljaju organi na hemijsko ispitivanje i mikroskopski pregled (Srp. arh. celok. lek. 1889; sv.9: 447–449).
    • Pravila i uputstva pri izdavanju lekarskih uverenja (Srp. arh. celok. lek. 1898; sv.9: 450–451).
    • Praktični primeri (Srp. arh. celok. lek. 1898; sv.9: 452–456).
    • Lekarsko mišljenje (Srp. arh. celok. lek. 1898; sv.10: 489–490).
    • Praktični primeri (Srp. arh. celok. lek. 1898; sv.10: 491–506).
    • Formular lekarskog mišljenja (Srp. arh. celok. lek. 1898; sv.10: 507–510).
    • Lekarsko izvešće za duševne bolesnike (Srp. arh. celok. lek. 1898; sv.10: 511–520).
1899.
  • Samoubistvo vešanjem ili ubistvo udarcem u glavu? Srp. arh. celok. lek. 1899; sv.5: 223–225.
1900.
  • Sastanak slavenskih lekara XIII međunarodnog medicinskog kongresa u Parizu 2. i 6. avgusta 1900. Časopis Lekaru českych, Čislo 34. Srp. arh. celok. lek. 1900; sv.9: 477–481.
1901.
  • Šta znamo o bacilu trbušnog tifa u vodi? Srp. arh. celok. lek. 1901; sv.1: 1–11.
  • Maks Petenhofer (1818–1901). Srp. arh. celok. lek. 1901; sv.3: 139–144.
  • Starački bronhitis. Prikaz knjige prof. dr J. Thomayer–a. (Bronchitis osob starych. Sbornik clinicky 1901). Srp. arh. celok. lek. 1901; sv.6: 271–272.
  • Stenosis laringea e carcinomate. Srp. arh. celok. lek. 1901; sv.1: 21–22.
1902.
  • Hidatidne ciste u trudnoći, porođaju i babinjama — dr Jaroslava Franta. Srp. arh. celok. lek. 1902; sv.2: 45–47.
  • Prikaz bolesnika s amiotrofičnom lateralnom sklerozom. Srp. arh. celok. lek. 1902; sv.3: 95–97.
  • Značaj parazita u problemu zaraze. Srp. arh. celok. lek. 1902; sv. 6:221–22 i Srp. arh. celok. lek. 1902; sv.7: 261–270.
  • Zašto Beograd još nije kanalisan? Srp. arh. celok. lek. 1902; sv. 7:278–292 i Srp. arh. celok. lek. 1902; sv.8: 309–319.
  • Rudolf Virhov (1821–1902). Srp. arh. celok. lek. 1902; sv.10: 442–448.
1903.
  • Dr Vjenceslav Stejkal: Jedna nova hipoteza o lečenju tuberkuloze pluća. Srp. arh. celok. lek. 1903; sv.1: 45–52.
  • Dr Aleksa Stojković: Narodno zdravlje u okrugu Užičkom za 1901. godinu. Srp. arh. celok. lek. 1903; sv.3: 149–152.
1905.
  • Predlog za reviziju čl. 18, 19, 20. i 21. Zakona o uređenju sanitetske struke i o čuvanju narodnog zdravlja od 30. marta 1881. godine. Srp. arh. celok. lek. 1905; sv.1: 1–11 i Srp. arh. celok. lek. 1905; sv.2: 69–79.
1907.
  • Nikolić M. i Mihel E. Izveštaj g. ministru unutrašnjih dela o II međunarodnom kongresu za asaniranje i zdravstvenost stanova, održanom u Ženevi od 22. do 28. avgusta 1906. godine. Srp. arh. celok. lek. 1907; sv.1: 51–58. Srp. arh. celok. lek. 1907; sv.2: 98–106. Srp. arh. celok. lek. 1907; sv.3: 157–167.
1908.
  • Ulcus rotundum ventriculi. Ulcus duodeni. Ulcus pepticum jejuni posle gastroenterostomije. Izveštaj o radu Prvog sastanka srpskih hirurga 22. i 23. XII 1907. godine, Beograd, 1908: 1–24.
1909.
  • Meningitis cerebro–spinalis epidemica. Srp. arh. celok. lek. 1909; sv. 5: 192–196 i Srp. arh. celok. lek. 1909; sv.6: 225–227.
1910.
  • O bakteriološkoj i anatomskoj dijagnozi azijske kolere. Srp. arh. celok. lek. 1910; sv.12: 469–473.
  • Tumor hipofize. Srp. arh. celok. lek. 1910; sv.2: 95–97.
1911.
  • O naprasnoj smrti odraslih lica iz prirodnih uzroka. Srp. arh. celok. lek. 1911; sv.5: 251–267 i Srp. arh. celok. lek. 1911; sv. 8: 439–455.
  • Ciroza jetre po njenoj morfološkoj i etiološkoj strani. Srp. arh. celok. lek. 1911; sv.7: 424–428.
1912.
  • O silovanju dece. Srp. arh. celok. lek. 1912; sv.5: 157–170 i Srp. arh. celok. lek. 1912; sv.6: 191–197.
1919.
  • Smrt usled zlostavljanja ili iz prirodnih uzroka? Srp. arh. celok. lek. 1919; sv.1: 2–12.

Priznanja[uredi | uredi izvor]

  • 1904. — Orden svetog Save IV stepena,
  • 1907. — Orden svetog Save III stepena.
  • 1911. — Orden francuske legije časti
  • 1913. — Orden belog orla IV stepena 1913
  • 1913. — Krst milosrđa 1913. godine.

Dr Mihel je bio i nosilac ordena lavljeg srca, koji mu je dodelio Iranski šah dok se nalazio na dužnosti ličnog lekara kralja Aleksandra Obrenovića.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ U nekim dokumentima umesto Mihel navodi se Mihl.
  2. ^ Ovo telo danas zovemo Sudskomedicinski odbor
  3. ^ Nije utvrđeno zašto se mladi Mihel nije školovao u Beogradu. Moguće je da su Mihelovi verovali da će u Češkoj dobiti bolje obrazovanje.
  4. ^ Međutim, po kazivanju Šarlote–Karoline Mihel, studije medicine počeo je u Berlinu, a nastavio u Beču, gde je diplomirao 1889.
  5. ^ Današnja zgrada Srpskog lekarskog društva, u ulici Džordža Vašingtona 19
  6. ^ Tako stoji u svim dokumentima. Međutim, u arhivi porodice Mihel stoji da je on umro u Nišu i da je kod njega, dok je bio na samrti, bio njegov mlađi brat, Gustav.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Státní oblastní archiv v Hradci Králové: Sbírka matrik Východočeského kraje, sign.: 142-13 (poř.č. 8983), 1857-1875”. aron.vychodoceskearchivy.cz. Pristupljeno 2024-02-03. 
  2. ^ Radoje Čolović. Istaknuti srpski lekari i profesori. Knj. 1 / – Beograd : Medicinski fakultet, 2010
  3. ^ Stanojević V. Dr Eduard Mihel. U: Likovi i dela istaknutih lekara od osnivanja Srpskog lekarskog društva do danas. Srpsko lekarsko društvo. Spomenica SLD, Beograd, 1972: 231.
  4. ^ Colović, Ragoje (2005). „[Dr. Eduard Mihel (24 June 1864--24 March 1915)]”. Srpski Arhiv Za Celokupno Lekarstvo. 133 (3-4): 210—211. ISSN 0370-8179. PMID 16285112. 
  5. ^ Neautorizovani tekst o dr Eduardu Mihelu (10 strana). Arhiva Muzeja srpske medicine, fascikla br. 42, Beograd
  6. ^ Snežana Veljković Sudskomedicinski slučajevi u izveštaju okružnih lekara kneževine Srbije Institut za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu UDC: 340.6(497.11 Srbija)“1834/1896“
  7. ^ Srp. arh. celok. lek. 1895, sv. 12:110
  8. ^ Ivanović, Dejana. „Fatalne koštice”. Politika Online. Pristupljeno 2024-02-03. 
  9. ^ Čolović, Radoje. „Dr Eduard Mihel (1864–1915)”. Na Rastku objavljeno: 2014-05-06. Pristupljeno 19. 2. 2017. 
  10. ^ Srp. arh. celok. lek. 1900; sv. 7:386.
  11. ^ Subbotić VM. Pedesetogodišnja istorija Srpskog lekarskog društva (1872–22. IV (5. V)–1922). Srpsko lekarsko društvo. Beograd, 1922: 45–46.
  12. ^ Đorđević, Katarina. „Da svaki slučaj bude razjašnjen do kraja”. Politika Online. Pristupljeno 2024-02-03. 
  13. ^ Pomenik poginulih i pomrlih lekara i medicinara u ratovima 1912–1918, Srpsko lekarsko društvo, izdanje povodom 50. godišnjice SLD, Beograd 1922:73–74.
  14. ^ Ciktmin. „History”. Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-03. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Едуард_Михел&oldid=27420909”