Ezofagitis
| Ezofagitis | |
|---|---|
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | gastroenterologija |
| MKB-10 | K20 |
| MKB-9-CM | 530.10 |
| DiseasesDB | 9182 |
| MedlinePlus | 001153 |
| MeSH | D004941 |
Ezofagitis je zapaljenje sluzokože (unutrašnjeg sloja) jednjaka izazvano delovanjem infektivnih, hemijskih mehaničkih i peptičkih uzročnika. Prema toku zapaljenja ezofagitis može biti akutan, ili hroničan. Akutni ezofagitis može biti kataralni, ili flegmonozni (gnojni), a hronični (dugotrajni) može biti hipetrofični, ili atrofični.[1]
Poseban oblik ezofagitisa, kod dece, je eozinofilni ezofagitis, koji se manifestuje izolovanom eozinofilnom infiltracijom sluzokože jednjaka sa simptomima gastroezofagealnog refluksa, sa apsolutnom eozinnofilijom od 500 do 800 i ukupnim IgE > 100.[2] U oko 6% slučajeva ezofagatisa javlja se eozinofilni ezofagitis, sa incidencom od 1:10.000 stanovnika.[3]
Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]
- Gastroezofagealni refluks
Ezofagitis je najščešće uzrokovan vraćanjem želudačnog sadržaja u jednjak kod gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB). Kako želudačni sadržaj u sebi sadrži hlorovodoničnu kiselinu ona iritira tkivo jednjaka i timr izaziva akutne zapaljenjske promene na sluzokoži jednjaka.
- Infekcija
Od infektivni uzročnika zapaljenjske promene u sluzokože jednjaka mogu izazvati:
- Bakterije — gram pozitivni bacili, u toku šarlaha, erizipela, difterije, trbušnog tifusa, kolere i dr.
- Virusi — iz grupe herpes simpleksa, citomegalovirusa, herpes zostera.
- Gljivice — koje mogu ispoljiti svoje dejstvo kod bolesnika sa smanjenom odbrambenom sposobnošću organizma u toku raznih oboljenja kao što su šećerna bolest, postoperacinoni periodi, maligna oboljenja, SIDA i paraziti.
- Hemijski uzročnici
Jake kiseline (sumporna, azotna, sirćetna, hlorovodonična) i baze (kamena soda) unete spolja, ili unutrašnji sekreti želuca i sok gušterače.[4]
- Mehanički uzročnici
Dejstvom stranih tela, unetih zadesno ili namerno, ili fizičkim dejstvo vrelih ili previše hladnih napitaka i jela može nastati ezofagitis
- Ostali uzročnici
- Zloupoterba alkohola i pušenje duvana.[5]
- Zračenje grudnog koša (na primer, radioterapija raka pluća)
- Unos određenih lekova sa malo tečnosti (alendronata, doksiciklina, risendronata, tetraciklina, tableta kalijuma i vitamina C)
- Učestala povraćanje
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
U zavisnosti od uzročnika koji je doveo do oštećenja jednjaka, njegovog aktivnog svojstva, vremena delovanja, kao i ranije nastalih (hroničnih) promene u jednjaku klinička slika je jače ili slabije manifestna.
- Disfagija
Simptomi su najčešće u vidu disfagije (poremećaj gutanja) raznog intenziteta, koja je izraženija u toku konzumiranja hrane, i praćena je bolom koji se širi i povećanim izlučivanjem pljuvačke (hipersalivacija).
- Gorušica
- Kašalj, praćen upalom grla i promuklošću
- Porast temperature i bolovi
U slučaju širenja infektivnog procesa, može nastati povišena telesna temperatura i pojava jakih bolova iza grudne kosti u miru.
Dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Dijagnoza ezofagitisa postavlja se na osnovu:
- Istorije bolesti
- Fizičkog pregleda
- Endoskopije.[6]
- Laboratorijskih testova, koji se sastoje u uzimanju i pregledu uzoraka sadržaja iz lumena jednjaka na bakterije viruse i gljivice i klasičnim i biohemijskim analizama krvi i mokraće
Tarapija[uredi | uredi izvor]
Tarapija zavisi od uzročnika i može biti:
- Antibiotska i antivirusna — ako je bolest izazvana bakterijama i virusima.
- Lavaža (ispiranje) jednjaka i želuca — ako je bolest izazvana hemijskim činiocima fiziološkim rastvorom, mlekom .
- Antišok terapija, uz primenu spazmolitika i analgetike, transfuzije krvi — ako se radi ezofagitisu sa većim krvarenju.
- Ishrana nazogastričnom sondom — kod težih erozivnih procesa na jednjaku
- Operitivno — koje se dilatatorima ili hirurškim rekonstrukcijama ako se radi o perforaciji i krvarenju koje se ne može zaustaviti lekovima.[7]
- Dijeteska ishrana — koja mora biti bez začina i agresevne hrane sa teško svarljivih sastojaka i bez čvrstih ostataka.
Prognoza[uredi | uredi izvor]
U većini slučajeva, ako se rano započne lečenje prognoza ezovagitisa je povoljna.
Komplikacije nelečene bolesti mogu biti:
- Stvaranje ožiljaka na jednjaku (striktura)
Zbog jake stenoze jednjaka u njegovim pojedinim delovima ili celom dužinom, mogu nastati krvarenja iz nastalih lezija (koja mogu biti i masivna) sa pojavom kolapsa i šoka, pa sve do fatalnog završetka.
- Perforacija (pucanje) jednjaka sa zapaljenjem sredogruđa (medijastinuma) i sepsom.
U tećim slučajevima moguće su perforacije zida jednjaka sa izlivanjem sadržaja u medijastinum (sredogruđe) ili u trbušnu duplju, kao prateće fistule sa trahejom, bronhom i velikim krvnim sudovima.
- Beretov jednjak
Beretov jednjak je jedna od komplikacija ezofagitisa sa GERB koja se smatra potencijalnim prekanceroznim stanjem.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Falk GW, Katzka DA. Diseases of the esophagus. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman's Cecil Medicine. 24th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2011:chap 140.
- ^ Markowitz, J. E.; Liacouras, C. A. (septembar 2003). „Eosinophilic esophagitis”. Gastroenterol Clin North Am. 32 (3): 949—66. PMID 14562583. doi:10.1016/S0889-8553(03)00047-5.
- ^ Ahmed, Matsui S, Soetikno R. Nova endoskopska pojava idiopatskog eozinofilnogi ezofagitisa. Endoskopija 2000; 32: S33.
- ^ Richter JE, Friedenberg FK. Gastroesophageal reflux disease. In: Feldman M, Friedman LS, Brandt LJ, eds. Sleisenger & Fordtran's Gastrointestinal and Liver Disease. 9th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2010:chap 43.
- ^ Mishra, Hogan SP, Brandt EB, Rothenberg ME. (2001). „Etiološka uloga aeroalergene i eozinofila u eksperimentalnom ezofagitisu”. J Clin Invest. 107 (1): 83—90. PMC 198543
. PMID 11134183. doi:10.1172/JCI10224.
- ^ Classen, Tytgat & Lightdale 2010, str. 490
- ^ Borie F, Glaise A, Pianta E, Veyrac M, Millat B. Long-term quality-of-life assessment of gastrointestinal symptoms before and after laparoscopic Nissen fundoplication. Gastroenterol Clin Biol. 2010 May 28.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Classen, Meinhard; Tytgat, Guido N. J.; Lightdale, Charles J. (2010). Gastroenterological Endoscopy. Thieme. str. 490. ISBN 978-3-13-125852-6.
- Liacouras CA, Wenner WJ, Brown K, Ruchelli E. (1998). „Primarna eozinofilni ezofagitis u djece: uspješno liječenje oralnim kortikosteroidima.”. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 26 (4): 380—5. PMID 9552132. doi:10.1097/00005176-199804000-00004..
- Liacouras CA Eozinofilni ezofagitis u djece i odraslih. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2003 studeni-prosinac; 37 Suppl 1: S23-8.
- Lim J, Gupta S, J Fitzgerald, Cro.e J, Pfe.erkorn M, Molleston J. White mrlje u jednjaka sluznica (WSEM): istina endoskopski manifestacija teške eozinofilni ezofagitisa (EE) u djece [sažetak]. J Pediatr Gastroenterol Nutr 2001; 33: 411.
- Markowitz JE, Spergel JM, Ruchelli E, Liacouras CA. Elemental dijeta je efektivni tretman za eozinofilni ezofagitis u djece i adolescenata. Jesam J Gastroenterol.
- Fock KM, Poh CH. Gastroesophageal reflux disease. J Gastroenterol. 2010 Jun 29.
- Gallup Organization. Heartburn Across America: A Gallup Organization National Survey. Princeton, NJ: Gallup Org. 1988.
- Richter, J. E. (1992-03-19). „Surgery for reflux disease: Reflections of a gastroenterologist”. New England Journal of Medicine. 326 (12): 825—7. PMID 1538728. doi:10.1056/NEJM199203193261209..
- Bello, B.; Zoccali, M.; Gullo, R.; Allaix, M. E.; Herbella, F. A.; Gasparaitis, A.; Patti, M. G. (januar 2013). „Gastroesophageal reflux disease and antireflux surgery-what is the proper preoperative work-up?”. J Gastrointest Surg. 17 (1): 14—20. PMID 23090280. S2CID 12751199. doi:10.1007/s11605-012-2057-5.
- Erdoğan, Z.; Silov, G.; Ozdal, A.; Turhal, O. (januar 2013). „Enterogastroesophageal reflux detected on 99m-technetium sestamibi cardiac imaging as a cause of chest pain”. Indian J Nucl Med. 28 (1): 45—8. PMC 3764695 . PMID 24019679. doi:10.4103/0972-3919.116813 .
- Wu YW, Tseng PH, Lee YC, Wang SY, Chiu HM, Tu CH, et al. Association of esophageal inflammation, obesity and gastroesophageal reflux disease: from FDG PET/CT perspective. PLoS One. 2014. 9 (3):e92001. [Medline].
- Levine, M. S.; Rubesin, S. E. (novembar 2005). „Diseases of the esophagus: Diagnosis with esophagography”. Radiology. 237 (2): 414—27. PMID 16170017. doi:10.1148/radiol.2372050199.
- Mattioli S, Lugaresi ML, Di Simone MP,; et al. (jun 2004). „The surgical treatment of the intrathoracic migration of the gastro-oesophageal junction and of short oesophagus in gastro-oesophageal reflux disease”. Eur J Cardiothorac Surg. 25 (6): 1079—88. PMID 15145013. doi:10.1016/j.ejcts.2004.02.009.
- Shan CX, Zhang W, Zheng XM, Jiang DZ, Liu S, Qiu M. (2010-06-28). „Evidence-based appraisal in laparoscopic Nissen and Toupet fundoplications for gastroesophageal reflux disease”. World J Gastroenterol. 16 (24): 3063—71. PMC 2890948 . PMID 20572311. doi:10.3748/wjg.v16.i24.3063 .
- Scheffer RC, Samsom M, Haverkamp A,; et al. (avgust 2005). „Impaired bolus transit across the esophagogastric junction in postfundoplication dysphagia”. Am J Gastroenterol. 100 (8): 1677—84. PMID 16086702. S2CID 21167927. doi:10.1111/j.1572-0241.2005.42009.x.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
