Пређи на садржај

Езофагитис

С Википедије, слободне енциклопедије
Езофагитис
Хистолошки пиказ езофагитиса изазваног херпес симплекс вирусом
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностгастроентерологија
МКБ-10K20
МКБ-9-CM530.10
DiseasesDB9182
MedlinePlus001153
MeSHD004941

Езофагитис је запаљење слузокоже (унутрашњег слоја) једњака изазвано деловањем инфективних, хемијских механичких и пептичких узрочника. Према току запаљења езофагитис може бити акутан, или хроничан. Акутни езофагитис може бити катарални, или флегмонозни (гнојни), а хронични (дуготрајни) може бити хипетрофични, или атрофични.[1]

Посебан облик езофагитиса, код деце, је еозинофилни езофагитис, који се манифестује изолованом еозинофилном инфилтрацијом слузокоже једњака са симптомима гастроезофагеалног рефлукса, са апсолутном еозиннофилијом од 500 до 800 и укупним IgE > 100.[2] У око 6% случајева езофагатиса јавља се еозинофилни езофагитис, са инциденцом од 1:10.000 становника.[3]

Етиопатогенеза

[уреди | уреди извор]
Гастроезофагеални рефлукс

Езофагитис је најшчешће узрокован враћањем желудачног садржаја у једњак код гастроезофагеалне рефлуксне болести (ГЕРБ). Како желудачни садржај у себи садржи хлороводоничну киселину она иритира ткиво једњака и тимр изазива акутне запаљењске промене на слузокожи једњака.

Инфекција

Од инфективни узрочника запаљењске промене у слузокоже једњака могу изазвати:

  • Бактерије — грам позитивни бацили, у току шарлаха, еризипела, дифтерије, трбушног тифуса, колере и др.
  • Вируси — из групе херпес симплекса, цитомегаловируса, херпес зостера.
  • Гљивице — које могу испољити своје дејство код болесника са смањеном одбрамбеном способношћу организма у току разних обољења као што су шећерна болест, постоперацинони периоди, малигна обољења, СИДА и паразити.
Хемијски узрочници

Јаке киселине (сумпорна, азотна, сирћетна, хлороводонична) и базе (камена сода) унете споља, или унутрашњи секрети желуца и сок гуштераче.[4]

Механички узрочници

Дејством страних тела, унетих задесно или намерно, или физичким дејство врелих или превише хладних напитака и јела може настати езофагитис

Остали узрочници
  • злоупотерба алкохола и пушење дувана,[5]
  • зрачење грудног коша (на пример, радиотерапија рака плућа),
  • унос одређених лекова са мало течности (алендроната, доксициклина, рисендроната, тетрациклина, таблета калијума и витамина Ц),
  • учестала повраћања.

Класификације

[уреди | уреди извор]

Обим и тежина лезија процењују се коришћењем модификоване Савари-Милерове класификације и класификацији из Лос Анђелеса Савари-Милерова класификација рефлуксног езофагитиса:

Савари-Милерова класификација рефлуксног езофагитиса
Степен Карактеристике
Први степен Појединачне или вишеструке ерозије које захватају један набор. Ерозије могу бити еритематозне или еритематозно-ексудативне
Други степен Вишеструке ерозије које захватају више од једног уздужног набора. Ерозије могу бити спојене без захватања целог обима
Трећи степен Циркумферентне ерозије
Четврти степен Чир(ови), стеноза
Пети степен Стубчасти епител континуиран са Z линијом, нециркумферентан, звездастог облика или циркумферентан тип (Беретов једњак )
Класификација рефлуксног езофагитиса према класификацији из Лос Анђелеса
Степен Карактеристике
Степен А Један или више губитака слузокоже дужине не веће од 5 мм без континуитета на крају два набора слузокоже
Степен Б Један или више губитака слузокоже дужих вече од 5 мм без континуитета на крају два набора слузокоже
Степен Ц Цурење слузокоже са континуитетом између крајева два или више набора, које захвата мање од 75% обима једњака
Степен Д Цурење слузокоже које захвата најмање 75% обима једњака

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

У зависности од узрочника који је довео до оштећења једњака, његовог активног својства, времена деловања, као и раније насталих (хроничних) промене у једњаку клиничка слика је јаче или слабије манифестна.

Дисфагија

Симптоми су најчешће у виду дисфагије (поремећај гутања) разног интензитета, која је израженија у току конзумирања хране, и праћена је болом који се шири и повећаним излучивањем пљувачке (хиперсаливација).

Горушица
Кашаљ, праћен упалом грла и промуклошћу
Пораст температуре и болови

У случају ширења инфективног процеса, може настати повишена телесна температура и појава јаких болова иза грудне кости у миру.

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Дијагноза езофагитиса поставља се на основу:[2]

  • Историје болести
  • Физичког прегледа
  • Ендоскопије.[6]
  • Лабораторијских тестова, који се састоје у узимању и прегледу узорака садржаја из лумена једњака на бактерије вирусе и гљивице и класичним и биохемијским анализама крви и мокраће

Тeрапија

[уреди | уреди извор]

Тeрапија зависи од узрочника и може бити:[1][4]

  • Антибиотска и антивирусна — ако је болест изазвана бактеријама и вирусима.
  • Лаважа (испирање) једњака и желуца — ако је болест изазвана хемијским чиниоцима физиолошким раствором, млеком .
  • Антишок терапија, уз примену спазмолитика и аналгетике, трансфузије крви — ако се ради езофагитису са већим крварењу.
  • Исхрана назогастричном сондом — код тежих ерозивних процеса на једњаку
  • Оперитивно — које се дилататорима или хируршким реконструкцијама ако се ради о перфорацији и крварењу које се не може зауставити лековима.[7]
  • Дијетеска исхрана — која мора бити без зачина и агресевне хране са тешко сварљивих састојака и без чврстих остатака.

Прогноза

[уреди | уреди извор]

У већини случајева, ако се рано започне лечење прогноза езовагитиса је повољна.

Компликације нелечене болести могу бити:

Стварање ожиљака на једњаку (стриктура)

Због јаке стенозе једњака у његовим појединим деловима или целом дужином, могу настати крварења из насталих лезија (која могу бити и масивна) са појавом колапса и шока, па све до фаталног завршетка.

  • Перфорација (пуцање) једњака са запаљењем средогруђа (медијастинума) и сепсом.

У тежим случајевима могуће су перфорације зида једњака са изливањем садржаја у медијастинум (средогруђе) или у трбушну дупљу, као пратеће фистуле са трахејом, бронхом и великим крвним судовима.

  • Беретов једњак

Беретов једњак је једна од компликација езофагитиса са ГЕРБ која се сматра потенцијалним преканцерозним стањем.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Falk, Gary W.; Katzka, David A. (2012), , Diseases of the Esophagus, Elsevier, стр. 874—886, ISBN 978-1-4377-1604-7, Приступљено 2025-05-14 
  2. ^ а б Markowitz, J. E.; Liacouras, C. A. (септембар 2003). . „Eosinophilic esophagitis”. Gastroenterol Clin North Am. 32 (3): 949—66. PMID 14562583. doi:10.1016/S0889-8553(03)00047-5. 
  3. ^ Ahmed, Matsui S, Soetikno R. Nova endoskopska pojava idiopatskog eozinofilnogi ezofagitisa. Endoskopija 2000; 32: S33.
  4. ^ а б Richter, Joel E.; Friedenberg, Frank K. (2010), , Gastroesophageal Reflux Disease, Elsevier, стр. 705—726.e6, ISBN 978-1-4160-6189-2, Приступљено 2025-05-14 
  5. ^ Mishra, Hogan SP, Brandt EB, Rothenberg ME. (2001). . „Etiološka uloga aeroalergene i eozinofila u eksperimentalnom ezofagitisu”. J Clin Invest. 107 (1): 83—90. PMC 198543 Слободан приступ. PMID 11134183. doi:10.1172/JCI10224. 
  6. ^ Classen, Tytgat & Lightdale 2010, стр. 490
  7. ^ Borie F, Glaise A, Pianta E, Veyrac M, Millat B (мај 2010). . „Long-term quality-of-life assessment of gastrointestinal symptoms before and after laparoscopic Nissen fundoplication.”. Gastroenterol Clin Biol.. .

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Classen, Meinhard; Tytgat, Guido N. J.; Lightdale, Charles J. (2010). Gastroenterological Endoscopy. Thieme. стр. 490. ISBN 978-3-13-125852-6. 
  • Liacouras CA, Wenner WJ, Brown K, Ruchelli E. (1998). . „Primarna eozinofilni ezofagitis u djece: uspješno liječenje oralnim kortikosteroidima.”. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 26 (4): 380—5. PMID 9552132. doi:10.1097/00005176-199804000-00004. .
  • Liacouras CA (2003). . „Eozinofilni ezofagitis u djece i odraslih”. J Pediatr Gastroenterol Nutr.. -prosinac; 37 Suppl 1: S23-8.
  • Lim J, Gupta S, J Fitzgerald, Cro.e J, Pfe.erkorn M, Molleston J (2001). . „White mrlje u jednjaka sluznica (WSEM): istina endoskopski manifestacija teške eozinofilni ezofagitisa (EE) u djece [sažetak].”. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 33. : 411.
  • Markowitz, J. E.; Spergel JM; Ruchelli E; Liacouras CA. . „Elemental dijeta je efektivni tretman za eozinofilni ezofagitis u djece i adolescenata.”. Jesam J Gastroenterol.. 
  • Fock, K. M.; Poh, C. H. (јун 2010). . „Gastroesophageal reflux disease”. J Gastroenterol.. 29. .
  • Gallup Organization, , Heartburn Across America: A Gallup Organization National Survey . Princeton, NJ: Gallup Org. 1988.
  • Richter, J. E. (1992-03-19). . „Surgery for reflux disease: Reflections of a gastroenterologist”. New England Journal of Medicine. 326 (12): 825—7. PMID 1538728. doi:10.1056/NEJM199203193261209. .
  • Bello, B.; Zoccali, M.; Gullo, R.; Allaix, M. E.; Herbella, F. A.; Gasparaitis, A.; Patti, M. G. (јануар 2013). . „Gastroesophageal reflux disease and antireflux surgery-what is the proper preoperative work-up?”. J Gastrointest Surg. 17 (1): 14—20. PMID 23090280. S2CID 12751199. doi:10.1007/s11605-012-2057-5. 
  • Erdoğan, Z.; Silov, G.; Ozdal, A.; Turhal, O. (јануар 2013). . „Enterogastroesophageal reflux detected on 99m-technetium sestamibi cardiac imaging as a cause of chest pain”. Indian Journal of Nuclear Medicine. 28 (1): 45—8. PMC 3764695 Слободан приступ. PMID 24019679. doi:10.4103/0972-3919.116813 Слободан приступ. 
  • Wu YW, Tseng PH, Lee YC, Wang SY, Chiu HM, Tu CH; et al., , Association of esophageal inflammation, obesity and gastroesophageal reflux disease: from FDG PET/CT perspective.  PLoS One. 2014. 9 (3):e92001. [Medline].
  • Levine, M. S.; Rubesin, S. E. (новембар 2005). . „Diseases of the esophagus: Diagnosis with esophagography”. Radiology. 237 (2): 414—27. PMID 16170017. doi:10.1148/radiol.2372050199. 
  • Mattioli S, Lugaresi ML, Di Simone MP; et al. (јун 2004). . „The surgical treatment of the intrathoracic migration of the gastro-oesophageal junction and of short oesophagus in gastro-oesophageal reflux disease”. Eur J Cardiothorac Surg. 25 (6): 1079—88. PMID 15145013. doi:10.1016/j.ejcts.2004.02.009. 
  • Shan, C. X.; Zhang W; Zheng XM; Jiang DZ; Liu S; Qiu M. (2010-06-28). . „Evidence-based appraisal in laparoscopic Nissen and Toupet fundoplications for gastroesophageal reflux disease”. World J Gastroenterol. 16 (24): 3063—71. PMC 2890948 Слободан приступ. PMID 20572311. doi:10.3748/wjg.v16.i24.3063 Слободан приступ. 
  • Scheffer, R. C.; Samsom, M.; Haverkamp, A.; et al. (август 2005). . „Impaired bolus transit across the esophagogastric junction in postfundoplication dysphagia”. Am J Gastroenterol. 100 (8): 1677—84. PMID 16086702. S2CID 21167927. doi:10.1111/j.1572-0241.2005.42009.x. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Езофагитис&oldid=30518575”