Езофагитис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Езофагитис
Herpes esophagitis - high mag.jpg
Хистолошки пиказ езофагитиса изазваног херпес симплекс вирусом
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностгастроентерологија
ICD-10K20
ICD-9-CM530.10
DiseasesDB9182
MedlinePlus001153
MeSHD004941

Езофагитис је запаљење слузокоже (унутрашњег слоја) једњака изазвано деловањем инфективних, хемијских механичких и пептичких узрочника. Према току запаљења езофагитис може бити акутан, или хроничан. Акутни езофагитис може бити катарални, или флегмонозни (гнојни), а хронични (дуготрајни) може бити хипетрофични, или атрофични.[1]

Посебан облик езофагитиса, код деце, је еозинофилни езофагитис, који се манифестује изолованом еозинофилном инфилтрацијом слузокоже једњака са симптомима гастроезофагеалног рефлукса, са апсолутном еозиннофилијом од 500 до 800 и укупним IgE > 100.[2] У око 6% случајева езофагатиса јавља се еозинофилни езофагитис, са инциденцом од 1:10.000 становника.[3]

Етиопатогенеза[уреди]

Гастроезофагеални рефлукс

Езофагитис је најшчешће узрокован враћањем желудачног садржаја у једњак код гастроезофагеалне рефлуксне болести (ГЕРБ). Како желудачни садржај у себи садржи хлороводоничну киселину она иритира ткиво једњака и тимр изазива акутне запаљењске промене на слузокожи једњака.

Инфекција

Од инфективни узрочника запаљењске промене у слузокоже једњака могу изазвати:

  • Бактерије — грам позитивни бацили, у току шарлаха, еризипела, дифтерије, трбушног тифуса, колере и др.
  • Вируси — из групе херпес симплекса, цитомегаловируса, херпес зостера.
  • Гљивице — које могу испољити своје дејство код болесника са смањеном одбрамбеном способношћу организма у току разних обољења као што су шећерна болест, постоперацинони периоди, малигна обољења, СИДА и паразити.
Хемијски узрочници

Јаке киселине (сумпорна, азотна, сирћетна, хлороводонична) и базе (камена сода) унете споља, или унутрашњи секрети желуца и сок гуштераче.[4]

Механички узрочници

Дејством страних тела, унетих задесно или намерно, или физичким дејство врелих или превише хладних напитака и јела може настати езофагитис

Остали узрочници
  • Злоупотерба алкохола и пушење дувана.[5]
  • Зрачење грудног коша (на пример, радиотерапија рака плућа)
  • Унос одређених лекова са мало течности (алендроната, доксициклина, рисендроната, тетрациклина, таблета калијума и витамина Ц)
  • Учестала повраћање

Клиничка слика[уреди]

У зависности од узрочника који је довео до оштећења једњака, његовог активног својства, времена деловања, као и раније насталих (хроничних) промене у једњаку клиничка слика је јаче или слабије манифестна.

Дисфагија

Симптоми су најчешће у виду дисфагије (поремећај гутања) разног интензитета, која је израженија у току конзумирања хране, и праћена је болом који се шири и повећаним излучивањем пљувачке (хиперсаливација).

Горушица
Кашаљ, праћен упалом грла и промуклошћу
Пораст температуре и болови

У случају ширења инфективног процеса, може настати повишена телесна температура и појава јаких болова иза грудне кости у миру.

Дијагноза[уреди]

Дијагноза езофагитиса поставља се на основу:

  • Историје болести
  • Физичког прегледа
  • Ендоскопије.[6]
  • Лабораторијских тестова, који се састоје у узимању и прегледу узорака садржаја из лумена једњака на бактерије вирусе и гљивице и класичним и биохемијским анализама крви и мокраће

Тарапија[уреди]

Тарапија зависи од узрочника и може бити:

  • Антибиотска и антивирусна — ако је болест изазвана бактеријама и вирусима.
  • Лаважа (испирање) једњака и желуца — ако је болест изазвана хемијским чиниоцима физиолошким раствором, млеком .
  • Антишок терапија, уз примену спазмолитика и аналгетике, трансфузије крви — ако се ради езофагитису са већим крварењу.
  • Исхрана назогастричном сондом — код тежих ерозивних процеса на једњаку
  • Оперитивно — које се дилататорима или хируршким реконструкцијама ако се ради о перфорацији и крварењу које се не може зауставити лековима.[7]
  • Дијетеска исхрана — која мора бити без зачина и агресевне хране са тешко сварљивих састојака и без чврстих остатака.

Прогноза[уреди]

У већини случајева, ако се рано започне лечење прогноза езовагитиса је повољна.

Компликације нелечене болести могу бити:

Стварање ожиљака на једњаку (стриктура)

Због јаке стенозе једњака у његовим појединим деловима или целом дужином, могу настати крварења из насталих лезија (која могу бити и масивна) са појавом колапса и шока, па све до фаталног завршетка.

  • Перфорација (пуцање) једњака са запаљењем средогруђа (медијастинума) и сепсом.

У тећим случајевима могуће су перфорације зида једњака са изливањем садржаја у медијастинум (средогруђе) или у трбушну дупљу, као пратеће фистуле са трахејом, бронхом и великим крвним судовима.

  • Беретов једњак

Беретов једњак је једна од компликација езофагитиса са ГЕРБ која се сматра потенцијалним преканцерозним стањем.

Извори[уреди]

  1. ^ Falk GW, Katzka DA. Diseases of the esophagus. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman's Cecil Medicine. 24th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2011:chap 140.
  2. ^ Markowitz JE, Liacouras CA. Eosinophilic ezofagitis. Gastroenterol Clin North Am. 2003 rujan; 32 (3): 949-66.
  3. ^ Ahmed, Matsui S, Soetikno R. Nova endoskopska pojava idiopatskog eozinofilnogi ezofagitisa. Endoskopija 2000; 32: S33.
  4. ^ Richter JE, Friedenberg FK. Gastroesophageal reflux disease. In: Feldman M, Friedman LS, Brandt LJ, eds. Sleisenger & Fordtran's Gastrointestinal and Liver Disease. 9th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2010:chap 43.
  5. ^ Mishra, Hogan SP, Brandt EB, Rothenberg ME. Etiološka uloga aeroalergene i eozinofila u eksperimentalnom ezofagitisu. J Clin Invest 2001; 107: 83-90.
  6. ^ Classen, Meinhard; Tytgat, Guido N. J.; Lightdale, Charles J. (2010). Gastroenterological Endoscopy. Thieme. стр. 490. ISBN 978-3-13-125852-6. 
  7. ^ Borie F, Glaise A, Pianta E, Veyrac M, Millat B. Long-term quality-of-life assessment of gastrointestinal symptoms before and after laparoscopic Nissen fundoplication. Gastroenterol Clin Biol. 2010 May 28.

Литература[уреди]

  • Classen, Meinhard; Tytgat, Guido N. J.; Lightdale, Charles J. (2010). Gastroenterological Endoscopy. Thieme. стр. 490. ISBN 978-3-13-125852-6. 
  • Liacouras CA, Wenner WJ, Brown K, Ruchelli E. Primarna eozinofilni ezofagitis u djece: uspješno liječenje oralnim kortikosteroidima. J Pediatr Gastroenterol Nutr 1998; 26: 380-5.
  • Liacouras CA Eozinofilni ezofagitis u djece i odraslih. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2003 studeni-prosinac; 37 Suppl 1: S23-8.
  • Lim J, Gupta S, J Fitzgerald, Cro.e J, Pfe.erkorn M, Molleston J. White mrlje u jednjaka sluznica (WSEM): istina endoskopski manifestacija teške eozinofilni ezofagitisa (EE) u djece [sažetak]. J Pediatr Gastroenterol Nutr 2001; 33: 411.
  • Markowitz JE, Spergel JM, Ruchelli E, Liacouras CA. Elemental dijeta je efektivni tretman za eozinofilni ezofagitis u djece i adolescenata. Jesam J Gastroenterol.
  • Fock KM, Poh CH. Gastroesophageal reflux disease. J Gastroenterol. 2010 Jun 29.
  • Gallup Organization. Heartburn Across America: A Gallup Organization National Survey. Princeton, NJ: Gallup Org. 1988.
  • Richter JE. Surgery for reflux disease: reflections of a gastroenterologist. N Engl J Med. 1992 Mar 19. 326(12):825-7.
  • Bello B, Zoccali M, Gullo R, Allaix ME, Herbella FA, Gasparaitis A, et al. Gastroesophageal reflux disease and antireflux surgery-what is the proper preoperative work-up?. J Gastrointest Surg. 2013 Jan. 17(1):14-20; discussion pp. 20. [Medline].
  • Erdogan Z, Silov G, Ozdal A, Turhal O. Enterogastroesophageal reflux detected on 99m-technetium sestamibi cardiac imaging as a cause of chest pain. Indian J Nucl Med. 2013 Jan. 28(1):45-8. [Medline]. [Full Text].
  • Wu YW, Tseng PH, Lee YC, Wang SY, Chiu HM, Tu CH, et al. Association of esophageal inflammation, obesity and gastroesophageal reflux disease: from FDG PET/CT perspective. PLoS One. 2014. 9 (3):e92001. [Medline].
  • Levine MS, Rubesin SE. Diseases of the esophagus: diagnosis with esophagography. Radiology. 2005 Nov. 237(2):414-27. [Medline].
  • Mattioli S, Lugaresi ML, Di Simone MP, et al. The surgical treatment of the intrathoracic migration of the gastro-oesophageal junction and of short oesophagus in gastro-oesophageal reflux disease. Eur J Cardiothorac Surg. 2004 Jun. 25(6):1079-88. [Medline].
  • Shan CX, Zhang W, Zheng XM, Jiang DZ, Liu S, Qiu M. Evidence-based appraisal in laparoscopic Nissen and Toupet fundoplications for gastroesophageal reflux disease. World J Gastroenterol. 2010 Jun 28. 16(24):3063-71. [Medline]. [Full Text].
  • Scheffer RC, Samsom M, Haverkamp A, et al. Impaired bolus transit across the esophagogastric junction in postfundoplication dysphagia. Am J Gastroenterol. 2005 Aug. 100(8):1677-84. [Medline].

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Езофагитис&oldid=20915203”