Ekopacifizam
Ekopacifizam je naziv filozofskog i političkog pokreta koji istovremeno oslanja na ekologiju i pacifizam. Ova filozofija ljudskog duha može se pratiti u svim kulturama i religijskim tradicijama od najranije antike, iako se blisko vezuje za orijentalne tradicije kao što su đainizam i budizam. Nakon prosvetiteljstva, razvija se filozofski pokret koji ponovo povezuje empirijsko znanje o prirodi koje pokazuju prirodne nauke i težnju za skladnim životom. Prema mišljenju ekopacifista, svaki društveno-politički pokret koji istovremeno prihvata principe zaštite životne sredine i pacifizam zaslužuje kvalifikaciju eko-pacifističkog pokreta.[1]
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Poreklo ekopacifizma u Evropi se može videti u osamdesetim godinama 20. veka. Nakon što je 1970-ih došlo do ekološke krize, Hladni rat je i pitanje ekopacifizma podigao na viši nivo, posebno u Zapadnoj Nemačkoj. Zapadna Nemačka je, s jedne strane, bila u epicentru sukoba između blokova, a s druge strane imala je mnoštvo građanskih inicijativa koje su podržavale korišćenje nuklearne energije.[2] Iz te društvene situacije se stvorila nova politička formacija: Die Grúnen, koja je sve do svoje podrške napadu NATO-a na Jugoslaviju 1999. godine propagirala odbranu okoline, odbranu mira i nenasilje.
Protivnici ekopacifizma[uredi | uredi izvor]
U osnovi postoje dve grupe protivnika ekopacifizma. S jedne strane, tradicionalne ideologije čija je ekonomska osnova produktivizam: poput socijalizma (i marksističkog i socijaldemokratskog), neoliberalizma, kao i nacionalizma.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Bloomsbury Collections - Transformative Pacifism - Critical Theory and Practice”. www.bloomsburycollections.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-05.
- ^ Gordillo, José Luis. El diccionario de la guerra, la paz y el desarme. Icaria. str. 139.