Eksplozivni vijak
Eksplozivni vijak, ili eksplozivna spojnica/kopča (engl. pyrotechnic fastener, explosive bolt), je mehanička veza ,najčešće vijak i navrtka, sa ugrađenim eksplozivom koji se može detonirati sa udaljenosti (daljinski). Sam vijak može sadržati jedno ili više punjenja eksploziva, koja se najčešće aktiviraju propuštanjem električne struje kroz njih, tako da vijak puca na dva ili više delova. Uglavnom se eksplozivna punjenja postavljaju po obimu vijka, na mestima na kojima se želi da vijak pukne.[1] Ovakvi vijci se najviše koriste u raketnoj tehnici i istraživanju svemira – kod raketa-nosača za odvajanje stepena rakete, jer su pouzdaniji od mehaničkih spojnica. U literaturi se često za ovakav uređaj koristi naziv piro (engl. pyro).
Umesto kapisli za detonaciju, zbog pouzdanosti i sigurnosti, koriste se drugačije vrste detonatora, razvijene za detonaciju nuklearnih bojevih glava.
Najnovija metoda je korišćenje poluprovodničkih lasera za aktiviranje upaljača putem optičkog kabla, koji zatim detonira eksplozivno punjenje.
Gasni generatori su blisko povezani sa eksplozivnim vijcima. Ovi generatori koriste se za stvaranje velike količine gasa u kratkom intervalu kako bi se naduvali baloni, vazdušni jastuci u automobilima, izbacili padobrani (na primer prilikom povratka iz svemira kapsula sa ljudskom posadom) ili za neke slične namene.
Sastav eksploziva
[uredi | uredi izvor]U sastav eksploziva koji se koriste kod eksplozivnih vijaka ulaze razni elementi, zavisno od toga koliko brzo je potrebno da on pukne i od ženjene količine gasa. Neki materijali, poput Heksogen-a, sublimiraju u vakuumu, čime se ograničava njihova primena u astronautici.
Standardne pirotehničke smeše agencije NASA
[uredi | uredi izvor]- Mangan / barijum hromat / olovo(II) hromat – za odloženo delovanje, koristi se kada je potrebna aktivacija po nekom redosledu. Sagoreva bez gasa.
- Heksogen / bezdimi barut – gasni generator, nije pogodan za misije u duboki svemir, brzina sagorevanja zavisi od pritiska
- Bor / šalitra – gasni generator i upaljač raketnih motora na čvrsto gorivo, stabilna pri promeni temperature i u vakuumu, brzina sagorevanja nezavisna od pritiska
- Cirkonijum / kalijum perhlorat – standardni upaljač agencije NASA; brzo nagomilavanje pritiska, ispušta malu količinu gasa i usijane čestice, stabilna pri promeni temperature i u vakuumu, može biti skladišten na duže vreme. Osteljiva na statički elektricitet.
- Olovo(II) azid – koristi se kod detonatora; osetljiv na udarce, trenje i statički elektricitet; stabilan pri promeni temperature i u vakuumu ako se ne koristi dekstrin; može biti skladišten na duže vreme.
- Heksanitrostilben – koristi se kod detonatora i oblikovanih ekslopzivnih punjenja; osetljiv samo na eksplozije; stabilan pri promeni temperature i u vakuumu; prilikom detonacije dostiže 6.700 m/s.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ AMCP 706-179 pp. 108
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Explosive Trains, Engineering Design Handbook Series, U.S. Army Materiel Command, mart 1965. godine, AMCP 706-179 Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć)