Pređi na sadržaj

Elvira Nabiulina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Elvira Nabiulina
Nabiulina 2017.
Lični podaci
Datum rođenja(1963-10-29)29. oktobar 1963. (60 god.)
Mesto rođenjaUfa, SSSR
UniverzitetMoskovski državni univerzitet Lomonosov
Univerzitet Jejl
Zanimanjepolitičar
ekonomista
Porodica
PartnerJaroslav Kuzminov
Deca1
Politička karijera
Politička
stranka		Nezavisna
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 29. juna 2017.
PredsednikVladimir Putin
Dimitrij Medvedev
24. septembar 2007. — 21. maj 2012.
PrethodnikHerman Gref
NaslednikAndrej Belousov

Elvira Nabiulina (rus. Эльвира Сахипзадовна Набиуллина; tat. Эlьvira Sәhipzadә kыzы Nәbiullina / Elvira Säxipzadä qızı Näbiullina; Ufa, 29. oktobar 1963) ruski je ekonomista i političar.

Trenutni je predsednik Centralne banke Rusije. Bila je ekonomski savetnik predsednika Vladimira Putina od maja 2012. do juna 2013, nakon čega je bila na funkciji ministra ekonomskog razvoja od septembra 2007. do maja 2012.[1][2] Magazin Forbes je Nabiulinovu 2019. naveo kao 53. najmoćniju ženu na svetu.[3] Ona je po činu savezne državne civilne službe Rusije aktivni državni savetnika 1. klase Ruske Federacije.[4]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Nabiulina je rođena u Ufi, Baškirska ASSR, 29. oktobra 1963.[5] u tatarskoj porodici.[6][7] Njen otac je radio kao vozač, dok je majka bila direktor fabrike. Nabiulina je diplomirala u srednjoj školi broj 31 u Ufi, a zatim na Ekonomskom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta 1986.[8][9] U narednim godinama, izabrana je za učešće u studijskom programu Yale World Fellows 2007.[10]

Između 1991. i 1994. radila je u Savezu nauke i industrije SSSR-a i istoj instituciji koja je kasnije preimenovana u Ruski savez industrijalaca i preduzetnika.[11] Godine 1994. prelazi u Ministarstvo za ekonomski razvoj i trgovinu, gde je do 1997. godine napredovala do nivoa zamenika ministra; napustila je ministarstvo 1998.[11] Naredne dve godine provela je u Sberbanci kao izvršni direktor, kao i u nevladinom istraživačkom centru bivšeg ministra za ekonomski razvoj i trgovinu Hermana Grefa, Centru za strateški razvoj, pre nego što se vratila u Ministarstvo za ekonomski razvoj i trgovinu kao prva zamenica ministra 2000.[11] U periodu od 2003. pa do njenog imenovanja za ministra u septembru 2007, predsedavala je Centrom za strateški razvoj, kao i savetodavnim komitetom koji se pripremao za rusko predsedavanje G8 tokom 2006. godine.

Predsednik Ruske federacije Vladimir Putin imenovao je Nabiulinu na poziciju ministra ekonomskog razvoja i trgovine 24. septembra 2007. godine.[12] Rad sa tadašnjim zamenikom premijera i ministrom finansija Aleksejem Kudrinom opisala je kao „težak ali uvek zanimljiv“[13] i ostala je na funkciji do 21. maja 2012.[14] Tokom 2012. bila je jedna od šest visokorangiranih vladinih činovnika koji su pratili Putina u administraciju Kremlja, nakon što je Putin dobio treći mandat predsednika Rusije. Od maja 2012. do juna 2013. bila je pomoćnica predsednika Putina za ekonomska pitanja.[15]

Juna 2013. godine, Nabiulina je imenovana za predsednika Centralne banke Rusije, čime je postala druga žena posle Tatjane Paramonove na toj funkciji, a ujedno i prva Ruskinja u G8.[16] Maja 2014. proglašena je za jednu od najmoćnijih žena na svetu od strane magazina Forbes, koji je naveo da je „dobila težak zadatak da upravlja kursom rublje tokom ruske vojne operacije u Ukrajini i aneksije Krima i da omogući rast ekonomije koja pokušava da se izbegne recesiju“.[16] U nastojanju da zaustavi opadanje rublje, Centralna banka Rusije je, pod njenim rukovodstvom, povećala kamatne stope, slobodno kretala devizni kurs i zadržala ograničenje inflacije,[17] čime je stabilizovala finansijski sistem i podstakla strane investitore samopouzdanje.[18] Magazin Euromoney proglasio ju je za guvernera Centralne banke 2015. godine.[19]

Britanski časopis The Banker izabrao ju je za „Bankara Centralne banke godine u Evropi“ 2017.[20]

Ona je 28. februara 2022. održala govor u kojem je najavila niz ekonomskih mera tokom ruske finansijske krize 2022, izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu, uključujući mogućnost da će kamatna stopa Centralne banke Rusije porasti na 20%, da se berza zatvori, i da će biti uvedena kontrola kapitala.[21] U martu 2022. objavljeno je da je pokušala da podnese ostavku, ali joj je Putin naredio da ostane na toj funkciji.[22] U septembru 2022, Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država sankcionisalo je Nabiulinu.[23]

Nabiluin broš[uredi | uredi izvor]

U ruskim medijima postoji uverenje da Elvira Nibiluina odabirom broša na javnim događajima signalizira stanje privrede i planove regulatora. U martu 2021, kada je prvi put posle tri godine objavljeno povećanje stope refinansiranja, pojavila se sa brošom koji sadrži motiv sokola.[24]

Septembra 2021. je otkrila značenje broševa, koji predstavlja njen način komunikacije, alternativni jezik koji će „tržištu dati priliku da se odrazi“. U međuvremenu, prema Nabiulini, tačno značenje bilo kojeg broša treba da ostane misteriozno i sa retkim izuzecima uglavnom dvosmisleno.[25]

U govoru održanom 28. februara 2022. najavila je mere za ublažavanje ruske finansijske krize 2022. Tom prilikom je nosila crnu odeću i nije nosila broš. Član Pariskog instituta političkih nauka Sergej Gurijev spekuliše da to „ne treba čitati kao da se ona ne slaže sa Putinovom politikom, već kao znak da je vreme da se sahrani normalna monetarna politika“, dodajući „siguran sam da ona nije bila deo uskog kruga u kojem se donosila odluke o odlasku u rat“.[26]

Sankcije[uredi | uredi izvor]

Australija je 19. aprila 2022. godine uvela sankcije Nabijulinovoj, nakon ruske invazije na Ukrajinu.[27] Tridesetog septembra 2022. godine, nakon ruske aneksije južne i istočne Ukrajine, Sjedinjene Američke Države su joj uvele sankcije.[28] Sankcije su joj takođe uveli Novi Zeland[29] i Ujedinjeno Kraljevstvo.[30]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Krajem 1980-ih, dok je studirala na postdiplomskim studijama Moskovskog državnog univerziteta, Nabiulina se udala za univerzitetskog profesora Jaroslava Kuzminova. Par ima sina Vasilija (1988).[traži se izvor]

Dela[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Levitov, Maria (septembar 2007). „Putin Replaces Russian Economy Minister Gref With Nabiullina”. Bloomberg. 
  2. ^ „Russia's Putin switches economy minister to the Kremlin”. Reuters (na jeziku: engleski). 24. 6. 2013. Pristupljeno 4. 3. 2022. 
  3. ^ „The World's 100 Most Powerful Women”. Forbes. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  4. ^ O prisvoenii kvalifikacionnыh razrяdov federalьnыm gosudarstvennыm služaщim Ministerstva эkonomičeskogo razvitiя i torgovli Rossiйskoй Federacii, Decree Br. 1197 17 October 2002 (na Ruski)
  5. ^ „Elvira Nabiullina” (PDF). ECE. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 9. 2015. g. Pristupljeno 25. 8. 2013. 
  6. ^ „Čelovek v fulяre”. 8. 3. 2010. 
  7. ^ Evgenia Pismennaya; Gregory White (14. 2. 2017). „Putin's Central Banker Is on a Tear”. Bloomberg News. 
  8. ^ „Elvira Nabiullina. Biography” (na jeziku: ruski). RIA Novosti. 
  9. ^ „BackGround People: Nabiullina, Elvira Sakhipzadovna, Russia Profile 28 July 2008”. Arhivirano iz originala 27. 06. 2012. g. Pristupljeno 27. 6. 2012. ..
  10. ^ „Yale University President Levin Announces Selection of 2007 Yale World Fellows”. Yale News. 3. 5. 2007. Pristupljeno 24. 3. 2017. 
  11. ^ a b v „Elvira Nabiullina. Biography” (na jeziku: ruski). RIA Novosti. 
  12. ^ Levitov, Maria (septembar 2007). „Putin Replaces Russian Economy Minister Gref With Nabiullina”. Bloomberg. 
  13. ^ „Policy behind Kudrin ouster”. Arhivirano iz originala 17. 10. 2011. g. Pristupljeno 27. 6. 2012. . Anna Arutunyan, Moscow News, 30 September 2011..
  14. ^ „Russia's Putin switches economy minister to the Kremlin”. Reuters (na jeziku: engleski). 24. 6. 2013. Pristupljeno 4. 3. 2022. 
  15. ^ „Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 21 maя 2012 g. N 674 "O pomoщnike Prezidenta Rossiйskoй Federacii"”. Rossiйskaя gazeta (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2021-06-15. 
  16. ^ a b „Russian Central Banker Nabiullina Among Forbes' Most Powerful Women”. MoscowTimes.com. 29. 5. 2014. Arhivirano iz originala 16. 7. 2016. g. Pristupljeno 27. 8. 2014. 
  17. ^ Kirby, Paul (16. 12. 2014). „Russia economy: What is the risk of meltdown?”. BBC News. Pristupljeno 17. 12. 2014. 
  18. ^ „Central bank governor Nabiullina displays crisis fighting skills”. euromoney.com. 
  19. ^ „Nabiullina named Euromoney Central Bank Governor of the year”. euromoney.com. 
  20. ^ „Central Banker of the Year 2017”. TheBanker. UK. 3. 1. 2017. Arhivirano iz originala 18. 7. 2019. g. Pristupljeno 16. 1. 2017. 
  21. ^ Partington, Richard (5. 3. 2022). „Russia's central bank head 'is mourning for her economy'”. The Guardian. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  22. ^ „Russia Central Banker Wanted Out Over Ukraine, But Putin Said No”. Bloomberg. 23. 3. 2022. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  23. ^ Flatley, Daniel (30. 9. 2022). „US Sanctions Russian Central Bank Chief Nabiullina”. Bloomberg News. Pristupljeno 30. 9. 2022. 
  24. ^ „Sledite za broškami: signalы Эlьvirы Nabiullinoй. Fotogalereя” (na jeziku: ruski). RBC. 2021-03-19. 
  25. ^ „Nabiullina obъяsnila značenie brošek na eё press-konferenciяh” (na jeziku: ruski). Vedomosti. 2021-09-17. 
  26. ^ Partington, Richard (5. 3. 2022). „Russia's central bank head 'is mourning for her economy'”. The Guardian. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  27. ^ „Russian Central Banker Nabiullina Gets Hit With First Sanctions” (na jeziku: engleski). Bloomberg L.P. 2022-04-19. Pristupljeno 2022-05-13. 
  28. ^ Flatley, Daniel (30. 9. 2022). „US Sanctions Russian Central Bank Chief Nabiullina”. [loomberg News. Pristupljeno 30. 9. 2022. 
  29. ^ „Russia Sanctions Regulations 2022”. www.legislation.govt.nz. Pristupljeno 11. 2. 2023. 
  30. ^ „CONSOLIDATED LIST OF FINANCIAL SANCTIONS TARGETS IN THE UK” (PDF). assets.publishing.service.gov.uk. Pristupljeno 16. 4. 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елвира_Набиулина&oldid=27727962”