Epitelsko tkivo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Epitelno tkivo (epitelsko tkivo, epitel) je vrsta tkiva koje je visoko diferencirano. Sastoji se od velikog broja gusto zbijenih i međusobno povezanih epitelskih ćelija tako da sadrže malu količinu međućelijske supstance i formiraju kontinuirani sloj. Svojim bazalnim delom ćelije leže na bazalnoj lamini podepitelskoj lamini, pločastoj strukturi koju sačinjava vanćelijski matriks. Pokrivaju površinu tela i unutrašnjih organa, telesne šupljine, izvodne kanale ... Epitelsko tkivo se sastoji od ćelija epitela. Epiteli su izgrađeni od ćelija koje vode poreklo od sva tri klicina lista. U izgradnji epitela, sem veoma retkih izuzetaka nikada ne učestvuju krvni sudovi pa se razmena hranljivih materija i gasova vrši posredno - preko vezivnog tkiva koje se nalazi između krvnog kapilara i epitela.[1][2]

Klasifikacija epitela[uredi | uredi izvor]

Vrste epitela- (sleva nadesno) gornji red: jednoslojan pločast, jednoslojan kockast, jednoslojan cilindričan; donji red: višeslojan pločast, višeslojan kockast, lažno višeslojan, prelazni epitel

Neka epitelska tkiva su sagrađena od jednog sloja ćelija istog oblika i funkcije i ona se nazivaju jednoslojni epitel, dok su druga sagrađena od ćelija koje su raspoređene u više slojeva. Ova tkiva se nazivaju višeslojni epitel.

Jednoslojni epiteli[uredi | uredi izvor]

Jednoslojni epitel može da bude različitog oblika, u zavisnosti od funkcije koju obavlja, pa se tako razlikuju:

  • ljuspast (pločast) epitel, izgrađen je od istovrsnih ćelija čija je širina mnogo veća od visine;
  • kockast epitel, koga obrazuju ćelije približno jednake širine i visine;
  • cilindričan epitel (visoko prizmatični), grade ćelije čija je visina znatno veća od širine.

Posebnu grupu jednoslojnih epitela predstavlja tzv. lažno višeslojan (pseudostratifikovan) epitel. Sastoji se od cilindričnih ćelija različitih i po morfologiji (oblik ćelije, oblik i visina jedra) i po funkcijama pa dobija, posmatran svetlosnim mikroskopom, izgled višeslojnog epitela. Ako su ćelije snabdevene trepljama onda se govori o trepljastim lažno višeslojnim epitelima.

Višeslojni epiteli[uredi | uredi izvor]

Obrazovani su od većeg broja slojeva ćelija naslaganih jedan na drugi pri čemu je najdublji (početni) sloj u kontaktu sa podepitelskom laminom. Slojevi ćelija se međusobno razlikuju po obliku.

Prema obliku ćelije dele se na:

  • pločaste
  • kockaste
  • cilindrične.

Poseban tip višeslojnog epitela u kome dolazi do promene visine i naizgled i broja slojeva ćelija u zavisnosti od fiziološkog stanja organa, naziva se prelazni epitel ili urotel pošto se nalazi samo u nekim delovima mokraćnog sistema.

Klasifikacija prema funkciji[uredi | uredi izvor]

Na osnovu funkcije koju obavljaju u organizmu epiteli se mogu podeliti na:

  • pokrovne (zaštitne) koji se prema strukturi dele na jednoslojne, lažno višeslojne i višeslojne;
  • žlezdane (sekrecione)
  • neuroepitele
  • klicine (reproduktivne), grade ih ćelije semenika i jajnika
  • apsorpcione, koji na vršnoj površini imaju mikroresice
  • respiratorne (pneumociti)
  • čulne (senzitivne)

Kroz ovu klasifikaciju istovremeno su navedene i uloge koje različiti tipovi epitela obavljaju u organizmu.

Pokožica[uredi | uredi izvor]

Pokožica (epidermis) pokriva površinu tela. Kod beskičmenjaka je jednoslojna i pokrivena kutikulom. Pokožica kičmenjaka je višeslojna pri čemu dolazi do orožnjavanja površinskih slojeva.

Rožna materija koja ispunjava ove ćelije može da gradi različite tvorevine:

  • krljušti
  • perje,
  • nokte,
  • dlaku
  • kopita i druge

Endotel[uredi | uredi izvor]

Endotel je vrsta epitela koji oblaže unutrašnje površine telesnih duplji i krvnih sudova.

Žlezdani epitel[uredi | uredi izvor]

Epitelske ćelije koje stvaraju neki proizvod (sluz, enzime, hormone...) i procesom egzocitoze ga izbacuju u vanćelijsku sredinu nazivaju se žlezdane (sekretorne) ćelije. Žlezdane ćelije obrazuju žlezdane epitele koji zajedno sa drugim tkivima grade žlezde.

Prema tipu sekrecije razlikuju se dva osnovna tipa žlezdi:

Međutim, ima i žlezda koje imaju istovremeno obe funkcije (npr. jetra, pankreas, polne žlezde čoveka). Žlezdane ćelije nekih kičmenjaka (npr. ribe) javljaju se kao pojedinačne i označavaju se kao peharaste žlezde.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Eurell, Jo Ann C.; et al., ур. (2006). Dellmann's textbook of veterinary histology. Wiley-Blackwell. стр. 18. ISBN 978-0-7817-4148-4. 
  2. ^ Freshney, 2002: p. 3

Литература[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]