Сарком

С Википедије, слободне енциклопедије

Сарком је ретка врста тумора, који је веома разноврстан када је у питању место на коме се јавља. Сарком се разликује од осталих врста тумора јер се јавља у везивном ткиву. С обзиром на то да се ово ткиво налази свуда по телу, тумор се може јавити на више места: у костима, нервима, мишићима, хрскавици, тетивама, масним ткивима или крвним судовима. Постоји око 100 врста саркома, који су подељени у две групе: саркоми меког ткива и саркоми костију. [1]

Саркоми меког ткива[уреди | уреди извор]

Саркоми меког ткива су група малигних тумора који воде порекло из “меких ткива”. Мека ткива су мишићи, тетиве, масно ткиво, крвни и лимфни судови, нерви и зглобне овојнице. Меко потпорно ткиво чини половину телесне масе. Тумори који потичу из ових структура, иако хистолошки веома разнородни, сврставају се у исту групу малигних тумора то јест у групу саркома меких ткива, због сличних биолошких карактеристика, а тиме и сличног терапијског приступа. [2] Саркоми меких ткива могу настати било где у ткиву, али су најчешћи на рукама и ногама (50%), трупу и трбуху (40%) и глави и врату (10%). Саркоми меких ткива су ретки тумори. У Европи се сваке године дијагностикује нових 4 до 5 случајева на 100 000 људи. Саркоми меких ткива су чешћи код одраслих особа.

Подела[уреди | уреди извор]

Они се деле у зависности од места на коме се налази канцер:

Фактори ризика[уреди | уреди извор]

Фактор ризика повећава ризик од појаве тумора, али није ни неопходан ни довољан узрок за настанак тумора. Фактор ризика није сам узрок болести. Наследне и ненаследне генетске предиспозиције:

Саркоми костију[уреди | уреди извор]

Кост или коштано ткиво је потпорно везивно ткиво које подупире телесну структуру . Кости имају чврсту, снажну, шупљу унутрашњост и чине свега 14% наше укупне телесне масе. Кости су као и било који део нашег тела подложни дегенеративним, бенигним и малигним променама. Неконтролисано накупљање абнормалних станица које стварају масу или грумен ткива на кожи називамо тумором костију. [3]

Остеосарком[уреди | уреди извор]

Остеосарком је други по реду најчешћи малигни тумор костију. Остеосарком се већином појављује код деце и адолесцената (од 10. до 20. године живота), али се може јавити и касније. Старије особе које пате од Паџетове болести понекад добију ову врсту тумора. Већина остеосаркома се развија код пацијената који немају никаквих других болести и код оних који немају туморе у историји породичних болести. Отприлике половина остеосаркома се јавља у подручју колена али се он може развити у било којој кости. Остеосарком има тенденцију ширења на плућа. Остеосарком се углавном лечи комбинацијом хемотерапије и операције. Најпре се спроводи лечење хемотерапијом. У тој етапи лечења, бол се најчешће смањује. Тек након лечења хемотерапијом, приступа се хируршком лечењу односно одстрањењу тумора. Отприлике 75% пацијената преживи барем 5 година након постављања дијагнозе. Данас је у многим случајевима остеосаркома, могуће избјећи ампутацију. Остеосарком се може вратити и након лечења. Тада се обично појављује на истом или неком другом делу тела укључујући и плућа. Један од најважнијих фактора у лечењу остеосаркома јесте пацијентов одговор на први циклус терапија. Пацијенти код којих ћелије тумора прогресивније нестају након спровођења терапије, имају боље шансе за излечење. [3]

Хондросарком[уреди | уреди извор]

Хондросарком је ретка врста канцера која се јавља у хрскавици око костију. Најшеће се јавља код одраслих преко 40 година старости. Иако хондросарком може напасти било коју кост, најчешће се јавља на костима кукова и бутина. [4]

Симптоми[уреди | уреди извор]

Подразумевају:

  • Велику избочину на том месту
  • Оштар или туп бол на месту где се налази тумор. Бол се обично погоршава преко ноћи, и постаће сталан како расте канцер костију.
  • Отицање и црвенило на месту тумора
  • Гегање или смањена могућност употребе тог екстремитета.

Кордома[уреди | уреди извор]

Кордома је редак малигдни тумор костију који се углавном јавља на кичми. Кордома се најчешће јавља на основи кичме (сакруму) или на основи лобање. Кордоми се формирају од ситних остатака нотокорда, свежња ћелија у ембриону који се развија у кичмену мождину. Кордома се може јавити у било ком узрасту, али је најчешћа код одраслих. Иако споро расту, кордоме су тумори које је тешко лечити јер се развијају веома близу кичме. [5]

Симптоми[уреди | уреди извор]

Најчешћи знаци кордома су бол и неуролошке промене. Кордоми на лобањи најчешће изазивају главобољу, бол у врату или дупли вид. Ако су совољно велики, могу да утичу на осетљивост у лицу и покрете, глас, говор, и способност гутања. Кордоме на кичми и сакруму могу изазвати промене у функцији црева и бешике, бол, пробадање, утрнулост, или слабост руку и ногу.

Јуингов сарком[уреди | уреди извор]

Јуингов сарком малигни је тумор коштаног али и меког ткива, који као и остали експанзивни тумори може да да удаљене метастазе. Oбично се јавља у дечјем или раном адолесцентном узрасту, најчешће између 10. и 20. године живота. Најчешће се јавља у подручју карлице, натколенице и надлактне кости и ребара. Ово је после остеосаркома је начешћи коштани тумор код деце и најмалигнији коштани тумор дечјег узраста. Јуингов сарком се шири из кости у којој настаје преко медуларног канала, или пробија кортекс и шири се у околно меко ткиво, захвата околне мишиће, и често прелази и преко проксималног зглоба. Преживљавање код локализираног тумора је 60-70% оболелих, 30% преживљавање је с метастазама по плућима те преживљавање мање од 10% је с метастазама на другим местима. Најчешћи симптоми су болови и оток. Ова врста тумора може доста нарасти, те може захватити целу дужину кости. [6] [3]

Симптоми[уреди | уреди извор]

Симптоми саркома се разликују у зависности од места и типа саркома. Могу дуго времена постојати без било каквих симптома болести. Симптоми се обично јављају око места које је захваћено[1] Ту спадају:

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза коштаних саркома започиње темељном анамнезом и физичким прегледом који може открити карактеристичне знаке и симптоме. Лабораторијске студије нису нарочито корисне у дијагностици, мада неки коштани саркоми (попут остеосаркома) могу бити повезани са повишеним нивоом алкалне фосфатазе, док други (попут Јуинг саркома) могу бити повезани са повишеном стопом седиментације еритроцита. Студије снимања су од пресудног значаја за дијагнозу, а већина доктора ће у почетку наручити обичан рендгенски снимак. Дефинитивна дијагноза захтева биопсију тумора и пажљив преглед узорка од биопсије од стране искусног патолога.

  1. Анамнеза и физикални преглед
  2. Тестови крви
  3. Радиолошки прегледи
  4. Патохистолошки преглед

Фосилни остаци[уреди | уреди извор]

Научници су током 2016. године известили о открићу тумора остеосаркома у 1,69 милиона година старом фосилу из костура данас изумрле врсте хоминина, што га чини најранијим познатим случајем рака човека. [7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Sarkom”. Humanitas.net (на језику: српски). Приступљено 2020-04-14. 
  2. ^ „SARKOMI | SEMINARSKI RAD IZ MEDICINE”. www.seminarski-diplomski.co.rs. Приступљено 2020-04-14. 
  3. ^ а б в „Rak kostiju – uzroci, simptomi i liječenje | Bolesti - Kreni zdravo!” (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала на датум 26. 05. 2019. Приступљено 2020-04-14. 
  4. ^ „Hondrosarkom”. Humanitas.net (на језику: српски). Приступљено 2020-04-14. 
  5. ^ „Kordoma”. Humanitas.net (на језику: српски). Приступљено 2020-04-14. 
  6. ^ „Ewing-ov (Juingov) Sarkom – Čika Boca” (на језику: српски). Приступљено 2020-04-14. 
  7. ^ CNN, AJ Willingham. „Scientists find cancer in million-year-old fossil”. CNN. Приступљено 2020-04-14. 
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).