Erspid AS 10 Oksford

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Erspid AS 10 Oksford
Avion AS 10 Oksford u letu
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1938.
Dužina10,52
Razmah krila16,26
Visina3,38
Površina krila32,30
Prazan2.419
Normalna poletna3.409
Klipno-elisni motor2 h Armstrong Siddeley Cheetah X / 2 x Pratt & Whitney R-985-AN6 Wasp Junior
Snaga2 x 261 / 2 x 330 kW
Maks. brzina na H=0309 km/h
Dolet880 km
Plafon leta7.180 m
Brzina penjanja408 m/min

Erspid AS 10 Oksford je britanski dvomotorni, višesedi, niskokrilni avion sa zatvorenom kabinom, koji se koristio kao putnički, laki transportni avion i avion za vezu. Najveću primenu je doživeo u toku Drugog svetskog rata kao školski avion za obuku pilota za letenje na višemotornim avionima. Proizvedeno je preko 8.500 primeraka ovih aviona[1].

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion Airspeed AS.6 Envoy na osnovu koga je nastao AS.10 Oksford
Avioni AS 10 Oksford na stajanci

Ubrzanim razvijem Vazduhoplovstva u Velikoj Britaniji pojavila se potreba 30-tih godina dvadesetog veka za školskim prelaznim avionom za obuku pilota za višemotorne avione. Stoga je britansko ministarstvo avijacije 10.107.1936. godine izdalo specifikaciju zasnovanu na taktičko tehničkim uslovima OP.42 za ovakav avion. Erspid (Airspeed) je kao odgovor na ovu specifikaciju ponudio avion koji je razvijen na bazi njegovog putničkog aviona za 8 putnika AS.6 Envoy koga je projektovao Hessell Tiltman. Za veoma kratko vreme izvršena je modifikacija ovog aviona dodavši mu obrtnu kupolu sa mitraljezom i nosače bombi. Tako je nastao avion As.10 Oksford.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Erspid AS 10 Oksford je dvomotorni višesedi avion konzolni samonoseći niskokrilac mešovite konstrukcije.

Trup: Noseća konstrukcija trupa je napravljena od čeličnih cevi i profila koji su spojeni autogenim zavarivanjem, a repni deo od drveta. Prednji deo trupa je obložen aluminijumskim limom koji je zakivcima pričvršćen za noseću konstrukciju. Ostali delovi trupa su obloženi drvenom lepenkom ili impregniranim platnom.

Pogonska grupa: Za pogon ovog aviona su korišćeni dva klipna radijalna vazduhom hlađena motora sa sedam cilindara Armstrong Siddeley Cheetah X snage 350 KS svaki, a kanadska proizvodnja je imala motore Pratt & Whitney R-985-AN6 Wasp Junior snage 450 KS, smešteni na krila aviona. Rezervoari za ulje su se nalazili u gornjim polovinama gondola iza samog motora.

Krila aviona AS 10 Oksford su sa dve ramenjače kutijastog tipa. Konstrukcija je metalna a obloga delimično od aluminijumskog lima zakivcima pričvršćena za noseću konstrukciju a delom od impregniranog platna. Oblik krila je jednakokraki trapez koji se završavao polukružno, a osa krila je upravna na osu trupa aviona. U unutrašnjosti krila između trupa i motora su se nalazili rezervoari za gorivo.

Rep aviona se sastoji od jednog vertikalnog stabilizatora i kormila pravca i dva horizontalna stabilizatora koji su pričvršćena za trup aviona sa kormilima dubine. Noseće konstrukcije dela trupa i repa su napravljene od drveta a obloga je od drvene lepenke i impregniranog platna. Upravljačke površine kormilo pravca i kormilo dubine su metalne konstrukcije obložene takođe impregniranim platnom.

Stajni trap mu je klasičan imao je dve prednje noge sa niskopritisnim gumama, prednji točkovi su se uz pomoć hidrauličnog uređaja uvlačili u nosače motora u toku leta, a zadnji samo usmeravajući koji se u toku leta nije uvlačio u trup aviona se nalazi na repu aviona. S obzirom da u gondoli motora nije bilo dosta prostora za smeštaj točka oni su u uvučenom stanju virili izvan obloge motora.

Vojna verzija ovog aviona je bila naoružana: 1 h mitraljez na obrtnoj kupoli Vickers K, kalibra 7,7 mm i 16 h 5 kg bombi na spoljnim nosačima.

Varijante[uredi | uredi izvor]

  • AS 10 Oxford Mk I - avion za obuku bombardera i strelaca sa motorima Armstrong Siddeley Cheetah X snage 350 KS svaki.
  • AS 10 Oxford Mk II - avion za obuku radio operatera i navigatora, avion je bez kupole.
  • AS 10 Oxford Mk III - avion za obuku radio operatera i navigatora, opremljen motorima Armstrong Siddeley Cheetah XV snage 420 KS svaki.
  • AS 10 Oxford Mk IV - razvojni model aviona sa motorima de Havilland Gipsy Queen IV.
  • AS 10 Oxford Mk V - avion AS 10 sa Pratt & Whitney R-985-AN6 Wasp Junior motorima snage 450 KS svaki.
  • AS 65 Consul - posleratna putnička verzija ovog aviona.

Zemlje koje su koristile Avion[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

AS 10 Oksford siluete

Avion Erspid AS 10 Oksford se proizvodio od 1938. do 1945. godine a ukupno je proizvedeno 8.586 primeraka. Pošto fabrika Airspeed nije imala dovoljno kapaciteta da zadovolji ratne potrebe za avionima As 10 Oksford oni su se još proizvodili u fabrikama: de Havilland, Percival i Standard Motors-u. Avion se koristio kao putnički, laki transportni, avion za obuku, laki bombarder, izviđačko-patrolni, sanitetski i protiv podmornički avion. Najviše se koristio kao školski avion a prednost mu je bila, što se istovremeno u toku istog leta u njemu obučavali piloti višemotornih aviona, bombarderi nišandžije, radio operateri, navigatori i strelci. Na ovaj način drastično su smanjeni troškovi i vreme obuke.

Posle rata, 152 višak Oksforda su pretvoreni u male putničke avione sa 6-sedišta za komercijalne letove koji se zove AS.65 Konzul. Nekoliko Oksforda su korišćena tokom grčkom građanskom rata. Iako avion "lake" gradnje u svetu je korišćen sve do početka 60-tih godina dvadesetog veka.

Avion AS 10 Oksford u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana (RV i PVO) je u Velikoj Britaniji nabavilo 1951. godine tri a u Norveškoj dva aviona AS 10 Oksford koji su korišćeni za prelaznu obuku pilota za avione de Heviland "Moskito" koji su pristigli kao vojna pomoć u RV i PVO i služili su sve do 1959. godine kada su rashpodovani. Ovi avioni su imali šest sedišta, dva člana posade pa su pored obuke pilota služili su za laki transport ljudstva i materijala na kratkim lokalnim linijama.[2][3]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Vazduhoplovne tradicije Srbije”. Arhivirano iz originala 09. 11. 2016. g. Pristupljeno 07. 11. 2016. 
  2. ^ Komanda RV i PVO,Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977
  3. ^ Dimitrijević 2012.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Komanda RV i PVO,Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.
  • Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir. Vek avijacije - [ilustrovana hronologija]. Beočin: Efekt 1. 2003.(COBISS).
  • Janić, Čedomir. Godišnjak srpskog vazduhoplovstva za 2007. Beograd: Aerokomunikacije. 2007. ISSN 1820-9122
  • Grujić, Zlatomir (1997). Avijacija Srbije i Jugoslavije 1901—1994. Beograd: NIU "Vojska". ISBN 978-86-335-0019-7. 
  • V. Mikić; Zrakoplovstvo NDH 1941—1945, VIIVJ, Beograd, 2000.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Erspid AS 10 Oksford na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ерспид_AS_10_Оксфорд&oldid=26879558”