Жан-Кристоф

Žan-Kristof
Početna strana "Žan-Kristofa", 1906
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Jean-Christophe
Autor	Romen Rolan
Zemlja	Francuska
Jezik	francuski
Izdavanje
Izdavač	Cahiers de la Quinzaine
Datum	1904.

Žan-Kristof (1904‒1912) je roman u 10 tomova Romena Rolana za koji je dobio Prix Femina 1905. i Nobelovu nagradu za književnost 1915. godine. Na engleski ga je preveo Gilbert Kanan.

Prva četiri toma se ponekad grupišu kao Žan-Kristof, sledeća tri kao Žan-Kristof u Parizu, a poslednja tri kao Kraj putovanja.

1. L'Aube ("Zora", 1904)
2. Le Matin ("Jutro", 1904)
3. L'Adolescent ("Mladost", 1904)
4. La Révolte ("Pobuna", 1905)
5. La Foire sur la place („Sajam na trgu“, 1908)
6. Antoinette ("Antoaneta",1908)
7. Dans la maison ("Kuća", 1908)
8. Les Amies ("Prijateljstvo", 1910)
9. Le Buisson ardent ("Plamteći žbun", 1911)
10. La Nouvelle Journée ("Nova zora", 1912)

Engleski prevodi su se pojavili između 1911. i 1913. godine.

Sadržaj

Centralni lik, Žan-Kristof Kraft, je nemački muzičar belgijskog porekla, genijalni kompozitor čiji je život prikazan od kolevke do groba. On prolazi kroz velike nevolje i duhovne borbe, balansirajući svoj ponos u sopstvenim talentima sa neophodnošću da zarađuje za život i brine o onima oko sebe. Mučen nepravdama prema svojim prijateljima, primoran da pobegne u nekoliko navrata zbog svog sukoba sa autoritetima i sopstvenom savešću, on konačno pronalazi mir u zabačenom uglu Švajcarske pre nego što se trijumfalno vraća u Pariz deceniju kasnije.

Švedski prevod "Žan-Kristofa", 10 delova u 6 tomova

Kritika

Iako je Rolan prvi put osmislio ovo delo u Rimu u proleće 1890. godine, ozbiljno je počeo 1903. nakon što je objavio biografiju Betovena. Pismo od 13. septembra 1902. otkriva njegove planove:

Moj roman je priča o životu, od rođenja do smrti. Moj heroj je veliki nemački muzičar koji je sticajem okolnosti bio primoran da sa 16-18 godina ode, živeći van Nemačke u Parizu, Švajcarskoj itd. Mesto radnje je današnja Evropa. Ukratko, junak je Betoven u modernom svetu.

Ali u svom predgovoru za Dans la maison, objavljenom 1909. godine, Rolan je negirao da je pisao roman u tradicionalnom smislu, već „muzički roman“ u kojem emocije, a ne klasična radnja, diktiraju tok događaja. „Kada vidite čoveka, da li se zapitate da li je on roman ili pesma? Žan-Kristof mi je oduvek izgledao da teče kao reka; to sam pričao od prvih stranica." Ovo je skovalo termin romans-fleuve (reka-roman), koji se od tada primenjuje na druge nizove romana u istom stilu.

Mnogi pojedinačni tomovi odstupaju od priče o Kraftu i fokusiraju se na druge likove. Rolan je bio obožavalac Lava Tolstoja i, kao i u Ratu i miru, veliki deo dela posvećen je autorovim razmišljanjima o raznim temama: muzici, umetnosti, književnosti, feminizmu, militarizmu, nacionalnom karakteru i društvenim promenama u Trećoj republici, što se uglavnom pripisuje Kraftu, iako je Rolan negirao da je delio mnoge osobine sa svojim izmišljenim kompozitorom. Mnogi čitaoci su kritikovali didaktičke aspekte Žan-Kristofa. U svojoj velikoj upotrebi stvarnih detalja, Rolan je sledio metode prethodnika naturalista sa kojima je inače imao malo zajedničkog.

Vidi još

• Romen Rolan
• Obrazovni roman
• Stefan Cvajg, Romen Rolan Čovek i njegovo delo (Kedar Pol, prevodilac), 1921.