Жан-Кристоф

Жан-Кристоф
Почетна страна "Жан-Кристофа", 1906
Настанак и садржај
Ориг. наслов	Jean-Christophe
Аутор	Ромен Ролан
Земља	Француска
Језик	француски
Издавање
Издавач	Cahiers de la Quinzaine
Датум	1904.

Жан-Кристоф (1904‒1912) је роман у 10 томова Ромена Ролана за који је добио Prix Femina 1905. и Нобелову награду за књижевност 1915. године. На енглески га је превео Гилберт Канан.

Прва четири тома се понекад групишу као Жан-Кристоф, следећа три као Жан-Кристоф у Паризу, а последња три као Крај путовања.

1. L'Aube ("Зора", 1904)
2. Le Matin ("Јутро", 1904)
3. L'Adolescent ("Младост", 1904)
4. La Révolte ("Побуна", 1905)
5. La Foire sur la place („Сајам на тргу“, 1908)
6. Antoinette ("Антоанета",1908)
7. Dans la maison ("Кућа", 1908)
8. Les Amies ("Пријатељство", 1910)
9. Le Buisson ardent ("Пламтећи жбун", 1911)
10. La Nouvelle Journée ("Нова зора", 1912)

Енглески преводи су се појавили између 1911. и 1913. године.

Садржај

Централни лик, Жан-Кристоф Крафт, је немачки музичар белгијског порекла, генијални композитор чији је живот приказан од колевке до гроба. Он пролази кроз велике невоље и духовне борбе, балансирајући свој понос у сопственим талентима са неопходношћу да зарађује за живот и брине о онима око себе. Мучен неправдама према својим пријатељима, приморан да побегне у неколико наврата због свог сукоба са ауторитетима и сопственом савешћу, он коначно проналази мир у забаченом углу Швајцарске пре него што се тријумфално враћа у Париз деценију касније.

Шведски превод "Жан-Кристофа", 10 делова у 6 томова

Критика

Иако је Ролан први пут осмислио ово дело у Риму у пролеће 1890. године, озбиљно је почео 1903. након што је објавио биографију Бетовена. Писмо од 13. септембра 1902. открива његове планове:

Мој роман је прича о животу, од рођења до смрти. Мој херој је велики немачки музичар који је стицајем околности био приморан да са 16-18 година оде, живећи ван Немачке у Паризу, Швајцарској итд. Место радње је данашња Европа. Укратко, јунак је Бетовен у модерном свету.

Али у свом предговору за Dans la maison, објављеном 1909. године, Ролан је негирао да је писао роман у традиционалном смислу, већ „музички роман“ у којем емоције, а не класична радња, диктирају ток догађаја. „Када видите човека, да ли се запитате да ли је он роман или песма? Жан-Кристоф ми је одувек изгледао да тече као река; то сам причао од првих страница." Ово је сковало термин romans-fleuve (река-роман), који се од тада примењује на друге низове романа у истом стилу.

Многи појединачни томови одступају од приче о Крафту и фокусирају се на друге ликове. Ролан је био обожавалац Лава Толстоја и, као и у Рату и миру, велики део дела посвећен је ауторовим размишљањима о разним темама: музици, уметности, књижевности, феминизму, милитаризму, националном карактеру и друштвеним променама у Трећој републици, што се углавном приписује Крафту, иако је Ролан негирао да је делио многе особине са својим измишљеним композитором. Многи читаоци су критиковали дидактичке аспекте Жан-Кристофа. У својој великој употреби стварних детаља, Ролан је следио методе претходника натуралиста са којима је иначе имао мало заједничког.

Види још

• Ромен Ролан
• Образовни роман
• Стефан Цвајг, Ромен Ролан Човек и његово дело (Кедар Пол, преводилац), 1921.