Žensko društvo u Pirotu

Žensko društvo u Pirotu je podružina Ženskog društva Srbije sa sedištem u Pirotu koje je nastalo 1904. godine a prestalo je sa radom negde oko Drugog svetskog rata.

Istorijat

Žensko društvo Srbije sa sedištem u Beogradu je poslalo Milevu Popović u Pirot kako bi ona otvorila novu podružinu.

U Pirotu se 25 žena okupilo 15. juna 1904. godine i na tom zboru se odlučilo da osnuju podružinu. Draga Mijalković je na tom zboru saopštila da sve članice moraju da potpomažu Podružini i da svoje razmirice ostave po strani.

U novu upravu su ušle: Leposava Živković, Draga Mijalković, Marija Stojković, Božidarka Nedić, Ljubica Božilović, Sofija Stamenović, Laura Maćej, Stevana Stanković, Hristina Stefanović, Mileva Stanojević, Draga Petrović, Sultana Veljković, Jelena Milenković, Leposava Mitrović, Jevdokija Kuklić, Rajna Božilović, Savka Stefanović, Nasta Vuletić. Zatim su izabrane i predsednica: Savka Stefanović; potpredsednica: Rajna Božilović; blagajnica: Nasta Vuletić; delovođa: Mileva Stanojević. Kao osnivačice podružnice se pominju i : Zorka Stanković, Belka Stamenović, Sara Konfino, Desa Vučković, Zorka Vučković, Krasa Ćirić, Mica Sretenović, Rahela Beraha, Živka Baltić.

Krajem 1904. godine je odlučeno da Draga Mijalković nosi titulu počasne članice podružine zbog njenog zalaganja.

Dana 10. februara 1910. godine se održao Glavni skup podružine gde se odlučilo o smeni predsednice te je izabrana Draga Jovin. Ona je podružinu vodila i sledeće godine. Tada su svoj rad uglavnom usmerila ka Radeničkoj školi, osposobljavanju učenica kao i sakupljanju sredstava za nesmetan rad škole. Broj članica se stalno menjao ali u periodu od početka rada do svetskog rata, broj se kretao od oko 40. Zanimljivo je to da je bilo i muških članova podružine. To su bili Isak Behara, Svetozar Lilić i Aleksandar Misirlić. Tokom 1906. je podružina imala 10 počasnih članova, jednog dobrotvora, jednog utemeljivača, 40 redovnih članica i 7 pomažućih članova.

Glavni skup za 1908. godinu je održan 29. februara i tada je za predsednicu izabrana Stevana Stanković, za potpredsednicu Persida Volić, za blagajnicu Ljubica Popović, za delovođu Darinka Miletić. Iste godine, oktobra, se otvara bolnički kurs u podružini zbog slučaja mogućeg ratovanja.

Posle rata

Podružina je nastavila svoj rad tek 1919. godine. Finansije je dobijala od Ministarstva kao i od Crvenog krsta. Pazar Ženskog društva je tokom 1920. godine obnovio rad. Takođe je u prvoj polovini 1922. godine odlučeno da se ćilimarska škola preda pirotskoj podružini na staranje.

Pirotska podružina je tokom 1924. i 1925. godine imala 180 članica. Ministarstvo je davalo podružini 1000 dinara mesečno za isplatu honorara predmetnim nastavnicima srpskog jezika, računa i istorije dok su stručne učiteljice plaćane iz sopstvenih sredstava podružnice. Iste godine su članice uspešno okončale pregovore sa opštinom i dobile plac na kome je započeta izgradnja zgrade Ženske zanatske škole.

Najznačajniji događaj 1926. je svakako bilo otvaranje Doma ženskog društva a tada je i obeleženo jubilej 50 godina rada. Na otvaranje Doma je došla i kraljica Marija. Žensko društvo je iste godine dobilo orden Svetog Save 3. stepena. Podružina je 1926. imala 175 redovnih članova i 41 dobrotvora.

1927. godine je osvećen Dom ženskog društva i Ženske zanatske škole. Ovaj događaj je bio sastavni deo proslave pedesetogodišnjice oslobođenja grada Pirota od Turaka.

1928. godine sve zanatske škole su prešle u upravu oblasnih samouprava te su ženska društva ulagale žalbe da za upravitelje postavljaju žene i da se otvaraju samo ženske zanatske škole međutim Ministarstvo nije uslišilo želje. Ovakvim stavljanjem škola pod uprave opština, Žensko društvo je izgubilo glavni prihod a to jesu bile školarine.

Neposredno pre Drugog svetskog rata, podružina Pirot pada u finansijsku krizu, opština je bila gluva za nju pa se rad ugasio.

Radenička škola

Na sastanku gde se oformila podružina, odlučeno je i da se otvori Radenička škola i da se profesori i učitelji u gradu zamole da besplatno predaju hrišćansku nauku, račun, srpski i nemački jezik . Krajem juna je za učiteljicu Radeničke škole primljena Angelina Poučkova. Po nalogu pirotske opštine, primljeno je u školi više učenika nego što je predviđeno, morale su da zaposle još jednu pomoćnu učiteljicu - Zorku Jovanović.

Kako je školovanje učenica uglavnom bilo besplatno, trebalo je obezbediti materijal za rad - konac, tkanine, igle, trake i mašine. Takođe je trebalo platiti učiteljice, pomoćnice, poslužiteljke, kiriju, osvetljenje i grejanje.

Radenička škola u Pirotu je bila po ugledu na Radeničku školu u Beogradu. Predmeti su bili podeljeni na dva odeljenja: rublja i haljina.

Načini finansiranja škole su bili različiti: Ministarstvo narodne privrede je finansiralo školu a s druge strane, članice podružine su organizovale razne dobrotvorne zabave i lutrije. Igranke su uglavnom tradicionalne organizovane 23. oktobra na dan rođenja pokroviteljice, princeze Jelene Karađorđević.

Godine 1905. je rešeno da se promeni lokacija Škole te su se preselile u unajmljenu kuću Todora Stamenkovića. 1908. godine je Škola dosta trpela. Dosta članica se odselilo te finansijski nisu mogle "da izguraju" školsku godinu. Sve članice su stoga uplaćivale određene iznose, opština je donirala drva za zimu, Ministarstvo je takođe davalo novac, pirotska štedionica obezbeđivala materijale za šivenje, Klasna lutrija davala novac. Naredne godine u Školi je otvoren peti razred a ukupno upisano 48 učenica od kojih je samo 9 plaćalo školarinu. U školi su radile dve učiteljice: na rublju je radila Zorka Rajković a na haljinama Kosara Tričković. Učenice trećeg i četvrtog razreda su dobijale trećinu od ostvarene zarade. `

Radenička škola postaje Niža zanatska škola 1926. godine. Sledeće godine je upisano u tri razreda 120 učenica.

Literatura

• Jasmina Milanović, Podružina ženskog društva u Pirotu i ćilimarska škola, Zbornik radova "Od turske kasabe do modernog grada preko Berlina i Versaja", 2018