Pređi na sadržaj

Животињски крекери

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Životinjski krekeri
Filmski poster
Izvorni naslovAnimal Crackers
RežijaViktor Herman
ScenarioBert Kalmar
Hari Rubi
Džordž S. Kaufman
Mori Riskind
Glavne ulogeGraučo Marks
Harpo Marks
Čiko Marks
Zepo Marks
Lilijan Rot
MuzikaBert Kalmar
Hari Rubi
Direktor
fotografije		Džordž Folsi
DistributerParamount Pictures
Godina1930.
Trajanje98 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Zarada3,1 miliona dolara (iznajmljivanja u SAD i Kanadi)[1]
IMDb veza

Životinjski krekeri (engl. Animal Crackers) je američki humoristički film iz 1930. godine, režisera Viktora Hermana, prema scenariju koji su napisali Bert Kalmar, Hari Rubi, Džordž S. Kaufman i Mori Riskind. Glavne uloge tumače braća Marks (Graučo, Harpo, Čiko i Zepo), Lilijan Rot i Margaret Dumont. Zasnovan je na njihovom istoimenom brodvejskom mjuziklu, u kome nastaju haos i ludost kada vredna slika nestane tokom zabave u čast poznatog afričkog istraživača, kapetana Džefrija T. Spoldinga. Film je postigao kritički i komercijalni uspeh, a bio je i drugi i poslednji film koji su braća Marks snimili u Njujorku.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Novinski naslov objašnjava da gospođa Ritenhaus priređuje raskošnu zabavu u svojoj kući na Long Ajlendu. Zabava će kao počasnog gosta ugostiti poznatog istraživača, kapetana Džefrija T. Spoldinga, koji se upravo vratio iz Afrike. Takođe, kao posebnu poslasticu za goste i kapetana Spoldinga, poštovani kolekcionar umetnosti Rosko V. Čendler će otkriti svoju nedavno nabavljenu sliku, Posle lova, poznatog umetnika po imenu Bogard.

Batler Hajvs daje uputstva posluzi o pripremama za zabavu. Čendler stiže sa Bogardovom slikom i flertuje sa gospođom Ritenhaus; pojavljuje se njena ćerka Arabela i prekida ih. Sekretar kapetana Spoldinga, Horejšio Džejmison, najavljuje kapetanov dolazak. Kapetan Spolding objavljuje da ne može da ostane i da mora odmah da ode. Gospođa Ritenhaus ga moli da ostane, a gosti izjavljuju svoje divljenje kapetanu, pa on odlučuje da ostane. Ubrzo potom dolazi sinjor Emanuel Raveli, angažovan da obezbedi muziku za zabavu, a nekoliko trenutaka kasnije stiže i njegov „partner” Profesor. Profesor plaši goste pištoljem koji uzme od kapetana Spoldinga. Profesor ubrzo kreće u poteru za atraktivnom plavokosom ženom.

Arabela prisustvuje zabavi sa svojim verenikom Džonom Parkerom, slikarom u usponu. Džon je obeshrabren jer nije u stanju da zarađuje za život svojom umetnošću da bi izdržavao sebe i Arabelu. Arabela predlaže Džonu da naslika portret za Čendlera, sugerišući da će dobiti impresivnu porudžbinu. Džon se smeje toj ideji, ne verujući da Čendler zaista ceni umetnost. Nakon što je ispitala Bogardovu sliku, Arabela osmišljava šemu da pridobije Čendlerovo interesovanje za Džonovo delo: oni će zameniti sliku skoro savršenom kopijom koju je Džon naslikao u umetničkoj školi, verujući da neće moći da pronađe očigledne razlike. Arabela traži od Ravelija da zameni slike. U međuvremenu, još jedna gošća, Grejs Karpenter, smišlja istu ideju sa svojom prijateljicom gospođom Vajthed, kako bi ponizila gospođu Ritenhaus. Uzimaju Grejsinu loše napravljenu kopiju koju je naslikala u umetničkoj školi i traže od Hajvsa da zameni sliku, nesvesne da uklanjaju Džonovu kopiju.

Raveli hvata Profesora kako juri za plavokosom devojkom i grdi ga. Ubrzo dolaze gospođa Ritenhaus i gospođa Vajthed i nakon što Profesor brutalno napadne gospođu Ritenhaus, njih četvoro počinju da igraju apsurdnu varijaciju bridža. Raveli i Profesor nailaze na Čendlera i prepoznaju ga kao Abija, trgovca ribom iz Čehoslovačke. Čendler pokušava da ih podmiti kako bi ih ućutkao, ali na kraju mu uzmu novac, kravatu i podvezice, kao i, nekim čudom, njegov beleg koji se prenosi na Profesorovu ruku. Posle niza neobičnih prekida tokom razgovora sa gospođom Ritenhaus i gospođom Vajthed, kapetan Spolding vodi debatu o umetnosti i ekonomiji sa Čendlerom nakon njegovog susreta sa Ravelijem i Profesorom.

Kasnije te noći grmljavina gasi svetla i Raveli i Profesor pokušavaju da zamene sliku. Usred toga, kapetan Spolding i gospođa Ritenhaus dolaze u istu prostoriju. Kapetan pronalazi Profesorovu izgubljenu ribu u sofi. Raveli i Profesor uspevaju da zamene sliku.

Tokom zabave, gospođa Ritenhaus poziva kapetana Spoldinga da govori o svojim putovanjima po Africi. On priča smešan i apsurdan izveštaj o svojim putovanjima pre nego što ga gospođa Ritenhaus prekine. Raveli je pozvan da odsvira nešto na klaviru. Nakon nekoliko dosetki i prekida, Čendler poziva goste u salon, kako bi mogao da otkrije sliku. Kada se slika otkrije, Čendler primećuje loš kvalitet i shvata da je neko ukrao original i zamenio ga jeftinom imitacijom. Džon se oseća obeshrabreno, misleći da je slika i dalje njegova kopija. Odjednom se svetla ponovo gase, a kada se vrate, nedostaje i imitacija Bogarda. Gosti, sada u galami, razilaze se i pokušavaju da pronađu ukradenu sliku, predvođeni kapetanom Spoldingom. Džon i Arabela razgovaraju o uzbuđenju situacije i njihovoj ljubavi jedno prema drugom.

Sledećeg dana stiže policijski tim koji obezbeđuje kuću i traži nestalu sliku. Shvativši da su možda otišle predaleko, gospođa Vajthed i Grejs traže od Hajvsa original, ali on nigde ne može da ga nađe. Gospođa Vajthed zaključuje da ga je Profesor ukrao. Nakon što se suoči sa njim, ona dobija Grejsinu kopiju nazad. Kasnije, Džon pronalazi Grejsinu kopiju Bogarda i otkriva Arabeli da je neko drugi morao imati istu ideju da zameni slike. Shvativši da Čendler zapravo nikada nije video Džonovu kopiju, njih dvoje postaju optimistični. Ubrzo nakon toga, Džon shvata da je kopija koju je pronašao sada nestala. Kapetan Spolding, Džejmison i Raveli razgovaraju o tome kako bi mogli da pronađu nestalu sliku. Nakon što su sliku vratili od Profesora, koji je sada prerušen, Džon i Arabela je donose kapetanu Spoldingu. Shvataju da je Profesor taj koji je ukrao slike i zovu policiju da ga pronađe.

Posle kratke svađe, Spolding, Raveli i Džejmison dolaze sa Profesorom. Profesor je uhapšen, a tri slike su vraćene. Čendler je na trenutak zamenio Džonovu kopiju za originalnog Bogarda. Shvativši njegov talenat, Čendler angažuje Džona da mu uradi seriju portreta. Nakon što je na trenutak pustio Profesora na slobodu, policijski narednik pokušava da ga uhvati. Da bi izbegao hapšenje, Profesor prska goste supstancom koja ih onesvešćuje. Nakon što se svi nađu u nesvesti, film se završava Profesorom koji se onesvesti pored lepe plavuše koju je jurio tokom celog filma.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Graučo Marks kapetan Džefri T. Spolding
Harpo Marks Profesor
Čiko Marks sinjor Emanuel Raveli
Zepo Marks Horejšio Džejmison[2]
Lilijan Rot Arabela Ritenhaus
Margaret Dumont gospođa Ritenhaus
Luis Sorin Rosko V. Čendler
Hal Tompson Džon Parker
Margaret Irving gospođa Vajthed
Ketrin Ris Grejs Karpenter
Robert Greg batler Hajvs
Edvard Metkalf inspektor Henesi

Muzičke numere[uredi | uredi izvor]

Graučove pesme, „Hello, I Must Be Going” i „Hooray for Captain Spaulding”, koje su napisali Bert Kalmar i Hari Rubi, postale su ponavljajuće teme za Grauča tokom godina. Potonja pesma je postala tema Graučove radio i TV emisije Kladite se u svoj život. Ona se odnosilo na pravog kapetana Spoldinga, vojnog oficira uhapšenog nekoliko godina ranije zbog prodaje kokaina stanovnicima Holivuda. Originalna puna verzija ove pesme je uređena u skladu sa Hejzovim kodeksom kada je ponovo objavljena 1936. godine: uklonjena je seksualno sugestivna rečenica „Mislim da ću pokušati da je nateram”. Dugo se verovalo da je ovaj snimak zauvek izgubljen, sve dok u arhivi Britanskog filmskog instituta nije otkrivena jedna verzija od pre Hejzovog kodeksa.[3] Ona je uključena u Blu-ray restauraciju filma, objavljenu u oktobru 2016. godine.[4]

Ironično, Graučo je upotrebio još riskantniju rečenicu pred početak Čikove klavirske sekvence: „Prvi izbor sinjora Ravelija biće, 'Negde moja ljubav spava', sa muškim horom. Čikova sopstvena klavirska kompozicija „I'm Daffy over You” ponovo je odsvirana u njihovom sledećem dugometražnom filmu, Majmunska posla, sa Harpom na harfi.

Muzičke numere u filmu i njihovi izvođači:

  • „He's One of Those Men” (Hajvs i posluga)
  • „I Represent the Captain” (Zepo)
  • „Hooray for Captain Spaulding Part I” (više glumaca)[5]
  • „Hello, I Must Be Going” (Graučo)
  • „Hooray for Captain Spaulding Part II” (više glumaca)
  • „Why Am I So Romantic?” (Arabela i Džon)
  • „I'm Daffy over You” (Čiko)
  • „Silver Threads Among the Gold” (Čiko)
  • „Brief piano interlude” (Harpo)
  • „Gypsy-chorus” (Čiko)
  • „My Old Kentucky Home” (braća Marks)

Izdanje[uredi | uredi izvor]

Novinski oglas za film.

Originalno izdanje filma iz 1930. trajalo je 99 minuta. Godine 1936. film je ponovo izdat sa nekoliko malih rezova kako bi se prilagodio Produkcijskom kodeksu. Ova verzija je trajala oko 98 minuta.

U decembru 1973, Stiv Stolijar, student Univerziteta Kalifornije i obožavatelj braće Marks, odvezao se u Anahajm da bi pogledao retku projekciju Životinjskih krekera. Verzija koja je tamo prikazana bila je stara i lošeg kvaliteta, verovatno zato što film nije bio distribuiran za bioskopsko prikazivanje od ranih 1950-ih. Paramount Pictures je dozvolio da istekne filmska licenca, a prava su vraćena autorima pozorišne predstave na Brodveju: dramaturzima Džordžu S. Kaufmanu i Moriju Riskindu, kompozitoru Hariju Rubiju i tekstopiscu Bertu Kalmaru. Iako je MCA/Universal kupio većinu Paramount-ove biblioteke zvučnih igranih filmova od pre 1950-ih, godine 1958, Životinjski krekeri su se naizgled smatrali pravnim neredom za koji bi najbolje bilo da ostane nedirnut. Stolijar je impulsivno kontaktirao Grauča Marksa kako bi pridobio njegovu podršku za malo verovatnu kampanju kojom bi pokušao da ubedi − ili izvrši pritisak na − Universal da ponovo objavi film. Graučo je pristao da se pojavi u kampusu Univerziteta Kalifornije na promotivnom događaju.[6]

Dana 7. februara 1974, Graučo i njegova pomoćnica, Erin Fleming, posetili su Univerzitet Kalifornije pod pokroviteljstvom Stolijarovog novoformiranog „Komiteta za re-izdanje Životinjskih krekera”. Događaj je privukao oko 200 studenata, preko 2.000 potpisa na peticiji za re-izdanje filma i nekoliko novinara.[7] Universal se potrudio da izgleda da reaguje: portparol je rekao novinaru Daily Bruin-a da je studio „oduševljen” interesovanjem i da je „pregovarao sa naslednicima pisaca (Morija Riskinda i Džordža S. Kaufmana), ali da su tražili mnogo više nego što smo želeli da potrošimo. Nedavno smo postigli dogovor i čekamo da potpišemo ugovore.” Portparol je dodao da očekuje da će film uskoro biti izdat. Kako je Daily Bruin izvestio: „Ostatak dana je pripadao Grauču, jer je pokazao iznenađujuće bljeskove svog starog sjaja.” Upitan da imenuje svog omiljenog komičara, rekao je: „Ja.” Takođe je izjavio da su „Životinjski krekeri naš najbolji film”.[8]

Graučovo pojavljivanje na Univerzitetu Kalifornije pokriveno je putem nacionalne štampe. Ubrzo je usledio nastup na Emisiji Merva Grifina. U aprilu 1974, Graučo i Stolijar su dobili odgovor od Universal-a. Prema rečima potpredsednika Arnolda Šejna, oni su bili „oduševljeni odgovorom studenata”. Mesec dana kasnije, pokušavajući da proceni interesovanje javnosti, Universal je prikazao novu oštriju verziju filma u jednom bioskopu u Vestvudu, južno od univerzitetskog kampusa. Graučo se lično pojavio i ušao bez pratnje u bioskop. Ljudi u publici su ustali i počeli da aplaudiraju, a ubrzo se pridružio i ceo bioskop. Ohrabreni odzivom – redovi su se mesecima formirali oko bloka – 23. juna studio je prikazao film u Njujorku.[9] Graučo je prisustvovao njujorškoj premijeri. Umalo je došlo do nereda i pozvana je policijska pratnja. Odatle su Životinjski krekeri krenuli u nacionalno izdanje.

Zbog ovih problema sa pravima, Životinjski krekeri nikada nisu prikazani na televiziji sve do 21. jula 1979. godine, kada je CBS emitovao specijalnu projekciju filma.[10]

Originalna verzija filma, koja je decenijama bila dostupni samo u verziji skraćenoj za re-izdanje iz 1936. godine, restaurirana je sa duplikata negativa od 35mm u vlasništvu Britanskog filmskog instituta i objavljena od strane Universal Pictures-a 2016. u DCP formatu za bioskopsku distribuciju i Blu-ray za kućni video. Restaurirano izdanje sadrži opcioni komentar istoričara filma Džefrija Vensa.

Prijem[uredi | uredi izvor]

Kao i njegov prethodnik Kokosovi orasi, film Životinjski krekeri je ostvario finansijski uspeh. Do juna 1932. film je zaradio 1,5 miliona dolara od iznajmljivanja širom sveta.[11]

Klip u boji[uredi | uredi izvor]

Devedesetih godina 20. veka, klip u boji od 15 sekundi nastao tokom snimanja Životinjskih krekera je pronađen i emitovan kao deo AMC dokumentarca Slavni Tehnikolor (1998). Klip je značajan jer je to najraniji poznati snimak braće Marks u boji, a takođe i po nastupu Harpa bez svog uobičajenog kostima i perike.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Cohn, Lawrence (15. 10. 1990). „All-Time Film Rental Champs”. Variety. str. M-144. 
  2. ^ Zepo glumi i kapetana Spoldinga u jednoj sceni
  3. ^ Liebenson, Donald. „If There's a Marx Brothers Revival Coming, It Will Begin This Weekend”. HWD. Pristupljeno 18. 10. 2016. 
  4. ^ „Marx Brothers Collection Will Include Restored Footage”. Den of Geek. Pristupljeno 18. 10. 2016. 
  5. ^ „Lyrics to Hooray for Captain Spaulding”. Arhivirano iz originala 4. 4. 2007. g. Pristupljeno 2. 4. 2007. 
  6. ^ Stoliar, Steve. Raised Eyebrows: My Years Inside Groucho's House. General Publishing Group (1996). pp. 24–27
  7. ^ Stoliar, str. 27–35
  8. ^ Silverstein, Stuart. "Groucho Returns to College." UCLA Daily Bruin. February 8, 1974. p. 1
  9. ^ Stoliar, str. 36–42
  10. ^ „Per TV Guide ad at vintagetoledotv.squarespace.com”. Arhivirano iz originala 25. 3. 2010. g. Pristupljeno 28. 5. 2009. 
  11. ^ „Big Sound Grosses”. Variety. New York. 21. 6. 1932. str. 62. 
  12. ^ The American Widescreen Museum, Early Color Motion Pictures, WidescreenMuseum.com, 2003. Accessed February 8, 2010.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Животињски_крекери&oldid=27438911”