Žigospora
Žigospora je diploidna reproduktivna faza u životnom ciklusu mnogih gljiva i protista. Žigospore nastaju nuklearnom fuzijom haploidnih ćelija. U gljivama, zigospore nastaju u zigosporangiji nakon spajanja specijalizovanih pupavih struktura, od micelija istih (u homotaličnim gljivama) ili različitih vrsta parenja (kod heterotalnih gljiva), i mogu biti hlamidospore [1].
U mnogim eukariotskim algama, uključujući mnoge vrste Hlorofita, zigospore nastaju fuzijom jednoćelijskih polnih ćelija različitih tipova parenja.
Žigospora ostaje uspavana dok čeka znakove iz okoline, poput svetlosti, vlage, toplote ili hemikalija koje biljke izlučuju. Kada je životna sredina povoljna, zigospora klija, javlja se mejoza i oslobađaju se haploidne vegetativne ćelije.
Kod gljivica, sporangijum se stvara na kraju sporangiofora koji baca spore. Gljiva koja formira zigospore naziva se zigomiceta, što ukazuje da klasu karakteriše ovaj evolutivni razvoj.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ David Moore; Geoffrey D. Robson; Anthony P. J. Trinci (14. 7. 2011). 21st Century Guidebook to Fungi with CD. Cambridge University Press. str. 52. ISBN 978-1-107-00676-8.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
