Zakon efekta
Zakon efekta je princip psihologije koji je 1898. godine uspostavio Edvard Torndajk a koji se odnosi na bihejvioralno uslovljavanje (koje tada nije bilo formulisano kao takvo) koji kaže da se „odgovori koji u određenoj situaciji proizvode zadovoljavajući efekat postaju verovatniji da će se ponovo pojaviti u toj situaciji i odgovori koji daju nelagodan efekat postaju manje verovatni da će se ponovo pojaviti u toj situaciji."[1]
Ova pretpostavka je vrlo slična onoj u evolucijskoj teoriji, ako određena osobina karaktera daje prednost reprodukciji, tada će ta osobina i dalje postojati.[2] Izrazi "zadovoljstvo" i nezadovoljstvo "koji se pojavljuju u definiciji zakona efekta na kraju su zamenjeni izrazima"pojačavanje "i" kažnjavanje ", kada je postalo poznato uslovljavanje operatora." Zadovoljavajući "i" nezadovoljavajući "uslovi određuju se ponašano, i ne mogu se tačno predvideti, jer svaka životinja ima drugačiju predstavu o ova dva pojma od druge životinje. Novi pojmovi, „pojačanje“ i „kažnjavanje“ koriste se u psihologiji drugačije nego u kolokvijalnom govoru. Nešto što pojačava ponašanje povećava verovatnoću da će se takvo ponašanje ponoviti, a nešto što kažnjava ponašanje čini manje verovatnim da će se takvo ponašanje ponoviti. [3]
Torndajkov zakon efekta opovrgava ideju Džordž Romansove knjige Životinjska inteligenicija, navodeći da su anegdotski dokazi slabi i obično nisu korisni. U knjizi je navedeno da i životinje, poput ljudi, promišljaju stvari kada se bave novom okolinom ili situacijom. Umesto toga, Torndajk je pretpostavio da životinje, da bi razumele svoje fizičko okruženje, moraju fizički da komuniciraju s njim koristeći pokušaje i pogreške, dok se ne postigne uspešan rezultat. Ovo je prikazano u njegovom eksperimentu sa mačkama, u kome se mačka smešta u sanduk i na kraju, interakcijom sa okruženjem kutije, uči kako da pobegne. [3]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Ovaj princip, o kojem je rano raspravljao Lojd Morgan, obično je povezan sa konekcionizmom Edvarda Tordnajka, koji je rekao da će, ukoliko određenu asocijaciju prati „prijatno stanje stvari“, ona ojačati a ako je prati „neprijatno stanje" biće oslabljena.[4][5]
Savremena verzija zakona efekta izmenjena je saznanjima do kojih se došlo u operativnom uslovljavanju. Suštinska ideja je da se ponašanje može modifikovati posledicama, kao što je Torndajk pronašao u svojim čuvenim eksperimentima sa gladnim mačkama u kutijama slagalica. Mačka je bila smeštena u kutiju koja se mogla otvoriti ako mačka pritisne ručicu ili povuče petlju. Torndajk je primetio koliko je vremena potrebno mački da se oslobodi uz pomoć sukcesivnih pokušaja. Otkrio je da će tokom prvih nekoliko pokušaka mačka reagovati na mnogo neefikasnih načina, kao što su grebanje po vratima ili plafonu, konačno oslobađajući se pritiskom ili povlačenjem ručice putem pokušaja i pogreški. Sa svakim uzastopnim pokušajem, mački je u proseku trebalo sve manje i manje vremena da pobegne. Tako je u savremenoj terminologiji tačan odgovor pojačan njegovom posledicom, puštanjem iz kutije. [6]
Definicije[uredi | uredi izvor]
Zakon efekta je verovanje da prijatan post-efekat ojačava radnju koja ga je proizvela. [7]
Zakon o efektu objavio je Edvard Torndajk 1905. godine i kaže da kad se uspostavi S-R asocijacija u instrumentalnom uslovljavanju između instrumentalnog odgovora i kontekstualnih podražaja koji su prisutni, odgovor je pojačan, a S-R asocijacija je u potpunosti odgovorna za pojavu takvog ponašanja. Jednostavno rečeno, to znači da kad se stimulus i odgovor povežu, odgovor će se dogoditi bez podsticaja. Odgovori koji stvaraju zadovoljavajuće ili prijatno stanje u određenoj situaciji verovatnije je da će ponoviti u sličnoj situaciji. Suprotno tome, manje verovatno će se ponovo pojaviti odgovori koji proizvode neugodan ili neprijatan efekat.
Psihologe su zanimali faktori koji su važni za promenu ponašanja i kontrolu od kada se psihologija pojavila kao disciplina. Jedan od prvih principa povezanih sa učenjem i ponašanjem bio je Zakon efekta, koji kaže da će se ponašanja koja dovode do zadovoljavajućih ishoda verovatno ponoviti, dok je manje verovatno da će se ponoviti ponašanja koja dovode do neželjenih ishoda. [8]
Torndnajk je naglasio važnost situacije u pronalaženju odgovora; mačka ne bi pritiskala polugu da nije bila u kutiji za slagalice, već je bila samo na mestu gde odgovor nikada nije bio pojačan. Situacija ne uključuje samo lokaciju mačke, već i stimulanse kojima je izložena, na primer, glad i želja za slobodom. Mačka prepoznaje unutrašnjost kutije, šipke i polugu i pamti šta treba da učini da bi proizvela tačan odgovor. To pokazuje da su učenje i zakon efekta specifični za kontekst.
U značajnom radu, R. J. Hernštajn (1970) [9] predložio je kvantitativni odnos između stope odgovora (B) i stope pojačanja (Rf):
B = k Rf / (Rf0 + Rf)
gde su k i Rf0 konstante. Hernštajn je predložio da se ova formula, koju je izvukao iz odgovarajućeg zakona koji je osmatrao tokom studija istovremenih rasporeda pojačanja, treba smatrati kvantifikacijom zakona efekta. Iako je zakon o kvalitetu efekta možda tautologija, ova kvantitativna verzija nije.
Primeri[uredi | uredi izvor]
Primer se često prikazuje u zavisnosti od droga. Kada osoba prvi put upotrebi neku supstancu i dobije pozitivan ishod, verovatno će ponoviti ponašanje usled pojačane posledice. Vremenom će nervni sistem osobe razviti toleranciju na lek. Tako će se samo povećanjem doze leka pružiti isto zadovoljstvo, čineći ga opasnim za korisnika. [10]
Zakon efekta Torndajk-a može se uporediti sa Darvinovom teorijom prirodne selekcije u kojoj je verovatnije da će uspešni organizmi uspevati i opstati da bi preneli svoje gene na sledeću generaciju, dok će slabiji, neuspešni organizmi postepeno biti „zamenjeni“. Može se reći da okolina odabire „najprikladnije“ ponašanje za situaciju, potiskujućibilo kakva neuspešna ponašanja, na isti način na koji bira „najprikladnije“ jedinke vrste. U eksperimentu koji je Torndajk sproveo, stavio je gladnu mačku u „kutiju slagalica“, gde je životinja mogla da pobegne i dođe do hrane samo kad je mogla da pokreće kvaku na vratima. U početku bi mačke grebale da bi pronašle izlaz, a onda bi slučajno mačka aktivirala kvaku da otvori vrata. Na uzastopnim ispitivanjima, ponašanje životinje bi postalo naviknuto, do tačke u kojoj bi životinja delovala bez ustručavanja. Pojava povoljnog ishoda, dostizanje izvora hrane, samo pojačava odgovor koji proizvodi.
Uticaji[uredi | uredi izvor]
Zakon rada psihologa B. F. Skinera skoro pola veka kasnije o principima operativnog uslovljavanja, "procesu učenja kojim efekat ili posledica odgovora utiče na buduću stopu produkcije tog odgovora." [1] Skiner će kasnije koristiti unapređenu verziju Torndajkove puzla kutije, nazvanu operacijska komora, ili Skinerova kutija, koja je neizmerno doprinela našoj percepciji i razumevanju zakona efekta u savremenom društvu i kako se on odnosi na operativno uslovljavanje. To je omogućilo istraživaču da prouči ponašanje malih organizama u kontrolisanom okruženju.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Gray, Peter (2002). Psychology. NY: Worth. str. 108–109.
- ^ Schacter, Gilbert, Wegner. Psychology Second Edition. New York: Worth Publishers.
- ^ a b Mazur, J.E. (2013). Basic Principles of Operant Conditioning. Learning and Behavior. str. 101—126.
- ^ Thorndike, E. L. (1911). Animal Intelligence: an Experimental Study of the Associative Processes in Animals. Psychological Monographs.
- ^ Catania, Charles. Thorndike's Legency: Learning Selection, and the law of effect. University of Mary Land Baltimore. str. 425—426.
- ^ „Learning Theories - The Theory Into Practice Database”. IcebreakerIdeas (na jeziku: engleski). 2019-04-04. Pristupljeno 2020-05-26.
- ^ Boring, Edwin (2005). Science. New York: American Association for the Advancement of Science.
- ^ „How did the Law of Effect influence studies on operant conditioning?”. eNotes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-26.
- ^ Herrnstein, R. J. (1970). „On the law of effect”. Journal of the Experimental Analysis of Behavior. 13: 243—266.
- ^ Carlson, Neil (2007). Psychology The Science Of Behaviour. New Jersey, USA: Pearson Education Canada. str. 516.