Pređi na sadržaj

Zaum

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hlebnjikova knjiga Zangezi (1922)

Zaum (rus. за́умь) su lingvistički eksperimenti u zvučnoj simbolici i stvaralaštvu jezika ruskih kubofuturističkih pesnika kao što su Velimir Hlebnjikov i Aleksej Kručjonih.

Zaum je fonetski entitet sa sopstvenom ontologijom. Jezik se sastoji od neologizama koji ništa ne znače. Zaum je jezik organizovan kroz fonetsku analogiju i ritam.[1] Zaum književnost ne sme da sadrži nikakvu onomatopeju ili psihopatološka stanja.[2]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Aleksej Kručjonih je stvorio Zaum da bi pokazao da je jezik neodređen i neodređen.[2]

Kručenih je izjavio da je prilikom stvaranja Zauma odlučio da se odrekne pravila gramatike i sintakse. Želeo je da prenese nered života unošenjem nereda u jezik. Kručjonih je smatrao da je Zaum manifestacija spontanog nekodifikovanog jezika.[1]

Helinbov je verovao da je svrha Zauma da pronađe suštinsko značenje korena reči. Verovao je da bi takvo znanje moglo pomoći u stvaranju novog univerzalnog jezika zasnovanog na razumu.[1]

Kručjonih je napisao mnogo pesama i mimeografisanih pamfleta napisanih u Zaumu. Ovi pamfleti kombinuju poeziju, ilustracije i teoriju.[1]

Upotreba zauma je dostigla vrhunac od 1916. do 1920, tokom Prvog svetskog rata. U to vreme, zaumizam je zaživeo kao pokret koji se prvenstveno bavi vizuelnim umetnostima, književnošću, poezijom, umetničkim manifestima, teorijom umetnosti, pozorištem i grafičkim dizajnom.[3] Pokret je uticao na kasnije stilove, avangardne i muzičke pokrete u centru grada i grupe uključujući nadrealizam, novi realizam, pop-art i fluksus.[4]

Etimologija i značenje[uredi | uredi izvor]

Reč zaum koju je skovao Kručenih 1913. godine.[5] Sastavljena je od ruskog prefiksa za „izvan, iza“ i imenice um „um, nous“ i prevedena je kao „transrazlog“, ili „prekosmisao“.[6] Prema naučniku Džeraldu Janečeku, zaum se može definisati kao eksperimentalni poetski jezik koji karakteriše neodređenost značenja.[6]

Kručenih, u „Deklaraciji reči kao takve (1913)”, proglašava zaum „jezikom koji nema nikakvo određeno značenje, transracionalnim jezikom” koji „omogućava potpunije izražavanje” dok je, tvrdi on, zajednički jezik svakodnevnog govora „vezuje“.[7] On je dalje tvrdio, u „Deklaraciji transracionalnog jezika (1921)”, da zaum „može da obezbedi univerzalni poetski jezik, rođen organski, a ne veštački, poput esperanta”.[8]

Poznati autori[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Terras, Victor (1985). Handbook of Russian Literature. London: Yale University Press. str. 530. ISBN 978-030-004-868-1. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i Kostelanetz, Richard (2013). A Dictionary of the Avant-Gardes. New York: Taylor&Francis. ISBN 978-113-680-619-3. 
  3. ^ Janecek 1984, str. 149–206.
  4. ^ Knowlson 1996, str. 217.
  5. ^ Janecek 1996, str. 2.
  6. ^ a b Janecek 1996, str. 1.
  7. ^ Janecek 1996, str. 78.
  8. ^ Kruchenykh 2005, str. 183.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janecek, Gerald (1984), The Look of Russian Literature: Avant-Garde Visual Experiments 1900-1930, Princeton: Princeton University Press, ISBN 978-0691014579 
  • Janecek, Gerald (1996), Zaum: The Transrational Poetry of Russian Futurism, San Diego: San Diego State University Press, ISBN 978-1879691414 
  • Kruchenykh, Aleksei (2005), Anna Lawton; Herbert Eagle, ur., „Declaration of Transrational Language”, Words in Revolution: Russian Futurist Manifestoes 1912-1928, Washington: New Academia Publishing, ISBN 978-0974493473 
  • Knowlson, J. (1996), The Continuing Influence of Zaum, London: Bloomsbury 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Заум&oldid=27894130”