Збогом, Лењине!

Zbogom, Lenjine!
Zbogom, Lenjine!
	Filmski poster
Godina	2003.
Trajanje	121 minuta
Zemlja	Nemačka
Jezik	nemački
Budžet	4,8 miliona €
Zarada	79 384 880 dolara
Veb-sajt	www.good-bye-lenin.de
	IMDb veza

Zbogom, Lenjine! je nemački film iz 2003. godine, žanrovski određen kao tragikomedija. Režirao ga je Volfgang Beker, a glavne uloge tumače Danijel Bril, Katrin Sas, Čulpan Hamatova i Marija Simon. Većina scena je snimljena na Aleji Karla Marksa u Berlinu, i u okolini Platenbaua i Aleksanderplaca.

Film je dobio mnoge pozitivne ocene, a na sajtu Roten Tomates ima rejting 90%.

Radnja[uredi | uredi izvor]

U prologu, Aleks Kerner (Danijel Bril) se seća kada je kao dete 1978. godine bio ponosan zajedno sa svojim sunarodnicima kada je prvi čovek iz Istočne Nemačke, Sigmund Jen, otišao u svemir.

Ostatak filma je smešten u Istočnom Berlinu, a radnja traje od oktobra 1989. do ujedinjenja Nemačke godinu dana kasnije. Aleks živi sa svojom sestrom Arijanom (Marija Simon), majkom Kristijanom (Katrin Sas), i Arijaninom malom kćerkom Paulom. Njihov otac je pobegao na Zapad 1978, i napustio porodicu. U njegovom odsustvu, Kristijana postaje vatreni idealista i podržava vladajuću Partiju socijalističkog jedinstva Nemačke. Aleks učestvuje u anti-vladinim demonstracijama, gde slučajno sreće devojku, ali ih razdvaja policija pre nego su se mogli upoznati. Kada Kristijana, koja je slučajno prolazila, vidi da je Aleks uhapšen, preživljava srčani napad i pada u komu. Policija ne dozvoljava Aleksandru da pomogne majci i šalju ga u pritvor ali kasnije biva pušten na slobodu i odlazi u bolnicu da je poseti.

Dok je bio u poseti majci, Aleks ponovo sreće devojku sa demonstracija, i saznaje da se zove Lara (Čulpan Hamatova). Ona je mlada medicinska sestra iz Sovjetskog Saveza koja se trenutno brine o njegovoj majci. Aleks biva očaran njome i pita je da izađu. Uskoro se počinju češće viđati i postaju veoma bliski.

Ubrzo nakon toga desio se pad Belinskog zida. Kapitalizam dolazi u Istočni Berlin i Aleks gubi posao. Nakon toga na lutriji „osvaja“ posao u instaliranju satelitskih tanjira sa momkom iz Zapadnog Berlina Denisom Domaskeom (Florijan Lukas). Denis je nadahnuti filmadžija s kojim se Aleks brzo sprijateljava. U međuvremenu Arijana napušta fakultet i dobija posao u Burger Kingu. Nakon osam meseci, Kristijana se budi, ali ozbiljno oslabljena i fizički i mentalno. Njen doktor tvrdi da bi bilo kakav šok mogao uzrokovati drugi, veorvatno fatalni, srčani napad. Aleks shvata da bi otkriće skorih događaja moglo mnogo da utiče na nju, i nastoji da održi iluziju da su stvari iste kao u DDR-u.

Da bi taj plan uspeo, on, Arijana i Lara vraćaju zapadni kitnjasti dekor na jednolično uređenu spavaću sobu njihove majke. Kristijana leži u krevetu nepokretna. Njena deca, Aleks i Arijana je oblače u njenu staru odeću, i hrane je novim zapadnim proizvodima upakovanim u staru istočnu ambalažu. Njihova obmana je savršena, ali stvari postaju sve komplikovanije. Kristijana viđa čudne stvari, kao na primer ogromnu reklamu Koka-kole okačenu na zgradu prekoputa. Uz Denisovu pomoć, Aleks pronalazi stare trake televizijskog programa Istočne Nemačke i stvara lažne izveštaje na TV-u (kasete su puštane sa skrivenog video-uređaja u susednoj sobi) i time objašnjava sve sumnjive događaje. Pošto su stare vesti bile prilično predvidljive, a Kristijanino sećanje mutno, ona je bila u početku prevarena.

Ipak, jednog dana ona skupi snagu i izlazi prošetati napolje dok je Aleks spavao. Ona vidi da je stari komšijski nameštaj nagomilan na ulici uz kontejnere, ali reklame zapadnih kompanija. Takođe vidi da je stara statua Lenjina odnesena helikopterom Mi-8. Međutim, Aleks i Arijana je brzo pronalaze, vode kući, i naveče prikazuju lažni izveštaj da je Istočna Nemačka prihvatila izbeglice sa Zapada, koje su došle zbog tamošnje teške ekonomske krize. Kristijana, iako u početku skeptična, na kraju prihvata da bi kao dobri socijalisti, i oni trebalo da otvore vrata novim pridošlicama. Po Kristijaninoj želji, porodica odlučuje da ode na daču.

Dok su bili tamo sa Larom i Arijaninim novim momkom sa Zapada, Rajnerom (Aleksander Bejer), Kristijana odlučuje da kaže svoju tajnu; njen muž je pobegao na Zapad jer ga je Partija ugnjetavala, a plan je bio da mu se ostatak porodice pridruži u Zapadnom Berlinu. Međutim, Kristijana je bojeći se da bi joj vlada mogla oduzeti Aleksa i Arijanu u slučaju da stvari krenu loše, ipak odlučuje od ostane na Istoku.

Kristijani pozli nakon toga i ubrzo biva prebačena u bolnicu. Nakon što je sreo svog oca Roberta (Burghart Klausner), nakon mnogo godina, Aleks ga ubeđuje da ponovo poseti Kristijanu. Pod pritiskom da otkrije istinu o padu zida, Aleks pravi poslednje lažne vesti, ubeđujući taksistu za kojeg veruje da je Sigmund Jen da glumi novog predsednika Istočne Nemačke i da održi govor u kojem obećava da će napraviti bolju budućnost uključujući pritom otvaranje granica ka Zapadu. Međutim, Aleks ne zna da je Kristijana to već saznala od Lare ranije istog dana. Ona mu ne govori da je već saznala šta se desilo u prethodnih par meseci.

Kristijana umire mirno dva dana kasnije: ona nadživljava DDR, koji se tri dana ranije integrisao u celovitu Nemačku. Aleks, Arijana, Lara i Denis raspršuju njen pepeo u vetar (iako je to protivzakonito i u Istočnoj i u Zapadnoj Nemačkoj) koristeći staru igračku-raketu koju je Aleks napravio kao mali zajedno sa ocem.