Zdrav grad
Zdrav grad je termin koji se koristi u javnom zdravstvu i urbanom dizajnu da bi se naglasio uticaj politike na zdravlje ljudi. To je grad koji se kontinuirano unapređuje na fizičkom i socijalnom nivou sve dok se ne dostignu ekološki i patološki uslovi koji uspostavljaju prihvatljivu stopu morbiditeta za stanovništvo.[1] Njegov savremeni oblik potiče od inicijative Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o zdravim gradovima i selima iz 1986. godine, ali ima istoriju koja datira još od sredine 19. veka.[2] Termin je razvijen u saradnji sa Evropskom unijom, ali je brzo postao internacionalan kao način uspostavljanja zdrave javne politike na lokalnom nivou kroz promociju zdravlja.[3] Naglašava višedimenzionalnost zdravlja kao što je navedeno u ustavu SZO i, nedavno, u Otavskoj povelji za promociju zdravlja.[4] Alternativni termin je Zdrave zajednice ili Municipios saludables u delovima Latinske Amerike.
Pristupi[uredi | uredi izvor]
Mnoge jurisdikcije koje imaju programe zdrave zajednice i gradovi mogu se prijaviti da postanu „Zdrav grad“ koji je odredila SZO. SZO definiše Zdrav grad kao:[5]
„Grad koji kontinuirano stvara i unapređuje fizičke i društvene životne sredine i proširuje one resurse zajednice koji omogućavaju ljudima da se međusobno podržavaju u obavljanju svih životnih funkcija i u razvoju do svog maksimalnog potencijala.
Merenje potrebnih indeksa, uspostavljanje standarda i utvrđivanje uticaja svake komponente na zdravlje je teško. U nekim regionima kao što je Evropa, procena uticaja na zdravlje je obavezan deo razvoja javne politike.[6][7]
Postoje mnoge mreže zdravih gradova, u Evropi[8] i međunarodno, kao što je Alijansa za zdrave gradove. Ključna karakteristika je obezbeđivanje da se društvene determinante zdravlja uzmu u obzir u urbanom dizajnu i urbanom upravljanju. Na primer, „urbanizacija i zdravlje“ je bila tema Svetskog dana zdravlja 2010. godine.[9] Jedno sredstvo u razvoju zdravih gradova je društveno preduzetništvo.[10]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Caves 2004, str. 336
- ^ Niyi Awofeso. The Healthy Cities approach — reflections on a framework for improving global health. Bull World Health Organ 2003; 81(3).
- ^ O'Neill M, Simard P. Choosing indicators to evaluate Healthy Cities projects: a political task? Health Promotion International 2006; 21(2): 145-152.
- ^ World Health Organization.Healthy Cities and urban governance. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. decembar 2009) Copenhagen: WHO Europe.
- ^ World Health Organization. Health Promotion Glossary 1998.
- ^ WHO Europe. Health impact assessment methods and strategies. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. januar 2010)
- ^ Erica Ison. The introduction of health impact assessment in the WHO European Healthy Cities Network. Health Promotion International 2009; 24(Supplement 1):i64-i71.
- ^ WHO Europe. WHO European Healthy Cities Network. Arhivirano 2013-05-21 na sajtu Wayback Machine
- ^ World Health Organization.World Health Day 2010. Arhivirano 2010-04-07 na sajtu Wayback Machine
- ^ Evelyne de Leeuw. Healthy Cities: urban social entrepreneurship for health. Health Promotion International 1999; 14(3): 261-270.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Caves, R. W. (2004). Encyclopedia of the City. Routledge. str. 336.
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Kenzer M. Healthy cities: a guide to the literature. Arhivirano 2006-05-29 na sajtu Wayback Machine Environment and Urbanization, 11(1), April 1999.
- Boonekamp GMM et al. Healthy Cities Evaluation: the co-ordinators perspective. Health Promotion International 14(2): 103, 1999.
- Special Supplement on European Healthy Cities. Health Promotion International, Volume 24, Supplement 1, November 2009.
- J Ashton, P Grey, K Barnard. Healthy cities — WHO's New Public Health initiative. Health Promotion International, 1(3): 319-324, 1986.
- Mah, David; Asensio-Villoria, Leire (2016). Lifestyled, Health and Places. Berlin, Germany: Jovis Verlag. ISBN 978-3-86859-422-5.