Пређи на садржај

Здрав град

С Википедије, слободне енциклопедије
У Копенхагену 62% становништва свакодневно путује бициклом до свог посла или студија

Здрав град је термин који се користи у јавном здравству и урбаном дизајну да би се нагласио утицај политике на здравље људи. То је град који се континуирано унапређује на физичком и социјалном нивоу све док се не достигну еколошки и патолошки услови који успостављају прихватљиву стопу морбидитета за становништво.[1] Његов савремени облик потиче од иницијативе Светске здравствене организације (СЗО) о здравим градовима и селима из 1986. године, али има историју која датира још од средине 19. века.[2] Термин је развијен у сарадњи са Европском унијом, али је брзо постао интернационалан као начин успостављања здраве јавне политике на локалном нивоу кроз промоцију здравља.[3] Наглашава вишедимензионалност здравља као што је наведено у уставу СЗО и, недавно, у Отавској повељи за промоцију здравља.[4] Алтернативни термин је Здраве заједнице или Municipios saludables у деловима Латинске Америке.

Приступи

[уреди | уреди извор]

Многе јурисдикције које имају програме здраве заједнице и градови могу се пријавити да постану „Здрав град“ који је одредила СЗО. СЗО дефинише Здрав град као:[5]

„Град који континуирано ствара и унапређује физичке и друштвене животне средине и проширује оне ресурсе заједнице који омогућавају људима да се међусобно подржавају у обављању свих животних функција и у развоју до свог максималног потенцијала.

Мерење потребних индекса, успостављање стандарда и утврђивање утицаја сваке компоненте на здравље је тешко. У неким регионима као што је Европа, процена утицаја на здравље је обавезан део развоја јавне политике.[6][7]

Постоје многе мреже здравих градова, у Европи[8] и међународно, као што је Алијанса за здраве градове. Кључна карактеристика је обезбеђивање да се друштвене детерминанте здравља узму у обзир у урбаном дизајну и урбаном управљању. На пример, „урбанизација и здравље“ је била тема Светског дана здравља 2010. године.[9] Једно средство у развоју здравих градова је друштвено предузетништво.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Caves 2004, стр. 336
  2. ^ Niyi Awofeso. The Healthy Cities approach — reflections on a framework for improving global health. Bull World Health Organ 2003; 81(3).
  3. ^ O'Neill M, Simard P. Choosing indicators to evaluate Healthy Cities projects: a political task? Health Promotion International 2006; 21(2): 145-152.
  4. ^ World Health Organization.Healthy Cities and urban governance. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2009) Copenhagen: WHO Europe.
  5. ^ World Health Organization. Health Promotion Glossary 1998.
  6. ^ WHO Europe. Health impact assessment methods and strategies. Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јануар 2010)
  7. ^ Erica Ison. The introduction of health impact assessment in the WHO European Healthy Cities Network. Health Promotion International 2009; 24(Supplement 1):i64-i71.
  8. ^ WHO Europe. WHO European Healthy Cities Network. Архивирано 2013-05-21 на сајту Wayback Machine
  9. ^ World Health Organization.World Health Day 2010. Архивирано 2010-04-07 на сајту Wayback Machine
  10. ^ Evelyne de Leeuw. Healthy Cities: urban social entrepreneurship for health. Health Promotion International 1999; 14(3): 261-270.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Caves, R. W. (2004). Encyclopedia of the City. Routledge. стр. 336. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]