Светски дан здравља

Светски дан здравља
Обележава се	на светском нивоу годишње
Тип	Дан здравља
Датум	7. април

Светски дан здравља (енгл. World Health Day) обележава се широм света 7. априлa сваке године под покровитељством Светске здравствене организације. Одлука да се овај дан обележава као Светски дан здравља донесена је на 1. скупштини ове организације, одржаној од 24. јунa до 24. јулa 1948. године у Женеви, пошто je 7. априла исте године одлука o конституисању СЗO званично ступила на снагу након што је и последња држава чланица УН ратификовала ову одлуку.

Године 1948, СЗО је одржала Прву Светску здравствену скупштину. Скупштина је одлучила да се 7. април сваке године, почев од 1950. године, обележава као Светски дан здравља. Светски дан здравља се одржава поводом оснивања СЗО и организација га види као прилику да сваке године скрене пажњу широм света на тему од великог значаја за глобално здравље.СЗО организује међународне, регионалне и локалне догађаје на Дан везане за одређену тему. Светски дан здравља признају разне владе и невладине организације заинтересоване за питања јавног здравља, које такође организују активности и истичу своју подршку у медијским извештајима, као што је Глобални здравствени савет.

Светски дан здравља једна је од 11 званичних глобалних здравствених кампања које обележава СЗО, заједно са Светским даном туберкулозе, Светском недељом имунизације, Светским даном маларије, Светским даном без дувана, Светским даном сиде, Светским даном давалаца крви, Светским даном Шагасове болести, Светским даном безбедности пацијената, Светском недељом свести о антимикробним лековима и Светским даном хепатитиса.

Историјат

Светски дан здравља се слави као годишњица оснивања СЗO, с једне стране, али у исто време организација користи тај дан да би скренула пажњу светске јавности на најзначајније проблеме у вези са здрављем људи на глобалном нивоу. Светски дан здравља данас признају и обележавају многе владе и невладине организације заинтересоване за јавно здравље a међу њима и Влада Републике Србије.

Основно људско право

Основно људско право је право на здравље. Потребно је да људска популација у сваком тренутку има довољно информација о здрављу и доступним услугама да би се водила адекватна брига о сопственом и здрављу свих чланова породице. Здравствене услуге није могуће да добије најмање половина светске популације. Главни циљ је да се укаже на значај доступности здравствене заштите свима и свуда. Напредак у остваривању тог циља видљив је у свим регионима света, али и даље милиони људи у свету немају приступ здравственој заштити. Многи међу њима су приморани да бирају између здравствене заштите и других основних потреба, као што су храна, одећа.

Светски дан здравља у Србији

Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут, уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације – Канцеларије за Србију, сваке године обележава 7. април, Светски дан здравља, као један од значајних датума из Календара јавног здравља.

Обележавања

Сваке године СЗO и друге институције организују различита међународна, регионална и локална дешавања са фокусом на тему коју је за ту годину препоручила Светска здравствена организација. Ово подразумева организовање предавања, дељење промотивног материјала, медијске кампање, едуковање здравствених и других радника и појединаца свих узраста, организовање бесплатних прегледа и давање савета у домовима здравља, Црвеном крсту, на јавним местима итд, и то не само на овај дан него често и током целе године. Циљ је да се укаже на конкретан проблем, да се подигне свест људи o његовом значају, као и да се предложе одговарајуће мере, односно конкретна решења и да се финансијски и на друге начине помогне свим регионима, с акцентом на оне који су најугроженији. Овај дан је први пут обележен 1950. године.

Теме обележавања Светског дана здравља

Глобална преваленца дијабетеса у 2014. години

1950. година

Године 1950. тема је била Упознајте свој здравствени систем. Од тада до данас у жижу интересовања стављани су различити проблеми у складу са препорукама СЗO.

2006. година

Године 2006, Светски дан здравља био је посвећен кризи здравствене радне снаге, односно хроничном недостатку здравствених радника широм света због деценија недовољног улагања у њихово образовање, обуку, плате, радно окружење и менаџмент. Дан је такође био намењен прослави појединачних здравствених радника – људи који пружају здравствену заштиту онима којима је потребна, другим речима, оних који су у срцу здравствених система.

Дан је такође обележио објављивање Светског извештаја о здрављу СЗО за 2006. годину, који се фокусирао на исту тему. Извештај је садржао процену тренутне кризе у глобалној здравственој радној снази, откривајући процењени недостатак од скоро 4,3 милиона лекара, бабица, медицинских сестара и других здравствених радника широм света, и додатно је предложио низ акција за земље и међународну заједницу како би се решили овог проблема.

2008. година

Светски дан здравља 2008. године фокусирао се на потребу заштите здравља од негативних ефеката климатских промена и успостављања веза између климатских промена и здравља и других области развоја као што су животна средина, храна, енергија, транспорт.

Тема „заштита здравља од климатских промена“ ставила је здравље у центар глобалног дијалога о климатским променама. СЗО је изабрала ову тему у знак признања да климатске промене представљају све већу претњу по глобалну безбедност јавног здравља.

2009. година

Светски дан здравља 2009. године био је фокусиран на безбедност здравствених установа и спремност здравствених радника који лече оне погођене ванредним ситуацијама. Здравствени центри и особље су кључне линије живота за рањиве људе у катастрофама – лече повреде, спречавају болести и брину о здравственим потребама људи. Често, већ крхки здравствени системи нису у стању да наставе да функционишу током катастрофе, са непосредним и будућим последицама по јавно здравље.

За овогодишњу кампању Светског дана здравља, СЗО и међународни партнери су истакли важност улагања у здравствену инфраструктуру која може да издржи опасности и служи људима којима је помоћ непосредно потребна, и позвали су здравствене установе да имплементирају системе за реаговање на унутрашње ванредне ситуације, као што су пожари, и да обезбеде континуитет неге.

2010. година

У оквиру кампање „1000 градова, 1000 живота“, током недеље која је почела 7. априла 2010. године, организовани су догађаји широм света. Глобални циљеви кампање били су:

• 1000 градова: отварање јавних простора за здравље, било да се ради о активностима у парковима, састанцима у градској скупштини, кампањама чишћења или затварању делова улица за моторна возила.

• 1000 живота: прикупљање 1000 прича о заговорницима урбаног здравља који су предузели акцију и имали значајан утицај на здравље у својим градовима.

2011. година

Тема Светског дана здравља 2011. године, обележеног 7. априла 2011. године, била је „отпорност на антимикробне лекове и њено глобално ширење“ и фокусирала се на потребу да владе и заинтересоване стране спроведу политике и праксе потребне за спречавање и сузбијање појаве високо отпорних микроорганизама.

Када инфекције изазване отпорним микроорганизмима не реагују на стандардне третмане, укључујући антибиотике и друге антимикробне лекове – познате и као отпорност на лекове – то може довести до продужене болести и већег ризика од смрти.

На Светски дан здравља 2011. године, СЗО је позвала на интензивнију глобалну посвећеност заштити антимикробних лекова за будуће генерације. Организација је представила пакет политика од шест тачака за борбу против ширења отпорности на антимикробне лекове:

1. Обавезати се на свеобухватан, финансиран национални план уз одговорност и ангажовање цивилног друштва.
2. Ојачати надзор и лабораторијске капацитете.
3. Обезбедити непрекидан приступ основним лековима гарантованог квалитета.
4. Регулисати и промовисати рационалну употребу лекова, укључујући и у сточарству, и обезбедити одговарајућу негу пацијената; смањити употребу антимикробних средстава код животиња које производе храну.
5. Побољшати превенцију и контролу инфекција.
6. Подстаћи иновације и истраживање и развој нових алата.

2012. година

Светски дан здравља 2012. године обележен је слоганом „Добро здравље додаје живот годинама“. Очекивани животни век се повећава у већини земаља, што значи да све више људи живи дуже и улази у године када им је потребна здравствена нега. У међувремену, стопе наталитета генерално опадају. Земље и системи здравствене заштите морају да пронађу иновативне и одрживе начине да се носе са демографским помаком. Како је изјавио Џон Бирд, директор Одељења за старење и животни ток СЗО, „Са брзим старењем становништва, проналажење правог модела за дугорочну негу постаје све хитније“.

СЗО, као и невладине и организације заједнице широм света организовале су различите активности како би обележиле Светски дан здравља 2012. године.

2013. година

Тема Светског дана здравља 2013. године, обележеног 7. априла 2013. године, била је потреба за контролом повишеног крвног притиска (хипертензије) као „тихог убице, глобалне кризе јавног здравља“.Слоган кампање био је „Здрав откуцај срца, здрав крвни притисак“.СЗО извештава да хипертензија – која се може и спречити и лечити – доприноси терету срчаних болести, можданог удара и отказивања бубрега и важан је узрок преране смрти и инвалидитета. Организација процењује да свака трећа одрасла особа има повишен крвни притисак.

Специфични циљеви кампање Светског дана здравља 2013. били су:

• подизање свести о узроцима и последицама високог крвног притиска;
• пружање информација о томе како спречити висок крвни притисак и повезане компликације;
• подстицање одраслих да проверавају крвни притисак и следе савете здравствених радника;
• подстицање бриге о себи како би се спречио висок крвни притисак;
• учињење мерења крвног притиска приступачним свима;
• подстицање националних и локалних власти да створе подстицајно окружење за здраво понашање.

2014. година

Светски дан здравља 2014. године ставио је у центар пажње неке од најчешће познатих вектора – као што су комарци, пешчане мушице, бубе, крпељи и пужеви – одговорни за преношење широког спектра паразита и патогена који могу изазвати многе различите болести. Комарци, на пример, преносе маларију – најсмртоноснију векторску болест, која узрокује око 660.000 смртних случајева годишње широм света – као и денга грозницу, лимфатичку филаријазу, чикунгуњу, јапански енцефалитис и жуту грозницу. Више од половине светске популације је у ризику од ових болести.

Циљ кампање Светског дана здравља 2014. године био је боља заштита од векторских болести, посебно за породице које живе у подручјима где вектори преносе болести и путнике у земље где представљају здравствену претњу. Кампања се залагала за здравствене власти у земљама где векторске болести представљају проблем јавног здравља или нову претњу, да уведу мере за побољшање надзора и заштите.

2015. година

СЗО је промовисала побољшање безбедности хране као део кампање за Светски дан здравља 2015. године.Небезбедна храна — храна која садржи штетне бактерије, вирусе, паразите или хемијске супстанце — одговорна је за више од 200 болести и повезана је са смрћу око 2 милиона људи годишње, углавном деце. Промене у производњи, дистрибуцији и потрошњи хране; промене у животној средини; нови и новонастајући патогени; и антимикробна резистенција представљају изазове за системе безбедности хране.

СЗО сарађује са земљама и партнерима како би ојачала напоре за спречавање, откривање и реаговање на епидемије болести које се преносе храном у складу са Кодексом Алиментаријус, залажући се да је безбедност хране заједничка одговорност — од пољопривредника и произвођача до продаваца и потрошача — и подижући свест о важности улоге коју сви могу да играју у осигуравању да је храна на нашем тањиру безбедна за јело.[1]

2016. година

Депресија

Године 2016. је била у фокусу болест дијабетес. Слоган је био Победи дијабетес. У свету око 415 милиона људи има дијабетес. У Србији око 470.000 особа (8,1% становништва) живи са дијабетесом према подацима за 2016. годину.

2017. година

Слоган 2017. године био је Депресија: хајде да разговарамо. У Панчеву је одржано предавање Депресија и физичка активност.

2018. година

Година 2018. била је посвећена здрављу за све. Одржано је неколико догађаја, укључујући панел дискусију о универзалном здравственом осигурању која је преношена уживо. 2018. година је обележила 70. годишњицу оснивања Светске здравствене организације.

2019. година

Тема Светског дана здравља 2019. године била је „Универзално здравствено осигурање: сви, свуда“, што је понављање теме из 2018. године, са нагласком на идеји да је „Универзално здравствено осигурање циљ број један СЗО“. Како би обележила тему Светског дана здравља 2019. године, Светска здравствена организација је покренула кампању за потписивање петиције за здравље за све, одржала догађај уживо на Фејсбуку и делила информације о „статистици и чињеницама“ примарне здравствене заштите и универзалног здравственог осигурања.

2020. година

Године 2020. је слоган био Подржите медицинске сестре и бабице. Медицинске сестре и бабице представљају скоро 50% здравствене радне снаге на глобалном нивоу. На светском нивоу постоји недостатак различитих профила здравствених радника, али више од 50% одлази на недостатак медицинских сестара и бабица. Светски дан здравља 2020. године наглашава изузетно значајну улогу медицинских сестара и бабица у пружању здравствене заштите широм света и апелује на веће запошљавање тог кадра. Поводом Светског дана здравља 2020. године објавиће се први глобални извештај о сестринству у свету. Овај извештај ће омогућити да се сагледају потребе здравственог система и ојачају, ако је то могуће. Извештај је основ за прикупљање података, дијалог и заговарање, даља истраживања и улагања у здравствене медицинске раднике што би омогућило бољи здравствени систем у будућности. Светска здравствена организација процењује да ће свету до 2030. године бити потребно додатних девет милиона медицинских сестара и бабица. Медицинске сестре имају главну улогу у промоцији здравља, превенцији болести и пружању примарне здравствене неге. Медицинске сестре и бабице су често први, а понекада и једини здравствени радници са којима пацијенти дођу у директан додир, а квалитет њихове процене неге је од пресудног значаја.

Циљ

Циљеви Светског дана здравља су подизање свести о важности здравља, промоција здравих начина живота и превенција болести. Такође, један од важних циљева јесте истицање глобалних здравствених проблема и подстицање земаља да унапреде своје здравствене системе. Посебно се истиче важност једнаког приступа здравственој заштити за све људе, без обзира на њихово место становања или финансијски статус.

Поред тога, Светски дан здравља је прилика да се људи сете колико су мале свакодневне навике важне за одржавање доброг здравља. Редовно вежбање, конзумирање здраве хране, довољно сна и избегавање штетних навика попут пушења и прекомерне конзумације алкохола могу значајно допринети квалитету живота.

У савременом друштву, где је темпо живота брз, брига о здрављу се често заборавља. Зато је важно да постоје овакви датуми, јер нас подсећају да станемо и размислимо о свом здрављу и променама које можемо направити да бисмо живели дуже и боље.

Светски дан здравља није важан само за здравствене раднике, већ и за сваког појединца. Овај дан нас подсећа да здравље не значи само одсуство болести, већ и добро физичко, ментално и социјално стање. Зато је важно да свако од нас води рачуна о свом начину живота – правилној исхрани, физичкој активности и менталном здрављу.

Спољашње везе

• Светски дан здравља у скафандерима, маскама...
• Светски дан здравља 2020. у знаку медицинских сестара и бабица Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (12. април 2020)
• Светски дан здравља Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. април 2020)