Pređi na sadržaj

Zorica Atić

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zorica Atić
Zorica Atić
Lični podaci
Datum rođenja(1972-04-17)17. april 1972. (52 god.)
Mesto rođenjaBeograd, SFR Jugoslavija
Umetnički rad
Poljeistorija umetnosti

Zorica Atić (Beograd, 17. april 1972) srpski je istoričar umetnosti, kustos i likovni kritičar. Obavlja dužnost direktora i glavnog i odgovornog urednika Centra za kulturu Grocka od 2014. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je 17. aprila 1972. godine u Beogradu. Nakon osnovne škole u Grockoj, završila je Petu beogradsku gimnaziju, započela studije arhitekture na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i potom se posvetila svojoj drugoj pasiji i diplomirala sa najvišim ocenama na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, predmetu moderna umetnost, odsek istorija umetnosti. Raspolaže stručnim zvanjem kustos.[1]

Član je reprezentativnih strukovnih udruženja: Društva konzervatora Srbije (DKS) i Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS).[2] Takođe, saradnik je nacionalnog dnevnog lista „Politika” i član Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Kustos je vrednih kulturnih dobara - Rančićeve kuće sa galerijom, i Legata dr Aleksandra Kostića u Grockoj, čiji je inicijator i u čijoj postavci je učestvovala kao autor.[3]

Stručna interesovanja i opseg delovanja kreću se u oblastima moderne umetnosti i zaštitarstva – sagledavanju i očuvanju kulturne baštine u savremenom dobu. Aktivno promoviše vrednosti kulturnog nasleđa za društvo i naglašava važnu ulogu koju imaju zajednice u upravljanju svojim kulturnim nasleđem i okruženjem.

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Jutros ste bili na pijaci. Kupili ste voće od kojih ćete praviti džem, sokove, kompot i slatko.

Dovoljno je bilo da znate da je voće iz Grocke i bilo je vaše.

Turistički od Beograda do Grocke vodi rimski put kasnije carigradski drum. Na ovom je mestu uz Dunav keltsko pleme Skordisci osnovalo Beograd 279. p. n. e. Gročani se hvale rimskom grobnicom u Brestoviku iz III veka i neimarstvom iz XVIII veka. U blizini je arheološko nalazište Belo brdo iz vremena neolita 5.500 pre nove ere. Najvažnije, tu se nalazi najlepši vidikovac u Beogradu.

Upravo u Grockoj živi osoba koja menja pristup životnoj svakodnevici i STRAHU OD PROMENA koji je prisutan u Srbiji. Njeno ime je Zorica Atić. Ona je staložena, odmerena, racionalna istoričarka umetnosti i direktorka Centra za kulturu. Njena želja za kulturnom prosvećenošću građana Grocke i Beograda je pozitivan primer modernizaciji savremene umetnosti. Svoje ideje realizuje u stvarnost i njena kritika ima osnova i smisla. Ona je promenila odnos prema muzejima, ona ne traži izgovore ili krivce već rešenja. Ona je muzej približila publici i počela je da razmišlja na način na koji publika misli. Od mana napravila je prednosti. Galerijski prostor kulturnog dobra Rančićeve kuće je dostupan svima. Tu se održavaju muzičke, likovne, književne svečanosti i razgovori o aktuelnim, često tabu temama iz životne svakodnevice.

Entuzijasti ovakvog tipa zaslužuju svaku pohvalu!

Pitam se zar treba da hvalimo samo i uvek pokojnike!

Savremeni radoholičari su jača pokretačka snaga.

Maja Rogan: „Najlepša jabuka iz Grocke”(Turistički urnebes, Beograd 2019), priča posvećena Zorici Atić i njenom entuzijazmu

Angažovana istoričarka umetnosti posvećeno istražuje kulturno nasleđe i osluškuje savremenu likovnu scenu. Autor je više od stotinu tekstova za kataloge samostalnih i grupnih umetničkih izložbi širom Srbije, kustos je brojnih postavki, a takođe je otvorila i/ili tokom stručnih vođenja predstavila publici svih uzrasta mnogobrojne umetničke koncepcije.

Autor je niza edukativnih i likovnih programa i projekata, realizovanih u mreži saradnje sa mnogobrojnim ustanovama kulture, obrazovnim ustanovama, javnim institucijama, strukovnim telima i udruženjima u zemlji i regionu. Piše i objavljuje tekstove, vesti i reportaže iz oblasti moderne umetnosti, ali i studije posvećene narodnom graditeljstvu, kulturnim lokalitetima i znamenitim ličnostima Srbije.

Od 2012. godine je kao stručni saradnik i potom urednik programa angažovana u Centru za kulturu Grocka na kreiranju i realizovanju programa ustanove i pisanju stručnih tekstova. Od 2014. godine kao direktor i glavni i odgovorni urednik rukovodi gročanskom ustanovom kulture sa sedištem u Rančićevoj kući, kulturnom dobru od velikog značaja za državu.

Raspolaže odličnim rezultatima u radu na animaciji i edukaciji publike, projektnim aktivnostima i velikim iskustvom u javnim nastupima - tribinama, predavanjima, izlaganjima prilikom svečanih događaja, gostovanjima u medijima, i uopšte, u komunikaciji sa javnošću. Član je brojnih odbora, saveta i komisija za realizaciju programa kulture.

Gerontološki centar grada Beograda 2016. godine dodelio je Zlatni suncokret Zorici Atić, za izuzetna zalaganja i partnersku saradnju, a Sekretarijat za privredu grada Beograda je 2018. godine istakao Centar za kulturu Grocka i direktorku Zoricu Atić kao primer dobre prakse među ustanovama kulture u promociji kulturne baštine.

  • 2020. Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je projekat Centra za kulturu Grocka u saradnji sa "Beogradom za početnike" uvrstilo u centralni program obeležavanja Dana evropske baštine 2020.  u Srbiji, između ostalog i stručna kustoska vođenja Zorice Atić sa autorkom serijala Smiljanom Popov kroz kulturnu baštinu Beograda.[traži se izvor]

Kulturna baština[uredi | uredi izvor]

Posvećena je istraživanju i promovisanju kulturno-istorijske baštine Grocke i smatra da je rad na edukaciji i angažovanje u kulturnom životu dugoročno ulaganje u budućnost zajednice kojoj pripada. Posebnu pažnju polaže na rad sa decom i mladima. Autor je brojnih obrazovnih i likovnih programa i konkursa koji imaju za cilj da edukuju, da podstaknu i promovišu dečju kreativnost, ali i da pokrenu svest o važnosti kulturnih vrednosti kojima smo svakodnevno okruženi, a čiji su budući nosioci upravo deca i mladi. Tako je u saradnji sa Kancelarijom za mlade GO Grocka i Kulturnog centra, na njenu inicijativu, 2015. godine, osmišljen i urađen mural površine 80m², sa prepoznatljivim simbolima ove oblasti - Dunavom, grozdom, vinovom lozom i figurinom drevne Vinčanske kulture, obasjane Suncem kao simbolom rađanja civilizacije.

U cilju promocije kulturnih sadržaja gostovala je u brojnim emisijama, TV i radio prilozima koji govore o bogatoj baštini Grocke, a koji upoznaju publiku sa njenim kulturnim pejzažom i vrednostima (čine ih blizu stotinu arheoloških nalazišta, vinčanska kultura, Kasnorimska grobnica u Brestoviku, očuvano narodno neimarstvo, manastiri i crkve, reka Dunav, ade, voćnjaci, vinogradi...).

Takođe, autor je štampanih brošura i publikacija Centra za kulturu Grocka koje su osmišljene za prezentaciju i promociju kulturno-turističkih sadržaja stare varoši kraj Dunava, a koja spada u red nekoliko beogradskih opština izrazito bogatih kulturnim nasleđem.

Brojni autorski edukativni i popularni tekstovi posvećeni kulturnim dobrima od velikog i izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, Grocke, publikovani su u periodičnim revijama, dnevnoj štampi, e-magazinima i portalima (dnevnom listu „Politika“, reviji ZOV Večernjih Novosti, veb portalu UNS-a, Avant Art magazinu...):

  • Zavičajni muzej Grocke: Zaboravljeni legat prof. dr A. Kostića
  • Legat profesora Aleksandra Kostića u gročanskom muzeju[4]
  • Toplina varoškog doma u Grockoj
  • Gročanska čaršija – srce stare varoši kraj Dunava[5]
  • Toplina doma - narodno graditeljstvo Grocke
  • Vinčanski neolit danas ili šta bi rekao Miloje Vasić
  • Narodno graditeljstvo Grocke – spomenik kulture danas[6]
  • Kasnorimska grobnica u Brestoviku, danas
  • Vlajkovićeva kuća, lepotica narodnog neimarstva danas
  • Simbol Zlatnog doba Grocke – restoran Vinogradi[7]
  • Gročanska varoška kuća - Rančićeva kuća u Grockoj

Studije i naučni radovi[uredi | uredi izvor]

  • 2021, „Zaostavština prof. dr Smilje Kostić-Joksić u Legatu dr Aleksandra Kostića u Grockoj", Srpski medicinski časopis lekarske komore, Beograd
  • 2020, Naučni rad „Legat dr Aleksandra Kostića u Grockoj” (autori: Zorica Atić, Miloš Spasić, Dragana Stojić), Muzej grada Beograda: Godišnjak grada Beograda, Knj. LXVI.
  • 2019, Studija „Toplina varoškog doma Grocke – Gročanska čaršija i Rančićeva kuća”, Beograd: Centar za kulturu Grocka
  • 2018, Naučni rad „Nastanak i razvoj Gročanske čaršije i studija slučaja Rančićeve kuće u Grockoj“, Muzej grada Beograda: Godišnjak grada Beograda, Knj. LXV, 187-224.
  • 2017, Publikacija „Grocka na Dunavu“, Beograd: Skupština opštine Grocka
  • 2008/2012: Studija „Eros i tanatos u delu Gustava Klimta, 1-10” (Zlatna ribica; Mojim kritičarima; Put u modernizam; Poljubac; Alegorijske predstave; Modernost i femme fatale; Idol u zlatnom relikvijaru; Judita; Intimni svet u ženskom obličju; Priroda i ornament; Čovek koji je voleo žene i mačke). Objavljen u e-magazinu P.U.L.S.E za umetnost i kulturu (2016—2017), АrtisCenter magazinu (2018—2019).

Autorski tekstovi i otvaranja izložbi umetnika (izbor)[uredi | uredi izvor]

Stručni rad Zorice Atić beleži preko stotinu autorskih tekstova za samostalne i grupne izložbe umetnika mlađe i srednje generacije. Takođe, otvorila je i predstavila umetničke i izlagačke koncepte stvaralaca u galerijama širom Beograda i Srbije, gde se izdvajaju:

  • 2021.
    • „Prostori egzistencije“, autorski tekst, samostalna izložba Milice Prelić Stojiljković, Prodajna galerija, Beograd[traži se izvor]
  • 2020.
  • „Na krovovima grada“, autorski tekst, samostalna izložba Milice Matović, Galerija Singidunum, Beograd
  • „Ritam nereda“, autorski tekst, samostalna izložba Danice Veselinović, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • „Simbol kao način komunikacije“, autorski tekst, samostalna izložba vajara Nemanje Obradovića, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • 2019.
  • „Siteanci“, autorski tekst, samostalna izložba dr um. Predraga Lojanice, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • „U susret impresiji“, autorski tekst, kolektivna izložba, XXII Likovna kolonija GO Grocka, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • „Crteži“, autorski tekst, samostalna izložba crteža Marion Dedić, Biblioteka grada Beograda
  • Grupna izložba „10/9“, autorski tekst „Umetnička luka u Beogradu“, atelje DivArt, Beograd
  • „Obličja“, autorski tekst, samostalna izložba crteža Marion Dedić, Kulturni centar Apatin
  • Autorski tekst i otvaranje izložbe „Putovanja 3 objektiva“ putujući fotografski projekat umetnika fotografije Tomislava Peterneka, Gorana Kukića i Igora Mandića, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • 2018.
  • „Autopsija disanja“, otvaranje samostalne izložbe crteža Marion Dedić, Galerija SULUJ, Beograd[8]
  • „Putovanje po našim freskama“, otvaranje samostalne izložbe slika Miše Čolovića, Galerija opštine Vračar, Beograd
  • Otvaranje izložbe 21. Likovne kolonije GO Grocka, Centar za kulturu Smederevo, Smederevo
  • Autorski tekst „Stvarnost slike“, za samostalnu izložbu slika „Cvet kao misao“ Marije Zdravković, Galerija ULUS, Ul. Knez Mihailova 37, Beograd;[9]
  • 2017.
  • „Plivačice“, otvaranje samostalne izložbe slika mr slikarstva Ivane Živić Jerković, galerija Zadužbine Ilije M. Kolarca, Beograd[10]
  • „Drvo i ptica“, otvaranje samostalne izložbe slika Mike Lovre i Vesne Džakić, galerija Đura Jakšić (Skadarlija), Beograd[11]
  • „Prolećna izložba“, otvaranje grupne izložbe, ULUS, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
  • „Crteži“, Marion Dedić, autorski tekst samostalne izložbe, Galerija Centra za kulturu Masuka, Velika Plana
  • „Crteži“, Marion Dedić, autorski tekst i otvaranje samostalne izložbe, Likovni salon, Kulturni centar Gornji Milanovac, Gornji Milanovac
  • „Kroz vodu“, autorski tekst samostalne izložbe mr slikarstva Ivane Živić Jerković, Dvorana Eđšeg, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad[12]
  • Autor i kustos grupne izložbe „Varoški salon“, novogodišnja prodajna izložba, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • 2016.
  • „Moje okruženje“, autor i kustos grupne dečje izložbe po konkursu, „Dani evropske baštine“, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • Autor tekstova, selektor i organizator 19, 20, 21. i 22. Likovne kolonije GO Grocka;
  • „Posuda“, autorski tekt i otvaranje samostalne izložbe keramike Sanje Sremac, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • „Bez naziva“, autorski tekt i otvaranje samostalne izložbe, Marion Dedić, Likovni salon Kulturnog centra Novog Sada, Novi Sad
  • „Bez naziva“, autorski tekt samostalne izložbe crteža, Marion Dedić, „Galerija „Čedomir Krstić“, Pirot
  • „Dživdžan i prijatelji“, autorski tekt i otvaranje samostalne izložbe, Mika Lovre, slike i grafike, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • 2015.
  • „Odsustvo“, autorski tekt i otvaranje samostalne izložbe Maje Zorić, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • Autor i kustos grupne izložbe „Stvaralačka Grocka“, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • „Potčinjena priroda“, autorski tekt i otvaranje samostalne izložbe akvarela, Marija Maša Jovanović, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • „Sobe od vode“, autorski tekst samostalne izložbe slika, mr Ivana Živić Jerković, Galerija ULUS, Beograd[13]
  • 2014.
  • „Kolaži“, autorski tekst i otvaranje samostalne izložbe, mr Miša Čolović, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • „Leksikon korova“, autorski tekst i otvaranje samostalne izložbe crteža, Vojislav Radovanović, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • „Grad“, autorski tekst i otvaranje samostalne izložbe slika, Jadran Krnajski, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • „U slavu svetitelja“, autorski tekst i otvaranje samostalne izložbe ikona, Mihajlo Vojnović, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • „Čežnja za mesecom“, autorski tekst i otvaranje samostalne izložbe slika, Katarina Kljajić, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • „Vodenice iz snovida“, autorski tekst samostalne izložbe fotografije, Željko Radović, Centar za kulturu Mladenovac, Beograd
  • „Govor ornamenta“, autorski tekst i otvaranje samostalne izložbe, Marion Dedić, digitalne grafika, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd[14]
  • „Muzeji i još po neko mesto sećanja“, Srđan Veljović, autorski tekst i otvaranje samostalne izložbe fotografije, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • 2013-2015:
  • Autorski tekstovi i otvaranja samostalnih izložbi Kostantina Patelis Milićevića ( „Crteži“, Galerija opštine Grocka, 2013), Nikoline Ćalić („Crteži“, Pedagoški muzej, Beograd, 2014), Sanje Ignjatović („Priče u boji“, crteži, „Galerija 011“, Grocka, 2015); saradnja sa mr Žarkom Bjelicom, podrška nadarenim učenicima Srednje škole Grocka.
  • 2013.
  • „Četiri godišnja doba“, Predrag Đurđić, autorski tekst i otvaranje samostalne izložbe fotografija, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • „Sadašnjost i budućnost“, autorski tekst i otvaranje samostalne izložbe crteža, Marko Gavrilović, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd[15]
  • „Egej, Dunav, Gruža“, autorski tekst i otvaranje samostalne izložbe akvarela, Milomirka Petrović Đokić, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • „Žena-grad“, autorski tekst i otvaranje samostalne izložbe slika, Nataša Radoja, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • 2012.
  • „Putopisi“, Olga Đorđević, autorski tekst i otvaranje samostalne izložbe slika, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • „Izložba ikona“, autorski tekst i otvaranje samostalne izložbe ikona Radmile Luketić, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • „Vilovnjačkim stazama“, mr slikarstva Anamarija Vartabedijan, autorski tekst i otvaranje samostalne izložbe slika, Galerija Rančićeva kuća, Centar za kulturu Grocka, Beograd
  • 15. Likovna kolonija GO Grocka, autorski tekst, grupna izložba slika, galerija GO Grocka, Beograd
  • 2002.
  • autorski tekst, „Od igre do manipulacije“, samostalna izložba Milana Paradinovića, Klub „Ben Akiba“, Nušićeva 8, Beograd
  • autorski tekst, „UpArt“, izložba grupe studenata FLU, Klub „Downtown“, Čika Ljubina 7, Beograd
  • 1998.
  • „Podeljeno ja“, samostalna izložba Zorice Atić, velika galerija NU „Braća Stamenković“, Beograd

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Zorica ATIĆ”. ARTinfo. Arhivirano iz originala 15. 09. 2020. g. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  2. ^ „Adresar članova”. ULUPUDS. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  3. ^ „Legat Aleksandra Kostića pred očima javnosti posle dve decenije”. Politika. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  4. ^ „Legat profesora Aleksandra Kostića u gročanskom muzeju”. Politika. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  5. ^ „Gročanska čaršija - srce stare varoši kraj Dunava”. UNS Press centar. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  6. ^ „Grocka: Zaštićene kuće u kojima nema nijedan ekser”. Novosti. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  7. ^ „Pogled lepši nego sa Meseca”. Novosti. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  8. ^ „Izložba "Autopsija disanja" Marion Dedić”. Designet. Arhivirano iz originala 14. 10. 2019. g. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  9. ^ „Izložba slika Marije Zdravković”. ULUS. Arhivirano iz originala 14. 10. 2019. g. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  10. ^ „Usamljene plivačice u raskošnim enterijerima: Izložba Ivane Živić u Zadužbini Ilije M. Kolarca”. Blic. Pristupljeno 21. 10. 2019. 
  11. ^ „Izložba "Drvo i ptica" u Kući Đure Jakšića”. Designet. Arhivirano iz originala 21. 10. 2019. g. Pristupljeno 21. 10. 2019. 
  12. ^ „Izložba "Kroz vodu" Ivane Živić u dvorcu Eđšeg”. Designed. Arhivirano iz originala 21. 10. 2019. g. Pristupljeno 21. 10. 2019. 
  13. ^ „Sobe od vode: Samostalna izložba akademske umetnice Ivane Živić”. Urban bug. Arhivirano iz originala 21. 10. 2019. g. Pristupljeno 21. 10. 2019. 
  14. ^ „Izložba "Govor ornamenta“”. Blic. Pristupljeno 21. 10. 2019. 
  15. ^ „Izložba "Sadašnjost i budućnost" Marka Gavrilovića”. Designet. Arhivirano iz originala 14. 10. 2019. g. Pristupljeno 14. 10. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зорица_Атић&oldid=27703458”