Пређи на садржај

Историја уметности

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Историчар уметности)
Венера из Виленсдорфа
Биста краљице Нефертитис (исто Нофретете), Музеј старина у Берлину
Гудеа владар Лагаша Лувр Париз
Колосеум у Риму из 1. века УНЕСКОва светска баштина и једно од нових седам светских чуда
Фреска Христа унутар цркве Аја Софија
Исечак фреске у Сопоћанима у Србији главно дело касновизантијског сликарства
Нотр-Дам-Ла-Гранд, Поатје
Готска катедрала (Амијен)
Супружници Арнолфини, слика Јана ван Ајка из 1434. год., уље на дасци, 81,9 x 59,7 cm, Лондон.
Обожавање Христа од Петер Паул Рубенса.
Стрељање 3. маја- Франциско Гоја
Импресија, рађање сунца. Слика по којој је импресионизам добио име.
Гаудијево недовршено ремек дело, Саграда Фамилија
Violon, verre, pipe et encrier, Пабло Пикасо, 1912.
скулптура Роберт Рошенберга у Берлину, 1988

Историја уметности је истраживање историјског контекста дела у односу на ствараоце и периоде у визуелним уметностима. Схватање уметности, кроз историјску класификацију у визуелним уметностима, као што су сликарство, вајарство, архитектура и примењене уметности (декоративне и у новије време дизајн и фотографија), је главни задатак историје уметности.[1][2] Историја уметности обухвата проучавање предмета креираних у различитим културама широм света и кроз историју који преносе значење, значај или наменски служе пре свега као визуелна средства.

Настанак историје уметности

[уреди | уреди извор]

Најстарији очувани записи о уметности који се могу класификовати као историја уметности су одломци из Природне историје Плинија Старијег (око 77-79), који се тичу развоја грчке скулптуре и сликарства.[3] Из њих је могуће пратити идеје Ксенократа од Сикиона (око 280. године пре нове ере), грчког вајара који је вероватно био први историчар уметности.[4] Плинијев рад, иако је углавном енциклопедија науке, имао је стога утицаја од ренесансе надаље. (Посебно су познати одломци о техникама које је сликар Апелес (око 332-329. п. н. е.) створио.) Слични, иако независни догађаји одвили су се у Кини у 6. веку, где је канон вредних уметника успостављен међу писцима школске званичне класе. Ови писци, који су нужно познавали калиграфију, били су и сами уметници. Уметници су описани у Сје Хеовом делу Шест принципа сликарства.[5]

Један од зачетака историје уметности представља дело Ђорђа Вазарија, „Животи славних сликара, вајара и архитеката“ у коме је описивао животе уметника, њихова дела и технике које су користили. Био је Микеланђелов ученик.

Винкелман (Winkelman, Johann Joachim) (1717-1768) се сматра зачетником историје уметности као дисциплине коју данас познајемо. Веома је битно схватити период у коме је он живео јер ми данас целокупну историју уметности посматрамо кроз шаблон који је постављен у XVIII веку.

Историјом уметности су се бавили и:

Методологија

[уреди | уреди извор]

Историчар уметности приликом процеса анализе уметничког дела, ствараоца, или периода поставља себи два основна задатка:

  • Први је приписивање одређеног уметничког дела; студија аутентичности уметничког дела; одређивање периода у стваралачком развоју уметника или културно-историјског периода; утицај на уметност или уметнике који следе; сакупљање биографских података уметника и документација о уметничком делу.
  • Други се заснива на историјском истраживању стила или уметничког језика којим се уметник служио, са шире историјске перспективе, а која се састоји од упоређивања стила, периода или праваца из прошлости. За историчара је такође веома важна иконографија (симболи, тема и значење), која се може наћи у делу, периоду, или правцу који је предмет истраживања.

Магија и ритуал - уметност праисторијског човека

[уреди | уреди извор]

Уметност праисторије

Уметност египатске цивилизације

[уреди | уреди извор]

Уметност старог Египта

Уметност првих цивилизација на истоку

[уреди | уреди извор]

Рана уметност на Истоку

Уметност Антике - Грчка и Рим

[уреди | уреди извор]

Почеци средњовековне уметности у Европи

[уреди | уреди извор]

Почеци средњовековне уметности

Развој средњовековне уметности у хришћанском и исламском свету

[уреди | уреди извор]

Средњовековна уметност

Уметност почетка модерног света - ренесанса и хуманизам у Европи

[уреди | уреди извор]

Уметност у XV и XVI веку

[уреди | уреди извор]

Уметност барока и романтизма

[уреди | уреди извор]

Уметност у XVII веку

[уреди | уреди извор]
Барок

Уметност у XVIII веку

[уреди | уреди извор]

Уметност у XIX веку

[уреди | уреди извор]

Почетак и настанак модерне уметности крајем XIX века

[уреди | уреди извор]

Модерна уметност у XIX веку

[уреди | уреди извор]

Уметност индустријске револуције у Европи и прве авангарде

[уреди | уреди извор]

Модерна уметност у XX веку

[уреди | уреди извор]

Модерна уметност после Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

Уметност глобализације света и технолошке револуције

[уреди | уреди извор]

Савремена уметност

Модернизам

Завршетак модерне уметности - настанак нових форми у уметности

[уреди | уреди извор]

Музеји и важни догађаји у савременој уметности

[уреди | уреди извор]

Уметност јужнословенских народа на Балкану

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „What is art history and where is it going? (article)”. Khan Academy (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-19. 
  2. ^ „What is the History of Art? | History Today”. www.historytoday.com. Приступљено 2017-06-23. 
  3. ^ First English Translation retrieved January 25, 2010
  4. ^ „Dictionary of Art Historians”.  Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (28. јул 2020) Retrieved January 25, 2010
  5. ^ Mair, Victor H. (2000). The shorter Columbia anthology of traditional Chinese literature. Columbia University Press. стр. 51. ISBN 978-0-231-11999-3. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Wölfflin, H. (1915, trans. 1932). Principles of art history; the problem of the development of style in later art. [New York]: Dover Publications.
  • Hauser, A (1959). The philosophy of art history. New York: Knopf. .
  • Arntzen, E., & Rainwater, R. Guide to the literature of art history. Chicago: American Library Association. 1980. 
  • Holly, M. A (1984). Panofsky and the foundations of art history. Cornell University Press. . Ithaca, N.Y.:.
  • Johnson, W. M (1988). Art history: its use and abuse. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-2620-0. .
  • Carrier, D (1991). Principles of art history writing. University Park, Pa: Pennsylvania State University Press. .
  • Kemal, Salim; Gaskell, Ivan (1991). The Language of Art History. Cambridge University Press. ISBN 0-521-44598-1. 
  • Fitzpatrick, V. L. N. V. D (1992). Art history: a contextual inquiry course. . Point of view series. Reston, VA: National Art Education Association.
  • Minor, Vernon Hyde (1994). Critical Theory of Art History. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall. .
  • Nelson, R. S., & Shiff, R. Critical terms for art history. Chicago: University of Chicago Press. 1996. 
  • Adams, L (1996). The methodologies of art: an introduction. New York, NY: IconEditions. .
  • Frazier, N (1999). The Penguin concise dictionary of art history. New York: Penguin Reference. ISBN 978-0-670-10015-6. .
  • Pollock, G (1999). Differencing the Canon. Routledge. ISBN 0-415-06700-6. 
  • Harrison, Charles, Paul Wood, and Jason Gaiger (2000). Art in Theory 1648-1815: An Anthology of Changing Ideas. Malden, MA: Blackwell. .
  • Minor, Vernon Hyde (2001). Art history's history (2nd изд.). Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-085133-8. .
  • Robinson, Hilary (2001). Feminism-Art-Theory: An Anthology. . 1968–2000. Malden, MA: Blackwell.
  • Clark, T.J (2001). Farewell to an Idea: Episodes from a History of Modernism. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08910-3. 
  • Buchloh, Benjamin (2001). Neo-Avantgarde and Culture Industry. Cambridge, MA: MIT Press. .
  • Mansfield, Elizabeth (2002). Art History and Its Institutions: Foundations of a Discipline. Routledge. ISBN 0-415-22868-9. 
  • Murray, Chris (2003). Key Writers on Art. . 2 vols, Routledge Key Guides. London: Routledge.
  • Harrison, Charles, and Paul Wood (2003). Art in Theory, 1900–2000: An Anthology of Changing Ideas (2nd изд.). Malden, MA: Blackwell. .
  • Shiner, Larry (2003). The Invention of Art: A Cultural History. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-75342-3. 
  • Pollock, Griselda, ур. (2006). Psychoanalysis and the Image. Oxford: Blackwell. ISBN 1-4051-3461-5. 
  • Emison, Patricia (2008). The Shaping of Art History. University Park: The Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-03306-8. 
  • Charlene Spretnak (2014), The Spiritual Dynamic in Modern Art: Art History Reconsidered, 1800 to the Present .
  • Gauvin Alexander Bailey (2014). The Spiritual Rococo: Décor and Divinity from the Salons of Paris to the Missions of Patagonia. Farnham: Ashgate. .
  • Adams, Laurie (2007). Art across Time (3rd изд.). Boston: McGraw-Hill. ,
  • Bell, Julian (2010). Mirror of the World: A New History of Art (2nd изд.). National Geographic Books. ISBN 978-0-500-28754-5. . , London, Thames & Hudson.
  • Gardner, Helen; Kleiner, Fred S. (2009). Gardner's Art through the Ages: A Global History (13th изд.). Australia: Thomson/Wadsworth. 
  • Gombrich, E.H. (1990). The Story of Art (15th изд.).  Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall,
  • Honour, Hugh, and John Fleming (1999). The Visual Arts: A History (5th изд.). New York: Henry N. Abrams. 
  • Honour, Hugh, and John Fleming (2005). A World History of Art (7th изд.). Laurence King Publishing. , Honour, Hugh; Fleming, John (2005). A World History of Art. Laurence King. ISBN 978-1-85669-451-3. 
  • Janson, H.W., and Penelope J.E. Davies. Janson's History of Art: The Western Tradition. 7th ed. Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice Hall, 2007.
  • Oliver Grau (Ed.): MediaArtHistories, Cambridge/Mass.: MIT-Press, 2007.
  • La Plante, John D (1992). Asian Art (3rd изд.). . Dubuque, IA: Wm. C. Brown,
  • Editors, Phaidon (2019-02-20). 30,000 Years of Art: The Story of Human Creativity Across Time & Space (2nd изд.). Phaidon Press. ISBN 978-0-7148-7729-7. , London:, 2015
  • Miller, Mary Ellen (2006). The Art of Mesoamerica: From Olmec to Aztec (4th изд.). . , World of Art. London: Thames & Hudson,
  • Onians, John (2004). Atlas of World Art. London: Laurence King Publishing. ISBN 978-1-85669-377-6. 
  • Pierce, James Smith, and H.W. Janson. (2004). From Abacus to Zeus: A Handbook of Art History (7th изд.). . Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice

Hall,

  • Pohl, Frances K. (2002). Framing America: A Social History of American Art. New York: Thames & Hudson. .
  • Stokstad, Marilyn (2008). Art History (3rd изд.). . Upper Saddle River, NJ: Pearson Education,
  • Thomas, Nicholas (1995). Oceanic Art. , World of Art. New York: Thames and Hudson,
  • Thuillier, Jacques (2002). Histoire de l'art. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-012535-4. 
  • Thuillier, Jacques (2002). History of Art. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010875-1. 
  • Wilkins, David G., Bernard Schultz, and Katheryn M. Linduff. (2008). Art Past, Art Present (6th изд.). . Upper Saddle River, NJ: Pearson Education,

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Историја_уметности&oldid=30434242”