Imru el Kajs ibn Amr

Imru el Kais ibn Amr (arapski: امرؤ القيس بن عمرو‎‎) (? - 328) je bio drugi lahmidski kralj, odnosno prvi koji se preobratio u hršćanstvo. Nasledio je oca Amr ibn Adija. Njegova majka je bila Marija bint Amr, sestra Kab el Azdija. Prema nekim izvorima u sukobu između Persije i Rima stavio se na rimsku stranu. Na jednom natpisu se proglasio "kraljem svih Arapa", odnosno tvrdio da vlada Arabijom za njihov račun. Neki izvori navode da mu se vlast prostirala sve do Nadžrana, gde je počinjala vlast jemenskog vladara Šamar Jahriša. U svakom slučaju 328. godine njegova vladavina se završila kada je Al-Hiru, sedište lahmidskog kraljevstva, zauzela persijska vojska pod kraljem Šapurom II. Tada je Imru el Kais ubijen, a nakon kraćeg konfuznog perioda oko 330. Nasledio ga je sin Amr ibn Imru el Kajs koji će postati persijski vazal i saveznik.

Vladavina

Imru el Kais ibn Amr je na vlast došao nakon smrti svog oca Amr ibn Adija koga je nasledio na prestolu. On je sanjao o stvaranju jedne jedinstvene države koja bi ujedinila sve Arape, prateći svoj san po dolasku na presto započeo je sa njegovom realizacijom. Shvativši da se ujedinjenje ne može postići mirnim putem krenuo je u stvaranje velike vojske kako bi mogao da svoju valst nametne drugim arapskim plemenima. Samo stvaranje vojske bez podrške mornarice onemogićavalo je širenje uticaja Lahmida na širem prostoru Persijskog zaliva, pa je Imru el Kajs ibn Amr uvidevši to za kratko vreme stvorio moćnu flotu koja će početi da krstari obalama Bahreina i kontrolisati pomorsku trgovinu sa istoka. Sa ovog položaja on je nedugo zati započeo sa napadima na priobalne gradove Irana koaji se u to vreme nalazio u građanskom ratu zbog dinastičkih sukoba oko nasleđivanja prestola. Upadi su bili toliko smeli da je počeo da gurožava i samu postojbinu Sasanida, pokrajinu Fars.

Nakon završetka borbe za presto kao pobednik je izašao Šapur II koji je nasledio presto, čime je došlo do stabilizovanja situacije u Persiji. Po dolasku na vlast on se okrenuo vođenju agresivnije spoljne politike prema Arapima, i preuzeo pohod protiv Lahmida.

Persijanci su 325. godine predvođeni Šapurom II, pokrenuli pohod protiv ove arapske kraljevine. Kada je Imru el Kajs shvatio da se moćna persijska vojska sastavljena od 60 000 vojnika približava njegovom kraljevstu, zatražio je pomoć od Vizantijskog carstva. Konstancije II je obećao da će mu pomoći, ali nije bio u mogućnosti da mu tu pomoć pruži kada mu je bila najpotrebnija. Persijancu su napredovali ka Hiri, i u nizu pobedonosnih bitaka oko grada Hire i su samom gradu kao i u okolnim gradovima.

Vojska Šapura II je pobedila vojsku Lahmida i zauzela njihovu prestonicu Hiru. Prilikom toga, maladi Šapur poneo se veoma nasilno. Postavio je za vladara Avs ibn Kalama i povukao svoju vojsku.

Imru el Kajs je uspeo da pobegne u Bahrein, ponevši sa sobom svoj san o ujedinjenju arapskih naroda pod njim, zati odlazi u Siriju tražeći obećanu pomoć od Konstancija II koja se nikada nije ni dobio, tako da je tamo ostao sve do svoje smrti. Sa njegovom smrću završio se san o ujedinjenoj arapskoj kraljevini, i prestao sve do dolaska islama kada se ta ideja ponovo javila. Nakon svoje smrti, sahranjen je u gradu Nimrah u Sirijskoj pustinji. Nadgrobni natpis na njegovoj grobnici napisan je izuzetno složenom vrstom pisma. Nedavno se ponovo pojavilo interesovanje za ovaj natpis i pojavile su se nove kontroverze u vezi sa njegovim preciznim značenjem. Sada je izvesno da je Imru el Kajs nosio titulu “Kralj svih arapa” i da se u natpisu takođe tvrdi da je uspešno vodio pohod širom čitavog severnog i centralnog dela Arabijsog poluostrva, sve do granice Nadžrana. Dve godine nakon njegove smrti, tačnije 330. godine, izbio je ustanak protiv vlasti Avs ibn Kalama koji je tom prilikom ubijen, a nasledio ga je na prestolu sina Imru el Kajsa, Amr-a.

Pisani tragovi

El Tabari navodi da “on vlada u ime persijanaca u svim zemljama Arapa u Iraku, Hidžazu i Mesopotamiji”. Imru el Kajs je u svom epitafskom natpisu nazvan: “Kralj svih Arapa koji su u valsti krune”, dok je ista titula (kralj svih Arapa) bila titula koju je nosio kralj Hatre. Isti natpis navodi da je Imru el Kajs vladao prostorom čak do Nadžrana i do prostora odakle je počinjala vlast jemenskog kralja Šamar Jahriš-a. Neki naučnici su identifikovali “Imru el Kajs ibn Amra” u nekim južno Arabijskim natpisima sa tim navodima. U tim istim natpisima njegovo ime pominje se zajedno sa Šamar Jahrišom koji je vladao kraljevinom Himjar.

Epitaf, Namara natpis je jedan od prvih primera Arapskog jezika.