Industrijske zone u Republici Srpskoj
Industrijske zone u Republiici Srpskoj su preduzetničke infrastrukture, zasnovana na koncepcija prostorne organizacije industrije Republike Srpske.
Razlika između industrijske zone i industrijskog parka[uredi | uredi izvor]
Međutim, ključna i najvažnija razlika industrijskog parka u odnosu na zonu je postojanje kompletne namenske infrastrukture. To podrazumeva snabdevanje pouzdanim izvorima električne energije velike snage, vode i prirodnog gasa. Tehničke specifikacije hala obuhvataju pristup kamionima i vrata, podove visoke izdržljivosti, hidrantsku protivpožarnu mrežu, dizalice unutar i van hala.[1]
Iako razvijene industrijske zone podrazumevaju koncentraciju industrijskih pogona u gradskim naseljima, ona je u izvornom smislu deo urbanog prostora namenjen industrijskoj proizvodnji. Takve zone često imaju zajedničku infrastrukturu kao što su industrijska struja, vodosnabdevanje, kanalizacija i telekomunikacije, dok važni tranzitni putevi nisu uvek u blizini.
Dakle, za razliku od industrijskih parkova, industrijska zona nije funkcionalna već prostorna celina. Mogu se javiti spontano, ali se najčešće dešavaju po planu.
Značaj[uredi | uredi izvor]
Značaj industrijskih zona za Republiku Srpsku ali i Bosnu i Hercegovinu ogleda se u sledećem:[2]
- U industrijskim zonama se može, pre svega, aktivnije planirati i usmeravati ekonomski razvoj Republike Srpske, ali i opština pojedinačno, u cilju uravnoteženog teritorijalnog razvoja.
- U njima se podstiče zapošljavanje, kao najvažniji cilj u vreme izrazite nezaposlenosti u Republici Srpskoj,
- Sprečava se neefikasno korišćenje urbanog i drugog prostora kroz efikasno prostorno planiranje.
- Industrijske zone povećavaju prihode u opštinskim budžetima i stvaraju uslovi za privlačenje sektorski ciljanih investicija.
- Planiranom izgradnjom industrijskih zona ili parkova omogućava se koncentracija preduzetnika na jednom mestu, zajedničko korišćenje infrastrukture, međusobno povezivanje i rešavanje potrebe za poslovnim prostorom.
- Unutar zone ostvaruje se i efikasnija zaštita životne sredine i smanjuje devastacija poljoprivrednog i drugih oblika zemljišta, jer se u njima predviđaju delatnosti koje uvažavaju tehničko-tehnološke i organizacione mera zaštite okoline i prirode.
Pregled zona[uredi | uredi izvor]
| Opština | Ime zone | Veličina zone (ha) | |
|---|---|---|---|
| 1 | Grad Banjaluka | 1. Tehnološki park – Ramići | 170 |
| 2 | Bijeljina | 1. Industrijska zona 2 2. Industrijska zona 3 |
125,9 22 |
| 3 | Bileća | 1. Zona 3 2. Zona 4 |
15 16 |
| 4 | Bratunac | 1. Industrijska zona | 40 |
| 5 | Čelinac | 1. BARE | 4,4 |
| 6 | Derventa | 1. Industrijska zona „DERVENTAʺ i Servisnokomunalni centar | 204,8 |
| 7 | Gacko | 1. Radna zona 1 | 18,3 |
| 8 | Gradiška 1. | Agro-industrijska zona Nova Topola | 144 |
| 9 | Han Pijesak | 1. Industrijska zona „MEKOTEʺ | 10 |
| 10 | Istočna Ilidža | 1. Industrijska zona Vojković 2. Industrijska zona Glica |
10,8 15 |
| 11 | Istočni Drvar | 1. Potoci | 30 |
| 12 | Istočno Novo Sarajevo | 1. Agrozona Tilava–Miljevići–Petrovići 2. Dalmatinkino polje 3. Sportsko-univerzitetska zona „Čičaʺ |
80 5,4 25 |
| 13 | Kozarska Dubica | 1. Poslovna zona „LIPOVA GREDAʺ | 69 |
| 14 | Kostajnica | 1. Poslovna zona „UNAʺ | 14 |
| 15 | Krupa na Uni | 1. Baline bare | 20 |
| 16 | Laktaši | 1. Industrijska zona Aleksandrovac | 44 |
| 17 | Ljubinje | 1. Industrijska zona | 10 |
| 18 | Milići | 1. KO Nova Kasaba – Jatarište 2. KO Vrtoče – Podgora |
31 11,4 |
| 19 | Modriča | Preduzetnička zona | 31 |
| 20 | Mrkonjić Grad | 1. Poslovna zona „Podbrdoʺ 2. Podovi |
185 15 |
| 21 | Nevesinje | 1. Industrijska zona „Kilavciʺ | 46,9 |
| 22 | Novi Grad | 1. Industrijska zona Poljavice | 75 |
| 23 | Pale | 1. Sumbulovac | 20 |
| 24 | Pelagićevo | 1. Priv. trž. zona Porebrice – Blaževac 2. Industrijska zona Silos 3. Sport. tur. rek. zona Jezero Pelagićevo |
86 6 80 |
| 25 | Petrovac | 1. Industrijska zona Gromile | 40 |
| 26 | Prijedor | 1. Industrijska zona Celpak 2. Baltine bare |
10,3 58 |
| 27 | Prnjavor | 1. Poslovna-turistička zona „Vijakaʺ | 134,8 |
| 28 | Ribnik | 1. Poslovna zona Rastoka | 105 |
| 29 | Rogatica | 1. Preduzetničko-poslovna zona – ROTEX | 13,4 |
| 30 | Srbac | 1. Crnaja 2. Sitneši |
32,2 47,5 |
| 31 | Srebrenica | 1. Industrijska zona Potočari Drvno-prerađivačka zona Zeleni Jadar |
23,2 8,7 |
| 32 | Šamac | 1. Industrijsko-poslovna zona Šamac | 8,1 |
| 33 | Šipovo | 1. Nadpolje 2. Sokolac |
150.2 42 |
| 34 | Teslić | 1. Industrijska zona „Borjaʺ Ruževačka polja Radno-komunalna Žarkovačko polje |
26,2 30,3 63,4 40 |
| 35 | Trebinje | 1. Volujac 2. Volujac 2 |
85 56,8 |
| 36 | Trnovo | 1. Poslovno-industrijska zona Trnovo 1 | 9,2 |
| 37 | Ugljevik | 1. Poslovna zona | 12 |
| 38 | Foča | 1. Maglić | 27,5 |
| 39 | Višegrad | 1. Dobrun 2.Poslovna zona „Vojni kompleks Vardišteʺ |
2,7 2,1 |
| 40 | Vlasenica | 1. Industrijska zona Kula–Zeban | 37,1 |
| 41 | Vukosavlje | 1. Poslovna zona | 81 |
| 42 | Zvornik | 1. Poslovna zona Jadar | 8,1 |
Prednosti za preduzetnike[uredi | uredi izvor]
Prednosti koje preduzetniku pruža poslovanje unutar zone su:[3]
- Sve potrebne aktivnosti u vezi sa poslovnim prostorom, gradnjom, dozvolama, priključcima i komunalnom infrastrukturom, preuzima uprava zone, tako da je preduzetniku značajno olakšan posao
- Olakšano pronalaženje poslovnih partnerstava, koncentracija drugih poslovnih subjekata, mogućnost saradnje i udruživanja
- Značajno olakšanje pitanja logistike
- Značajno povoljnije cene zemljišta i smanjenje investicionih troškova u celini
- Lakša komunikacija sa bankama i prihavtljlivosti kolaterala u slučaju dizanja kredita
- Dostupnost raznih servisa koji se nude u zonama, a bili bi preskupi da se pojedinačno organizuju.
Kategorizacija[uredi | uredi izvor]
Prema ekonomskim i prostornim faktorima, moguće je inustrijske zone u Republici Srpskoj svrstati u sledeće tri kategorizacije, i to:[2]
- industrijska zona republičkog značaja u gradu Banja Luka (lokalitet Tehnološki biznis park);
- industrijske zone regijskog značaja u opštini Kozarska Dubica, Modriča, Bijeljina, Višegrad i Bileća;
- lokalne industrijske zone koje je moguće realizovati na području svih opština, u skladu sa potrebama i ekonomskim i ekološkim mogućnostima.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Razlika između industrijske zone i industrijskog parka”. pobeda.mareraproperties.com. Pristupljeno 2021-11-13.
- ^ a b v „Prostorna organizacija industrije U: IZMJENE I DOPUNE PROSTORNOG PLANA REPUBLIKE SRPSKE DO 2025. GODINE - Nacrt” (PDF). str. 171-175. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 10. 2021. g. Pristupljeno 13. 11. 2021.
- ^ „Poslovne zone u Republici Srpskoj • Preduzetnički portal RS”. Preduzetnički portal RS (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-11-15.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hans-Jürgen Müggenborg: Umweltrechtliche Anforderungen an Chemie- und Industrieparks. 1. Auflage. Erich Schmidt Verlag, Berlin 2008, ISBN 978-3-503-10659-2.
- Hans-Jürgen Müggenborg: Chemieparks unter der Lupe. Fortsetzungsserie in der Zeitschrift Chemie-Technik, Hüthig Verlag, Heidelberg. Folge 1: Chemietechnik 1–2/2003, S. 10 ff., zuletzt: Folge 59, in: Chemie-Technik, 7/2015 S. 58 ff.
- Thomas Bergmann, Matthias Bode, Gunter Festel, Hermann G. Hauthal (Hrsg.): Industrieparks: Herausforderungen und Trends in der Chemie- und Pharmaindustrie. Festel Capital, 2004, ISBN 3-00-014280-0
- Kompendium Industrieparks. In: Chemie-Technik, 12S/2007. Hüthig-Verlag, Heidelberg 2007
- Jan Schipper: Betriebliche Mitbestimmung im Industriepark. Nomos Verlag, 2009, ISBN 978-3-8329-3942-7
