Индустријске зоне у Републици Српској
Индустријске зоне у Републиици Српској су предузетничке инфраструктуре, заснована на концепција просторне организације индустрије Републике Српске.
Разлика између индустријске зоне и индустријског парка[уреди | уреди извор]
Међутим, кључна и најважнија разлика индустријског парка у односу на зону је постојање комплетне наменске инфраструктуре. То подразумева снабдевање поузданим изворима електричне енергије велике снаге, воде и природног гаса. Техничке спецификације хала обухватају приступ камионима и врата, подове високе издржљивости, хидрантску противпожарну мрежу, дизалице унутар и ван хала.[1]
Иако развијене индустријске зоне подразумевају концентрацију индустријских погона у градским насељима, она је у изворном смислу део урбаног простора намењен индустријској производњи. Такве зоне често имају заједничку инфраструктуру као што су индустријска струја, водоснабдевање, канализација и телекомуникације, док важни транзитни путеви нису увек у близини.
Дакле, за разлику од индустријских паркова, индустријска зона није функционална већ просторна целина. Могу се јавити спонтано, али се најчешће дешавају по плану.
Значај[уреди | уреди извор]
Значај индустријских зона за Републику Српску али и Босну и Херцеговину огледа се у следећем:[2]
- У индустријским зонама се може, пре свега, активније планирати и усмеравати економски развој Републике Српске, али и општина појединачно, у циљу уравнотеженог територијалног развоја.
- У њима се подстиче запошљавање, као најважнији циљ у време изразите незапослености у Републици Српској,
- Спречава се неефикасно коришћење урбаног и другог простора кроз ефикасно просторно планирање.
- Индустријске зоне повећавају приходе у општинским буџетима и стварају услови за привлачење секторски циљаних инвестиција.
- Планираном изградњом индустријских зона или паркова омогућава се концентрација предузетника на једном месту, заједничко коришћење инфраструктуре, међусобно повезивање и решавање потребе за пословним простором.
- Унутар зоне остварује се и ефикаснија заштита животне средине и смањује девастација пољопривредног и других облика земљишта, јер се у њима предвиђају делатности које уважавају техничко-технолошке и организационе мера заштите околине и природе.
Преглед зона[уреди | уреди извор]
| Општина | Име зоне | Величина зоне (hа) | |
|---|---|---|---|
| 1 | Град Бањалука | 1. Технолошки парк – Рамићи | 170 |
| 2 | Бијељина | 1. Индустријска зона 2 2. Индустријска зона 3 |
125,9 22 |
| 3 | Билећа | 1. Зона 3 2. Зона 4 |
15 16 |
| 4 | Братунац | 1. Индустријска зона | 40 |
| 5 | Челинац | 1. БАРЕ | 4,4 |
| 6 | Дервента | 1. Индустријска зона „ДЕРВЕНТАʺ и Сервиснокомунални центар | 204,8 |
| 7 | Гацко | 1. Радна зона 1 | 18,3 |
| 8 | Градишка 1. | Агро-индустријска зона Нова Топола | 144 |
| 9 | Хан Пијесак | 1. Индустријска зона „МЕКОТЕʺ | 10 |
| 10 | Источна Илиџа | 1. Индустријска зона Војковић 2. Индустријска зона Глица |
10,8 15 |
| 11 | Источни Дрвар | 1. Потоци | 30 |
| 12 | Источно Ново Сарајево | 1. Агрозона Тилава–Миљевићи–Петровићи 2. Далматинкино поље 3. Спортско-универзитетска зона „Чичаʺ |
80 5,4 25 |
| 13 | Козарска Дубица | 1. Пословна зона „ЛИПОВА ГРЕДАʺ | 69 |
| 14 | Костајница | 1. Пословна зона „УНАʺ | 14 |
| 15 | Крупа на Уни | 1. Балине баре | 20 |
| 16 | Лакташи | 1. Индустријска зона Александровац | 44 |
| 17 | Љубиње | 1. Индустријска зона | 10 |
| 18 | Милићи | 1. КО Нова Касаба – Јатариште 2. КО Врточе – Подгора |
31 11,4 |
| 19 | Модрича | Предузетничка зона | 31 |
| 20 | Мркоњић Град | 1. Пословна зона „Подбрдоʺ 2. Подови |
185 15 |
| 21 | Невесиње | 1. Индустријска зона „Килавциʺ | 46,9 |
| 22 | Нови Град | 1. Индустријска зона Пољавице | 75 |
| 23 | Пале | 1. Сумбуловац | 20 |
| 24 | Пелагићево | 1. Прив. трж. зона Поребрице – Блажевац 2. Индустријска зона Силос 3. Спорт. тур. рек. зона Језеро Пелагићево |
86 6 80 |
| 25 | Петровац | 1. Индустријска зона Громиле | 40 |
| 26 | Приједор | 1. Индустријска зона Целпак 2. Балтине баре |
10,3 58 |
| 27 | Прњавор | 1. Пословна-туристичка зона „Вијакаʺ | 134,8 |
| 28 | Рибник | 1. Пословна зона Растока | 105 |
| 29 | Рогатица | 1. Предузетничко-пословна зона – ROTEX | 13,4 |
| 30 | Србац | 1. Црнаја 2. Ситнеши |
32,2 47,5 |
| 31 | Сребреница | 1. Индустријска зона Поточари Дрвно-прерађивачка зона Зелени Јадар |
23,2 8,7 |
| 32 | Шамац | 1. Индустријско-пословна зона Шамац | 8,1 |
| 33 | Шипово | 1. Надпоље 2. Соколац |
150.2 42 |
| 34 | Теслић | 1. Индустријска зона „Борјаʺ Ружевачка поља Радно-комунална Жарковачко поље |
26,2 30,3 63,4 40 |
| 35 | Требиње | 1. Волујац 2. Волујац 2 |
85 56,8 |
| 36 | Трново | 1. Пословно-индустријска зона Трново 1 | 9,2 |
| 37 | Угљевик | 1. Пословна зона | 12 |
| 38 | Фоча | 1. Маглић | 27,5 |
| 39 | Вишеград | 1. Добрун 2.Пословна зона „Војни комплекс Вардиштеʺ |
2,7 2,1 |
| 40 | Власеница | 1. Индустријска зона Кула–Зебан | 37,1 |
| 41 | Вукосавље | 1. Пословна зона | 81 |
| 42 | Зворник | 1. Пословна зона Јадар | 8,1 |
Предности за предузетнике[уреди | уреди извор]
Предности које предузетнику пружа пословање унутар зоне су:[3]
- Све потребне активности у вези са пословним простором, градњом, дозволама, прикључцима и комуналном инфраструктуром, преузима управа зоне, тако да је предузетнику значајно олакшан посао
- Олакшано проналажење пословних партнерстава, концентрација других пословних субјеката, могућност сарадње и удруживања
- Значајно олакшање питања логистике
- Значајно повољније цене земљишта и смањење инвестиционих трошкова у целини
- Лакша комуникација са банкама и прихавтљливости колатерала у случају дизања кредита
- Доступност разних сервиса који се нуде у зонама, а били би прескупи да се појединачно организују.
Категоризација[уреди | уреди извор]
Према економским и просторним факторима, могуће је инустријске зоне у Републици Српској сврстати у следеће три категоризације, и то:[2]
- индустријска зона републичког значаја у граду Бања Лука (локалитет Технолошки бизнис парк);
- индустријске зоне регијског значаја у општини Козарска Дубица, Модрича, Бијељина, Вишеград и Билећа;
- локалне индустријске зоне које је могуће реализовати на подручју свих општина, у складу са потребама и економским и еколошким могућностима.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Razlika između industrijske zone i industrijskog parka”. pobeda.mareraproperties.com. Приступљено 2021-11-13.
- ^ а б в „Просторна организација индустрије У: ИЗМЈЕНЕ И ДОПУНЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ДО 2025. ГОДИНЕ - Нацрт” (PDF). стр. 171-175. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 10. 2021. г. Приступљено 13. 11. 2021.
- ^ „Пословне зоне у Републици Српској • Предузетнички портал РС”. Предузетнички портал РС (на језику: српски). Приступљено 2021-11-15.
Литература[уреди | уреди извор]
- Hans-Jürgen Müggenborg: Umweltrechtliche Anforderungen an Chemie- und Industrieparks. 1. Auflage. Erich Schmidt Verlag, Berlin 2008, ISBN 978-3-503-10659-2.
- Hans-Jürgen Müggenborg: Chemieparks unter der Lupe. Fortsetzungsserie in der Zeitschrift Chemie-Technik, Hüthig Verlag, Heidelberg. Folge 1: Chemietechnik 1–2/2003, S. 10 ff., zuletzt: Folge 59, in: Chemie-Technik, 7/2015 S. 58 ff.
- Thomas Bergmann, Matthias Bode, Gunter Festel, Hermann G. Hauthal (Hrsg.): Industrieparks: Herausforderungen und Trends in der Chemie- und Pharmaindustrie. Festel Capital, 2004, ISBN 3-00-014280-0
- Kompendium Industrieparks. In: Chemie-Technik, 12S/2007. Hüthig-Verlag, Heidelberg 2007
- Jan Schipper: Betriebliche Mitbestimmung im Industriepark. Nomos Verlag, 2009, ISBN 978-3-8329-3942-7
