Intelektualna tamna mreža

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Intelektualna tamna mreža (skraćeno IDW na engleskom i ITM na srpskom jeziku) je oznaka koja je primenjena na neke komentatore koji se protive onome što smatraju dominacijom politike identiteta, političke korektnosti i kulture otkazivanja u visokom obrazovanju i medijima u zapadnim zemljama.

Termin intelektualna tamna mreža skovao je Erik Vajnštajn. Potom je popularizovana u uvodniku Njujork tajmsa 2018. od strane američkog publiciste Barija Vajsa.[1] Vajs i drugi su ovaj termin primenili na širok spektar ličnosti iz različitih intelektualnih i političkih sredina, uključujući konzervativce kao što je Daglas Marej, anti-ekstremističke aktiviste kao što je Majid Navaz, ateiste kao što je Sem Haris i feministkinje poput Ajan Hirsi Ali.[1] Takođe je povezan sa onlajn publikacijama kao što je libertarijanstvu bliski Quillett.

Pojedinci i publikacije povezane sa ovim terminom odbacuju ono što vide kao autoritarizam i ostrakizam unutar mejnstrim progresivnih pokreta u zapadnim zemljama, posebno na univerzitetima i u medijima. Ovo uključuje protivljenje deplatformisanju, bojkotu i sramoćenju na internetu, koji se vide kao pretnja slobodi govora. Oni koji su označeni kao deo intelektualne tamne mreže dolaze sa desne i leve strane političkog spektra. Valjanost termina osporavaju neki na koje je primenjen zbog niza verovanja koje obuhvata.

Definicija[uredi | uredi izvor]

Izvori se razlikuju o prirodi pojma, pri čemu neki opisuju njene članove kao „male liberale“, a drugi kao „reakcionare“ i ideološki različite.[2] Zajednička uverenja uključuju protivljenje progresivizmu i političkoj korektnosti, međutim oblasti fokusa se razlikuju.[3] Oni koji su povezani sa mrežom generalno su kritični prema onome što percipiraju kao „konformističke“ liberale, a neki su povezani sa alt-lajtom i alt-rajt om političkog spektra.[4] Autori za Psychology Today okarakterisali su ga kao „generalno zabrinutog za politički tribalizam i slobodu govora“,[5] ili kao odbacivanje „glavnih pretpostavki o tome šta je istina“.[6] Pisci za Salon nazvali su ga politički konzervativnim pokretom ujedinjenim više zbog odbijanja američkog liberalizma nego zbog bilo kakvih zajedničkih uverenja.[7][8] Alternativno, Kristijan Alehandro Gonzales, pišući za National Review, tvrdi da je, uprkos tome što obuhvata „sva politička ubeđenja“, intelektualna tamna mreža bila ujedinjena u posebnoj konzervativnoj konceptualizaciji nepravde i nejednakosti.[9]

U svojoj knjizi Against the Web: A Cosmopolitan Answer to the New Right, autor i politički komentator Majkl Bruks navodi „posvećenost afirmaciji kapitalizma“, „zajedničku opsednutost kontroverzama kampusa i društvenih medija“ i „intenzivno interesovanje za IQ i druge urođena opravdanja za sistemske nejednakosti“ kao definišuće karakteristike grupe.[10]

Erik Vajnštajn, direktor Thiel Capital, izjavio je da se, kada je skovao termin, „polušalio“.[1] Ovo se dogodilo nakon što je Vajnštajnov brat, biolog Bret Vajnštajn, 2017. dao ostavku na mesto profesora biologije na Evergrin Stejt koledžu kao odgovor na proteste protiv njegove kritike događaja u kampusu tokom kojeg se tražilo od belih studenata da tokom jednog dana ne dođu na fakultet, za razliku od prethodnog. godišnja tradicija da crni studenti dobrovoljno odsustvuju.[11]

Termin je postao popularan nakon objavljivanja članka tadašnjeg urednika Barija Vajsa iz maja 2018. u Njujork tajmsu pod naslovom „Upoznajte odmetnike intelektualne tamne mreže“. Vajs je okarakterisala pojedince koje je navela kao povezane sa intelektualnim mračnim vebom kao „ikonoklastičke mislioce, akademske otpadnike i medijske ličnosti“, koji su „očišćeni iz institucija koje su postale sve neprijateljskije raspoložene prema neortodoksnoj misli“, i koje su umesto toga prešle na društvene mreže, podkaste, javne nastue i druga alternative mimo „nasleđenih medija“.[1][12] Vajs je izjavio da je „Intelektualna taman mreža [je] termin koji je u polušali skovao gospodin Vajnštajn“.[1]

Iako oni koji su povezani sa intelektualnom tamnom mrežom prvenstveno kritikuju političku levicu,[3][13][14] neki sebe opisuju kao liberalne, ali kritikuju ono što vide kao ekscese i bezbrižnost američke levice, dok drugi naginju desnici.[1][15] Nik Furijezos iz časopisa Ozi opisuje pokret kao „rastuću školu mišljenja koja uključuje kolekciju uglavnom levičarskih profesora, stručnjaka i mislilaca ujedinjenih u svojoj kritici modernog pokreta socijalne pravde kao autoritarnog i nelogičnog“.[15] Liberali koji su označeni kao deo IDV-a često pripisuju prosvetiteljstvu ogromna poboljšanja ljudskog blagostanja od 18. veka, i vide prosvetiteljske vrednosti kao što su sloboda govora i prava pojedinca ugrožene i političkom korektnošću na levici i trampizmom. i verski konzervativizam na desnici.[15] Kritike intelektualne tamne mraže dolaze prvenstveno sa levice, a podrška sa desnice.[1][3][16] Gardijan je ITM okarakterisao kao „čudne drugove u krevetu” koji čine „navodno misleće krilo alt-desnice”.[17] List Los Angeles Review of Books naveo je da se članoviidentifikuju i sa levicom i sa desnicom, ali su ujedinjeni protiv „primarnih protivnika“ uključujući političku korektnost, progresivce, levičarsku politiku i „neofašističku alt-desnicu“.[3]

Članovi ITM-a odbacili su karakterizaciju da je grupa alt-rajt (na primer, u Gardijanu).[18]

Što se tiče organizacije ITM-a, Daniel V. Drezner je primetio da je ona u suštini bez vođe i da može biti individualno dužna svojoj publici, nesposobna da napreduje u koherentnoj agendi.[19]

U novembru 2020. godine, Sem Heris se ogradio od pokreta, rekavši da „[svoju] imaginarnu člansku kartu predaje ovoj izmišljenoj organizaciji“, jer su neki neidentifikovani članovi grupe propagirali tvrdnje predsednika Donalda Trampa da Američki predsednički izbori 2020. ukradeni su masovnom prevarom birača.[20]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e Weiss, Bari (8. 5. 2018). „Meet the Renegades of the Intellectual Dark Web”. The New York Times. Arhivirano iz originala 31. 1. 2020. g. Pristupljeno 8. 5. 2018. 
  2. ^ „A Better Way to Understand the Intellectual Dark Web”. Merion West. 23. 9. 2020. Pristupljeno 20. 11. 2021. 
  3. ^ a b v g Hamburger, Jacob (18. 7. 2018). „The "Intellectual Dark Web" Is Nothing New”. Los Angeles Review of Books. Arhivirano iz originala 27. 3. 2019. g. Pristupljeno 12. 11. 2018. „...the movement does tend to think of liberals, progressives, and leftists as its primary adversaries.” 
  4. ^ Finlayson, Alan (2021-09-06). „Neoliberalism, the Alt-Right and the Intellectual Dark Web”. Theory, Culture & Society. SAGE Publications. 38 (6): 167—190. ISSN 0263-2764. S2CID 239690708. doi:10.1177/02632764211036731. 
  5. ^ Blum, Alexander. „The Intellectual Dark Web Debates Religion”. Psychology Today. Arhivirano iz originala 15. 12. 2020. g. Pristupljeno 25. 6. 2019. 
  6. ^ Baker, Jennifer. „The "Intellectual Dark Web" and the Simplest of Ethics”. Psychology Today. Arhivirano iz originala 15. 12. 2020. g. Pristupljeno 25. 6. 2019. 
  7. ^ Everson, Ryan (13. 6. 2019). „Jordan Peterson announces new social media platform amid Pinterest controversy”. The Washington Examiner. Arhivirano iz originala 30. 7. 2019. g. Pristupljeno 30. 7. 2019. 
  8. ^ Link, Taylor (2. 9. 2018). „The Intellectual Dark Web conservatives fear”. Salon. Arhivirano iz originala 20. 6. 2019. g. Pristupljeno 25. 6. 2019. 
  9. ^ Alejandro Gonzalez, Christian (16. 5. 2018). „Inequality and the Intellectual Dark Web”. National Review. Arhivirano iz originala 20. 6. 2018. g. Pristupljeno 25. 6. 2019. 
  10. ^ Brooks, Michael (2020). Against the Web: A Cosmopolitan Answer to the New Right. Hampshire: Zero Books. ISBN 9781789042306. 
  11. ^ Svrluga, Susan; Heim, Joe (1. 6. 2017). „Threat shuts down college embroiled in racial dispute”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 26. 5. 2019. g. Pristupljeno 1. 7. 2018. 
  12. ^ Lester, Amelia (novembar 2018). „The Voice of the 'Intellectual Dark Web'”. Politico. Arhivirano iz originala 12. 11. 2018. g. Pristupljeno 12. 11. 2018. 
  13. ^ Weiss, Bari; Winter, Damon (2018-05-08). „Opinion | Meet the Renegades of the Intellectual Dark Web”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-11-07. 
  14. ^ Link, Taylor (2018-09-02). „The Intellectual Dark Web conservatives fear”. Salon (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-07. „....the Intellectual Dark Web (IDW), a quasi-informal group of political commentators... who've gained traction for its hostility towards American liberalism” 
  15. ^ a b v Fouriezos, Nick (10. 8. 2020). „American Fringes: The Intellectual Dark Web Declares Its Independence”. OZY. Arhivirano iz originala 19. 9. 2020. g. Pristupljeno 2020-09-05. 
  16. ^ Bowden, Blaine (2019-05-06). „Yes, The Intellectual Dark Web Is Politically Diverse”. Areo. Arhivirano iz originala 5. 8. 2019. g. Pristupljeno 30. 7. 2019. 
  17. ^ „The 'Intellectual Dark Web' – the supposed thinking wing of the alt-right”. 9. 5. 2018. Arhivirano iz originala 10. 6. 2019. g. Pristupljeno 25. 6. 2019. 
  18. ^ Lester, Amelia. „The Voice of the 'Intellectual Dark Web'”. POLITICO Magazine (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 15. 12. 2020. g. Pristupljeno 2019-05-30. 
  19. ^ Drezner, Daniel W. (11. 5. 2018). „The Ideas Industry meets the intellectual dark web”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 29. 5. 2019. g. Pristupljeno 25. 6. 2019. 
  20. ^ (Podkest). Arhivirano iz originala|archive-url= zahteva |url= (pomoć) |archive-url= zahteva |archive-date= (pomoć). g.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć);
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Интелектуална_тамна_мрежа&oldid=26890902”