Interakcionizam

U sociologiji, interakcionizam je teoretska perspektiva koja izvodi socijalne procese (poput konflikta, kooperacije, formiranja identiteta) iz ljudskih interakcija. Predstavlja proučavanje ponašanja pojedinca u okviru društva. U drugoj polovini dvadesetog veka teorija interakcionista je napredovala i postala je jedna od dominantih socioloških perspektiva danas u svetu. Džordž Herbert Mid, koji je zagovarao pragmatizam i subjektivnost socijalne stvarnosti, smatra se glavnim kada je u pitanju razvoj interakcionizma. Herbert Blumer je proširio Midovo delo i skovao naziv „simbolički interakcionizam“. Glavni pravci interakcionizma:

• Simbolički interakcionizam (Mid, Blumer, Kun);
• Teorija uloga;
• Teorije referentne grupe.

Podjedinice

• Simbolički interakcionizam
• Etnometodologija
• Socijalni konstruktivizam

Interakcionističke orijentacije u socijalnoj psihologiji

U socijalnoj psihologiji, interakcionizam dolazi iz sociologije, a ne iz psihologije, kao i mnogi drugi koncepti. Pod pojmom interakcija podrazumeva se društvena interakcija tj. interakcija ljudi tokom komunikacije, u grupi, društvu. Konceptualni aparati i problemi koncepta interakcionizma preuzeti su od Mida. Osnova u analizi nije pojedinac, već socijalni proces, posmatran kao proces interakcije pojedinaca u grupi. Ponašanje grupe ne razmatra se sa aspekta izdvojenih individua koje je čine, već iz njihovih kompleksnih aktivnosti kao grupe, u okvirima u kojima se analizira ponašanje svakog pojedinca. „Ponašanje pojedinca u osnovi je određeno sa tri promenljive: strukturom ličnosti, ulogom i referentnom grupom.“

Interakcioniste zanima sam proces društvene interakcije, analiza koja je neophodna za razumevanje socijalnog ponašanja pojedinca, kojim sredstvima se ostvaruje i reguliše proces socijalne interakcije. Interesuju se za probleme u komunikaciji uz pomoć simbola, jezika, za interpretaciju situacije, za probleme strukture ličnosti, ponašanja u okviru uloge u referentnoj grupi, kao izvoru normi socijalne interakcije i stavova.

Interakcionisti ignorišu istorijske uslove i socio-ekonomske modele, uzrok društvenih promena traže u strukturi ličnosti. Postojanje u njoj impulsivnog ja - preduslov za pojavu varijacija i odstupanja u šablonima ponašanja u okviru uloge. Te slučajne varijacije i odstupanja vremenom postaju pravilo novih šablona ponašanja i odgovarajućih izmena u društvu. Promene u društvu su nasumične i ne poštuju nikakve zakone, a njihov uzrok je pojedinac.

Struktura ličnosti kod interakcionista

Struktura ličnosti kod interakcionista proizilazi iz Frojdovske :

• Impulsivno ja=id kod Frojda;
• Refleksivno ja = Superego kod Frojda,
• Lično ja (self)= ego kod Frojda.

Razlika u odnosu na psihoanalitičko gledište sastoji se u shvatanju funkcije komponente, koja ostvaruje unutrašnju socijalnnu kontrolu: Frojdov Superego potiskuje instinktivno, podsvesni princip, a kod interakcionista Refleksivno ja ne potiskuje već usmerava radnje neophodne za postizanje uspešne socijalne interakcije. Ego kod Frojda- polje večitog sukoba između id-a i super-ega, dok je kod interakcionista Lično ja-polje njihove saradnje.

Interakcionisti se pre svega bave istraživanjem strukture i ponašanja ličnosti neophodnih za uspešnu saradnju sa drugim ljudima.

Interakcionizam je, kao protivtežu pozitivizmu, iznedrio nove pravce socijalno-psihološke teorije: konstruktivizma Gergena i etogeničkog pristupa Harea..