Interkulturalna komunikacija

Interkulturalna komunikacija predstavlja proces ili put prenošenja informacija izvan okvira jedne kulture. Podrazumeva i uspostavljanje kontakata sa akcentom na kulturološke različitosti, razlike u navikama, verovanjima, vrednostima, normama, religiji, pogledima na svet, jeziku. Imperativ interkulturalne komunikacije je osloboditi se egocentričnosti. Uslov za uspostavljanje interkulturalne komunikacije uopšte je poznavanje bar jednog zajedničkog svetskog jezika. Uspeh u komunikaciji određen je spremnošću učesnika komunikacije (komunikatora) da se suoči sa izazovima i različitostima koje sa sobom nosi ova vrsta komunikacije. Zbog toga je neophodno razviti interkulturalne kompetencije. Interkulturalna komunikacija igra značajnu ulogu u društvenim naukama kao što su antropologija, lingvistika, psihologija, komunikologija i druge nauke. Da bi čovek mogao da komunicira na interkulturalan način mora da poseduje interkulturalno razumevanje kulturnih razlika. Na taj način se izbegava diskriminirasnost i čovek se lišava predrasuda.

Kulutirna i interkulturna kompetetntnost

„Kulturna kompetentnost obuhvata skup znanja, stavova, veština, ponašanja i sposobnosti za efikasno supanje u interakciju i komunikaciju sa ljudima koji dolaze iz različitih kulutra." Interkulturalna kompetentnost predstavlja sposobnost da se uspešno prepoznaju i koriste razlike kao resursi za učenje.

Neki od ključnih elemenata interkulturalne kompetentnosti su:

• svest o sebi kao kompleksnom kultrunom biću
• svest o uticaju koji kultura kojoj pripadamo vrši na naše mišljenje i ponašanje
• sposobnost da se zajedno sa drugima angažujemo u istraživanju prećutnih postavki koje utiču na naše ponašanje
• otvorenost da se testiraju različiti pogledi na svet, način mišljenja i rešavanja problema.

Interkulturalna osetljivost

Interkulturalna osetljivost predstavlja sposobnost koja je neophodna za socijalnu integraciju. Osnivačem „Razvojnog modela interkulturalne osetljivosti“ smatra se Milton Benet u kojima on opisuje nivoe interkulturalne osetljivosti. Izdavaja se šest nivoa tog stadijuma počevši od poricanja razlika, odnosno, prvog stadijuma etnocentrizma, ka stadijumu uočavanja i prihvatanja razlika, odnosno relativizma. Interkulturalna osetljivost predstavlja osobinu koja se uči, stiče i razvija.

Interkulutralno obrazovanje u Srbiji

Savremeni pristup obrazovanju zahteva da se kod nastavnika razvije veliki broj kompetencija, kako bi mogli da se ostvare potrebni standardi i ishodi. Ključne kompetencije koje nastavnici treba da steknu grupisne su u tri opšte kategorije i to: rad sa informacijama, tehnologijom i znanjem, rad sa ljudima, rad sa zajednicom i za zajednicu. U okviru kompetencija za rad sa ljudima i sa zajednicom sve više se provlači kompetencija za interkulturalnu komunikacuju. Njena važnost proističe iz multikulturalnosti društva u kojem živimo. To formiranje interkulutralnih kompetencija nastavnika može se dešavati u okviru formalnog i neformalnog obrazovanja. Međutim, praksa pokazuje da je najbolje interkulturalno obrazovanje nastavnika sprovoditi u okvirima obrazovne politike, a ne izolovano. Analiza studijskih planova i progama fakulteta za obrazovanje učitelja u Srbiji  je pokazala nedovoljnu zastupljenost interklturalnog obrazovanja. Interkulutralne kompetencije se ne oslanjaju samo na prethodno iskustvo i interakcije, već u njihovom sticanju važnu ulogu igra obrazovanje i sami nastavnici. Da bi nastavnici mogli da prenose intrkulturalni pristup učenicima, neophodno je da i sami imaju neka znanja o tome i da takve kompetencije primenjuju u svom radu u školi. Prepreke su, međutim, u tome što interkulutralna kompetentnost i osetljivost u Srbiji nisu još uvek zaživele među kompetencijama za nastavnički poziv. Pritom, mali broj studenata koji se danas obrazuju ima mogućnost da na svojim fakultetima stekne takve kompetencije. Istraživanja pokazuju da interkulturalno obrazovanje kao predmet namenjen razvijanju interkultutalnih kompetencija postoji na četiri fakulteta u Srbiji (Filozofski fakultet u Novom Sadu, Fakultet pedagoških nauka u Jagodini, Pedagoški fakultet u Vranju i Pedagoški fakultet u Somboru).

Barijere u interkulutralnoj komunikaciji

Najčešći uzroci nerazumevanja prilikom susreta sa pripadnicima različitih kulutra su:

• pretpostavke o sličnostima
• korišćenje različitih jezika i stilova komunikacije
• pogrešne interpretacije neverbalinih poruka
• pretpostavke i stereotipi
• tendencija da vrednujemo
• anksioznost.

Kulutralni šok

Kulturalni šok predstavlja psihološku reakciju koja nastaje kada se osoba nađe u novoj situaciji, odnosno, kada se susretne sa kulturom koja se razlikuje u odnosu na njenu matičnu. Kulutralni šok dešava se kada se vrednosti, uverenja, običaji i ponašanja kulture iz koje neka osoba dolazi sudare s onima u novoj kuluturi.

Može razložiti na pet stadijuma:

• stadijum medenog meseca
• kulutralni šok
• stadijum prilagođavanja
• stadijum aktulturacije
• šok povratka.

Stadijum medenog meseca poznat je kao turistička faza. Za ovaj period je specifično to što se kultura vidi kroz romantičniju vizuru. Ovaj stadijum je tipičan kada osobe putuju na odmor ili kraća poslovna putovanja.

Kulturalni šok je stadijum u kome se putovanje pretvara u stres. Novo okurženje, pored brojih dobrih strana koje uživa par na medenom mesecu, donosi sa sobom i mentalno i kognitivno preopterećenje, što može izazvati frustriranost, umor, usamljenost i konfuziju. Ljudi tada osećaju da im je potreban osećaj poznanstva i kontrole.

Stadijum prilagođavanja karakterističan je po tome što se ljudi priberu i traže rešenja za probleme. Na ovom stadijumu počinju da zauzimaju pozitivan stav i da cene novu okolinu.

Stadijum akulturacije ili stadijum adaptacije je trenutak kada ljudi doživljavaju kuluralni preobražaj, stvaraju interkuluralni identit i uspešni su u interakciji i na taj način doživljavaju lični rast.

Šok povratka je stadijum koji ljudi najmanje očekuju. Kada su stvoreni uslovi za stvaranje identiteta u drugoj kuluturi, sopstvena kulura se drugačije posmatra.