Pređi na sadržaj

Irena Kolesar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Irena Kolesar
Irena Kolesar
Lični podaci
Puno imeIrena Kolesar
Datum rođenja(1925-11-22)22. novembar 1925.
Mesto rođenjaSlavonski Brod, Kraljevina SHS
Datum smrti3. septembar 2002.(2002-09-03) (76 god.)
Mesto smrtiZagreb, Hrvatska
Rad
Bitna ulogaSlavica
IMDb profil

Irena Kolesar (Slavonski Brod, 22. novembar 1925 — Zagreb, 3. septembar 2002) je bila jugoslovenska glumica.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Irena Kolesar je rođena 22. novembra 1925. godine u Slavonskom Brodu, odakle se kao devetogodišnja djevojčica s roditeljima preselila u Zagreb.[1] Sa nepunih 17 godina priključila se partizanima i postala borac Trinaeste proleterske brigade „Rade Končar“.[2] Glumac Joža Gregorin uključio ju je u pozorišnu družinu te brigade, a onda i u Kazalište narodnog oslobođenja Hrvatske. Tu je upoznala glumca Šimu Šimatovića sa kojim se venčala u junu 1944. godine, na kongresu kulturnih radnika u Topuskom.

Nakon oslobođenja vratila se u Zagreb gde je primljena u dramski ansambl Hrvatskog narodnog kazališta.[3]

Vjeko Afrić joj je 1947. godine poverio naslovnu ulogu u prvom posleratnom igranom filmu Slavica.[1] Ta uloga, koju je odigrala u 21. godini, napravila je od Irene Kolesar pravu zvezdu. Film je videlo oko dva miliona gledalaca u Jugoslaviji. Tokom karijere snimila je sedam bioskopskih i deset televizijskih filmova.

Značajan deo glumačke karijere posvetila je pozorištu. Ostvarivši zapažene uloge kao Laura u Staklenoj menažeriji i Hedviga u Divljoj patki, postala je neprikosnovena prva dama zagrebačke teatarske scene. Bojan Stupica, tadašnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta uspeo je da dovede Irenu Kolesar 1953. godine u Beograd i angažuje je u svom pozorištu. Prva uloga bila joj je Julija u Šekspirovoj tragediji Romeo i Julija.[3]

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu Irena Kolesar radila je sve do 1973. godine. U tom periodu ostvarila je veliki broj zapaženih uloga, među kojima se naročito ističe uloga Ofelije u Hamletu, u režiji Marka Foteza u drugoj polovini pedesetih, sa kojom je nastupila i na Dubrovačkim letnjim igrama.[4]

Godine 1973. se penzionisala i vratila u Zagreb. Nakon odlaska u penziju učestvovala je u nekoliko televizijskih i pozorišnih projekata.

Filmska i pozorišna slava u tom periodu nije donosila materijalne prednosti. Kao kuriozitet navodi se podatak da za svoj prvi film Irena Kolesar nije ni dobila honorar - isplaćene su joj samo dnevnice za tromesečno snimanje. Stoga je devedesete provela u oskudici, jedva sastavljajući kraj s krajem sa 1200 kuna penzije i 300 kuna boračkog dodatka. Umrla je 3. septembra 2002. godine u staračkom domu „Ksaver“ u Zagrebu.[1]

Filmografija

[uredi | uredi izvor]
God. Naziv Uloga
1947. Slavica Slavica
1948. Besmrtna mladost Zorica
1950. Plavi 9 Nena
1953. Kameni horizonti Mala
1956. Poslednji kolosek Jelena Mijatović
1957. Vratiću se Jana Dujšin, supruga
1960. Spletka i ljubav (TV)
1961. Ne diraj u sreću
1963. Inkognito
1963. Čovek i zver Seljanka
1966. Galski petao (TV serija)
1967. Nikad se ne zna
1968. Ne igraj se ljubavlju (TV)
1968. Stravinja
1971. Kapetan iz Kepenika
1972. Klupa u Jurjevskoj (serija) /
1972. Lica
1981. Ujka Vanja Marina

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v admin. „IRENA KOLESAR, JUGOSLOVENSKA GLUMICA NEPRAVEDNO ZABORAVLJENA” (na jeziku: bošnjački). Приступљено 2021-01-31. 
  2. ^ Радошевић, Тодор (1984). Тринаеста пролетерска бригада "Раде Кончар". Сплит: Војна штампарија. str. 379. 
  3. ^ a b markobanovic.com (2020-12-02). „Ирена Колесар”. RTV Centar Srem (na jeziku: engleski). Приступљено 2021-01-31. 
  4. ^ „Ирена Колесар - симбол виталности једног времена”. Дневник (na jeziku: srpski). Приступљено 2021-01-31. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирена_Колесар&oldid=30673808”