Топуско

Из Википедије, слободне енциклопедије
Топуско

Бања у Топуском
Бања у Топуском

Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Сисачко-мославачка
Општина Топуско
Становништво
Становништво (2011) 945
Положај
Координате 45°17′47″N 15°58′31″E / 45.296254661606056, 15.97537855858998
Временска зона средњоевропска:
UTC+1 (лети UTC+2)
Надморска висина 126 m
Топуско на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Топуско
Топуско на мапи Хрватске
Топуско на мапи Сисачко-мославачке жупаније
{{{alt}}}
Топуско
Топуско на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број 44415 Топуско
Позивни број +385 44
Регистарска ознака SK


Координате: 45° 17′ 47" СГШ, 15° 58′ 31" ИГД

Топуско је насељено мјесто и општина на граници Кордуна и Баније, у Сисачко-мославачкој жупанији, Република Хрватска. Налази се близу босанскохерцеговачке границе. До нове територијалне организације у Хрватској, општина Топуско била је у саставу бивше општине Вргинмост.

Географија[уреди]

Топуско је једна од мањих општина у Хрватској, са површином од 210 km². Налази се у предјелу средњег тока ријеке Глине, брежуљкастом крају између Петрове горе на западу и нешто удаљеније Зринске горе на југоистоку. Путевима је повезано са већим оближњим мјестима: Глина (13 km), Петриња (35 km), Сисак (47 km), Карловац (55 km), Загреб (преко Ласиње и Писаровине 65 km). Од Топуског нису далеко ни Плитвичка језера (80 km).

У околини Топуског налазе се и познати извори хладне питке воде: врело Молинари, Бенково и Јелачићево врело. Посебно значајни, и по чему је Топуско познато, су термални извори. Постоје три главна и неколико мањих извора вулканског су поријекла који избијају на површину из дубине од отприлике 1500 m.

Историја[уреди]

У 4. и 5. вијеку надиру Готи и Лангобарди, у 6. вијеку Словени и Авари, а у 8. вијеку Франци. У 10. вијеку долазе и Мађари. Године 1097. у бици на Гвозду умире Петар Свачић, по коме се данас зове Петрова гора. Угарски краљ Андрија II почетком 13. вијека даје цистерцитима одређене повластице, и они се настањују у самостану на мјесту гдје је данас перивој Опатовина. Цистерцити су под турском пријетњом отишли из Топуског, а краљ Фердинанд I права опатије додјељује 1558. загребачким бискупима. Турци су ипак 1556. године заузели имање топуске опатије, а цистерцитски самостан и цркву разорили су топовима. Предаја каже да је по том догађају Топуско добило назив. Након Турака, 1784. године Топуско је дошло под управу Војне крајине. Од самостана и опатије преостало је једино готичко прочеље цркве високо 23 m.

Почетком 19. вијека Топуско је потпало под француску власт, а након 1813. поново је у Војној крајини. Тада почиње развој Топуског као купалишта, а један од најзаслужнијих људи у том смислу био је пуковник Иван Нестор. У 19. вијеку раде се многа научна испитивања термалних врела. Њихов љековито дејство постаје све познатије, па све више угледних и познатих људи тог доба посјећује топлице и оне постају помодно састајалиште.

По укидању Војне крајине (1881. године), Топуско и околица постају дио банске Хрватске. То је раздобље интензивног развоја љечилишта и туризма у Топуском. На самом почетку 20. вијека изграђени су водовод и жељезница. Подижу се перивоји, међу којима су најпознатији перивој Николино брдо и перивој Опатовина. Многи ботаничари и хроничари Топуског су се нескривеним одушевљењем дивили љепоти крајолика и спокоју поднебља, истичући Опатовину као перивој у подножју Николина брда, улицу липа, бројне платане, егзотичне врсте дрвећа (гинко билоба, секвоје и др).

Током Другог свјетског рата хиљаде Срба је поклано у околини Топуског. У Топуском је 8-9. маја 1944. године одржано треће засједање ЗАВНОХ-а.

У ратовима 90-их Топуско је претрпјело велика разарања. Након тешких борби, у августу 1991. године Топуско као већинско српско место улази у РСК. Многе познате зграде у мјесту, као што су зграда Војног љечилишта или Блатне купке са зградом љечилишне рестаурације су разорене. Када је укинута РСК, Топуско је ушло у састав Хрватске. Раније Топуско није била засебна општина већ је припадала тадашњој општини Вргинмост (данас општина Гвозд). Током операције Олуја многи Срби су прогнани из Топуског.

Становништво[уреди]

Попис 2011.[уреди]

Према попису становништва из 2011. године, у општини Топуско живи 2.985 становника, а од тога 945 у самом насељу Топуско.[1]

Попис 2001.[уреди]

Општина Топуско по попису становништва из 2001. године броји 3.219 становника, што је отприлике половина пријератног броја. Према етничкој структури, због протеривања Срба и њиховог спречавања да се врате већинско становништво су постали Хрвати (63,5%), а бројни су и даље и Срби (29,6%).

Само насеље Топуско има 798 становника. У стварности је тај број нешто већи, јер је доста мјештана службено пријављено као становници околних села, у којима још није довршена обнова. Прије рата, насеље Топуско имало је 1.587 становника, од којих су већину чинили Срби. Хрвати су чинили 26,2%.

Попис 1991.[уреди]

До нове територијалне организације у Хрватској, општина Топуско налазила се у саставу бивше велике општине Вргинмост. Национални састав општине Топуско, по попису из 1991. године је био следећи:

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
1991 6.824 4.144 (60,72%) 2.251 (32,98%) 151 (2,21%) 278 (4,07%)

Топуско (насељено место), национални састав, 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Топуско је имало 1.587 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Срби
  
1,014 63,89%
Хрвати
  
415 26,14%
Југословени
  
101 6,36%
Муслимани
  
8 0,50%
Немци
  
3 0,18%
Албанци
  
2 0,12%
Румуни
  
2 0,12%
Словенци
  
2 0,12%
Бугари
  
1 0,06%
Македонци
  
1 0,06%
Црногорци
  
1 0,06%
Чеси
  
1 0,06%
неопредељени
  
30 1,89%
непознато
  
6 0,37%
укупно: 1.587

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Државни завод за статистику РХ, Приступљено 27. 2. 2014.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Топуско