Топуско

Координате: 45° 17′ 43″ С; 15° 58′ 19″ И / 45.29530° С; 15.97183° И / 45.29530; 15.97183
С Википедије, слободне енциклопедије

Топуско
Бања у Топуском
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
ОпштинаТопуско
Становништво
 — 2011.Раст 945
Географске карактеристике
Координате45° 17′ 43″ С; 15° 58′ 19″ И / 45.29530° С; 15.97183° И / 45.29530; 15.97183
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина126 m
Топуско на карти Хрватске
Топуско
Топуско
Топуско на карти Хрватске
Топуско на карти Сисачко-мославачке жупаније
Топуско
Топуско
Топуско на карти Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број44415 Топуско
Позивни број+385 44
Регистарска ознакаSK
Веб-сајтwww.topusko.hr

Топуско је насељено мјесто и општина на граници Кордуна и Баније, у Сисачко-мославачкој жупанији, Република Хрватска. Налази се близу босанскохерцеговачке границе. До нове територијалне организације у Хрватској, општина Топуско била је у саставу бивше општине Вргинмост.

Географија[уреди | уреди извор]

Топуско је једна од мањих општина у Хрватској, са површином од 210 km². Налази се у предјелу средњег тока ријеке Глине, брежуљкастом крају између Петрове горе на западу и нешто удаљеније Зринске горе на југоистоку. Путевима је повезано са већим оближњим мјестима: Глина (13 km), Петриња (35 km), Сисак (47 km), Карловац (55 km), Загреб (преко Ласиње и Писаровине 65 km). Од Топуског нису далеко ни Плитвичка језера (80 km).

У околини Топуског налазе се и познати извори хладне питке воде: врело Молинари, Бенково и Јелачићево врело. Посебно значајни, и по чему је Топуско познато, су термални извори. Постоје три главна и неколико мањих извора вулканског су поријекла који избијају на површину из дубине од отприлике 1.500 m.

Историја[уреди | уреди извор]

У 4. и 5. вијеку надиру Готи и Лангобарди, у 6. вијеку Словени и Авари, а у 8. вијеку Франци. У 10. вијеку долазе и Мађари. Године 1097, у бици на Гвозду умире Петар Свачић, по коме се данас зове Петрова гора. Угарски краљ Андрија II почетком 13. вијека даје цистерцитима одређене повластице, и они се настањују у самостану на мјесту гдје је данас перивој Опатовина. Цистерцити су под турском пријетњом отишли из Топуског, а краљ Фердинанд I права опатије додјељује 1558. загребачким бискупима. Турци су ипак 1556. године заузели имање топуске опатије, а цистерцитски самостан и цркву разорили топовима. Предаја каже да је по том догађају Топуско добило назив. Након Турака, 1784. године Топуско је дошло под управу Војне крајине. Од самостана и опатије преостало је једино готичко прочеље цркве високо 23 m.

Почетком 19. вијека Топуско је дио француских Илирских провинција, а након 1813. године поново је у Војној крајини. Тада почиње развој Топуског као купалишта, а један од најзаслужнијих људи у том смислу био је пуковник Иван Нестор. У 19. вијеку раде се многа научна испитивања термалних врела. Њихов љековито дејство постаје све познатије, па све више угледних и познатих људи тог доба посјећује топлице и оне постају помодно састајалиште. Половином 19. века ту су уређене минералне топлице (термална бања), а постојале су бистре, блатне и парне купке. Температура воде је износила 30-46 °C.[1] Доктор Милер из Топуског је 1855. године у Бечу на стручном скупу, читао извештај о квалитету воде у Купатилу Топуском.[2] Бањска вода је служила за лечење желуца и црева, као и упале мишића и зглобова.[3] Купатилски приходи су лицитирани крајем јула 1858. године.[4] Славни Вук Караџић је боравио током јула 1861. године на лечењу у Топуском.[5] Поздравио га је силан народ, у чије је име говорио парох топуски Богдановић. Бакљаду је током ноћи организовао капетан Руњанин. Тако су Топушчани свечано и срдачно још дочекали само бана Јелачића, својевремено.[6] Рекламирана је "Купељ Топуско" 1871. године као "Хрватски Гастајн", због сличности са том познатијом страном бањом. Бањски лекар др Хинтербергер[7] већ је саставио књижицу о лековитим својствима топле "блатне купељи", која се могла набавити и у Бечу. У месту је 1871. године пошта и брзојав којим руководи Урош Вурдеља. Он је 1888. године био закупац купатила Топуско и организатор транспорта за госте и посетиоце, са покривеним и отвореним кочијама. За време Краљевине Југославије то је било војно лечилиште и бановинско лечилиште, са више хотела.

Топуско 1827. године има православну парохију, на којој службује поп Марко Богдановић, који је парох и намесник.[8] Капелан је био 1870-1872. године поп Петар Велебит, пренумерант српског штива. Поп Петра је као капелан заменио поп Михаило Вујаклија (1873—1876). Топуско је 1893. године имало 3.059 православних парохијана.[9] Био је парох у Топуском 1905. године поп Миле Поповић.

По укидању Војне крајине (1881. године), Топуско и околица постају дио банске Хрватске. То је раздобље интензивног развоја љечилишта и туризма у Топуском. На самом почетку 20. вијека изграђени су водовод и жељезница. Подижу се перивоји, међу којима су најпознатији перивој Николино брдо и перивој Опатовина. Многи ботаничари и хроничари Топуског су се нескривеним одушевљењем дивили љепоти крајолика и спокоју поднебља, истичући Опатовину као перивој у подножју Николина брда, улицу липа, бројне платане, егзотичне врсте дрвећа (гинко билоба, секвоје и др).

Почетком 20. века Топуско је варошица и православна парохија којој гравитирају као филијале села: Старо Село, Бјељевина, Катиновац, Воркапић, Мала Врановина, Пониквари и Грађани. Ту живи 3822 православаца Срба у 600 домова. Православно парохијско звање је основано 1808. године и од тад се воде и црквене матице. Православни храм посвећен Рођењу Св. Јована Крститеља грађен је 1826. године, чији је темпло осликао 1862. године Хакман.[10] Парохија је прве класе, има парохијски дом и српско православно гробље. Председник црквене општине је Петар Вујаклија а парох поп Миле Поповић, рођен 1843. године у Дубици.

Комунална основна школа има два здања грађена 1830. и 1877. године. Са децом раде учитељи Никола Новаковић и Кристина Кушевић. Редовну наставу прати 196 ђака а пофторну (празничну) 36 мушких.[11]

Маја 1904. године ту је одржан Конгрес српских земљорадничких задруга, у великој купалишној дворани.

Током Другог свјетског рата хиљаде Срба је поклано у околини Топуског. 25. јуна 1941. године усташе су у Пољани код Топуског запалиле пет кућа, ухапсиле 7 мушкараца и стрељали их у Топуском.[12] У Топуском је 8-9. маја 1944. године одржано треће засједање ЗАВНОХ-а.

У рату 90-их Топуско је претрпјело велика разарања. Након тешких борби у августу 1991. године, Топуско као већинско српско место улази у састав РСК. Многе познате зграде у мјесту, као што су зграда Војног љечилишта или Блатне купке са зградом љечилишне рестаурације, су разорене. Када је укинута РСК, Топуско је ушло у састав Хрватске. Раније Топуско није била засебна општина већ је припадала тадашњој општини Вргинмост (данас општина Гвозд). Током операције Олуја многи Срби су прогнани из Топуског.

Становништво[уреди | уреди извор]

Попис 2011.[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2011. године, у општини Топуско живи 2.985 становника, а од тога 945 у самом насељу Топуско.[13]

Попис 2011.‍
Хрвати
  
 1.865 62,48%
Срби
  
 893 29,92%
Бошњаци
  
 139 4,66%
неизјашњени
  
 35 1,17%
остали
  
 53 1,77%
укупно: 2.985

Попис 2001.[уреди | уреди извор]

Општина Топуско по попису становништва из 2001. године броји 3.219 становника, што је отприлике половина пријератног броја. Према етничкој структури, због протјеривања Срба и њиховог спречавања да се врате већинско становништво су постали Хрвати (63,5%), а бројни су и даље и Срби (29,6%).

Само насеље Топуско има 798 становника. У стварности је тај број нешто већи, јер је доста мјештана службено пријављено као становници околних села, у којима још није довршена обнова. Прије рата, насеље Топуско имало је 1.587 становника, од којих су већину чинили Срби. Хрвати су чинили 26,2%.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

До нове територијалне организације у Хрватској, општина Топуско налазила се у саставу бивше велике општине Вргинмост. Национални састав општине Топуско, по попису из 1991. године је био следећи:

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
1991. 6.824 4.144 (60,72%) 2.251 (32,98%) 151 (2,21%) 278 (4,07%)

Топуско (насељено место), национални састав, 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Топуско је имало 1.587 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
 1.014 63,89%
Хрвати
  
 415 26,14%
Југословени
  
 101 6,36%
Муслимани
  
 8 0,50%
Немци
  
 3 0,18%
Албанци
  
 2 0,12%
Румуни
  
 2 0,12%
Словенци
  
 2 0,12%
Бугари
  
 1 0,06%
Македонци
  
 1 0,06%
Црногорци
  
 1 0,06%
Чеси
  
 1 0,06%
неопредељени
  
 30 1,89%
непознато
  
 6 0,37%
укупно: 1.587

Познате личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Стармали", Нови Сад 1888.
  2. ^ "Световид", Беч 1855.
  3. ^ "Правда", Београд 1934.
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858.
  5. ^ "Политика", 6. авг. 1938
  6. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1861.
  7. ^ "Застава", Нови Сад 1871.
  8. ^ "Сербски летопис", Будим 1828. године
  9. ^ "Српски сион", Карловци 1893.
  10. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  11. ^ Мата Косовац, наведено дело
  12. ^ Устанак народа Југославије 1941, зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962, страна 489
  13. ^ Државни завод за статистику РХ, Приступљено 27. 2. 2014.

Литература[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Топуско на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Топуско&oldid=27025560”