Топуско

Из Википедије, слободне енциклопедије
Топуско
Бања у Топуском
Бања у Топуском
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Сисачко-мославачка
Општина Топуско
Становништво
Становништво (2011) 945
Положај
Координате 45°17′47″N 15°58′31″E / 45.296254661606056, 15.97537855858998
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 126 m
Топуско на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Топуско
Топуско на мапи Хрватске
Топуско на мапи Сисачко-мославачке жупаније
{{{alt}}}
Топуско
Топуско на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број 44415 Топуско
Позивни број +385 44
Регистарска ознака SK


Координате: 45° 17′ 47" СГШ, 15° 58′ 31" ИГД

Топуско је насељено мјесто и општина на граници Кордуна и Баније, у Сисачко-мославачкој жупанији, Република Хрватска. Налази се близу босанскохерцеговачке границе. До нове територијалне организације у Хрватској, општина Топуско била је у саставу бивше општине Вргинмост.

Географија[уреди]

Топуско је једна од мањих општина у Хрватској, са површином од 210 km². Налази се у предјелу средњег тока ријеке Глине, брежуљкастом крају између Петрове горе на западу и нешто удаљеније Зринске горе на југоистоку. Путевима је повезано са већим оближњим мјестима: Глина (13 km), Петриња (35 km), Сисак (47 km), Карловац (55 km), Загреб (преко Ласиње и Писаровине 65 km). Од Топуског нису далеко ни Плитвичка језера (80 km).

У околини Топуског налазе се и познати извори хладне питке воде: врело Молинари, Бенково и Јелачићево врело. Посебно значајни, и по чему је Топуско познато, су термални извори. Постоје три главна и неколико мањих извора вулканског су поријекла који избијају на површину из дубине од отприлике 1500 m.

Историја[уреди]

У 4. и 5. вијеку надиру Готи и Лангобарди, у 6. вијеку Словени и Авари, а у 8. вијеку Франци. У 10. вијеку долазе и Мађари. Године 1097. у бици на Гвозду умире Петар Свачић, по коме се данас зове Петрова гора. Угарски краљ Андрија II почетком 13. вијека даје цистерцитима одређене повластице, и они се настањују у самостану на мјесту гдје је данас перивој Опатовина. Цистерцити су под турском пријетњом отишли из Топуског, а краљ Фердинанд I права опатије додјељује 1558. загребачким бискупима. Турци су ипак 1556. године заузели имање топуске опатије, а цистерцитски самостан и цркву разорили су топовима. Предаја каже да је по том догађају Топуско добило назив. Након Турака, 1784. године Топуско је дошло под управу Војне крајине. Од самостана и опатије преостало је једино готичко прочеље цркве високо 23 m.

Почетком 19. вијека Топуско је потпало под француску власт, а након 1813. поново је у Војној крајини. Тада почиње развој Топуског као купалишта, а један од најзаслужнијих људи у том смислу био је пуковник Иван Нестор. У 19. вијеку раде се многа научна испитивања термалних врела. Њихов љековито дејство постаје све познатије, па све више угледних и познатих људи тог доба посјећује топлице и оне постају помодно састајалиште.

По укидању Војне крајине (1881. године), Топуско и околица постају дио банске Хрватске. То је раздобље интензивног развоја љечилишта и туризма у Топуском. На самом почетку 20. вијека изграђени су водовод и жељезница. Подижу се перивоји, међу којима су најпознатији перивој Николино брдо и перивој Опатовина. Многи ботаничари и хроничари Топуског су се нескривеним одушевљењем дивили љепоти крајолика и спокоју поднебља, истичући Опатовину као перивој у подножју Николина брда, улицу липа, бројне платане, егзотичне врсте дрвећа (гинко билоба, секвоје и др).

Током Другог свјетског рата хиљаде Срба је поклано у околини Топуског. У Топуском је 8-9. маја 1944. године одржано треће засједање ЗАВНОХ-а.

У ратовима 90-их Топуско је претрпјело велика разарања. Након тешких борби, у августу 1991. године Топуско као већинско српско место улази у РСК. Многе познате зграде у мјесту, као што су зграда Војног љечилишта или Блатне купке са зградом љечилишне рестаурације су разорене. Када је укинута РСК, Топуско је ушло у састав Хрватске. Раније Топуско није била засебна општина већ је припадала тадашњој општини Вргинмост (данас општина Гвозд). Током операције Олуја многи Срби су прогнани из Топуског.

Становништво[уреди]

Попис 2011.[уреди]

Према попису становништва из 2011. године, у општини Топуско живи 2.985 становника, а од тога 945 у самом насељу Топуско.[1]

Попис 2001.[уреди]

Општина Топуско по попису становништва из 2001. године броји 3.219 становника, што је отприлике половина пријератног броја. Према етничкој структури, због протеривања Срба и њиховог спречавања да се врате већинско становништво су постали Хрвати (63,5%), а бројни су и даље и Срби (29,6%).

Само насеље Топуско има 798 становника. У стварности је тај број нешто већи, јер је доста мјештана службено пријављено као становници околних села, у којима још није довршена обнова. Прије рата, насеље Топуско имало је 1.587 становника, од којих су већину чинили Срби. Хрвати су чинили 26,2%.

Попис 1991.[уреди]

До нове територијалне организације у Хрватској, општина Топуско налазила се у саставу бивше велике општине Вргинмост. Национални састав општине Топуско, по попису из 1991. године је био следећи:

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
1991. 6.824 4.144 (60,72%) 2.251 (32,98%) 151 (2,21%) 278 (4,07%)

Топуско (насељено место), национални састав, 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Топуско је имало 1.587 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Срби
  
63.89
Хрвати
  
26.14
Југословени
  
6.36
Муслимани
  
0.50
Немци
  
0.18
Албанци
  
0.12
Румуни
  
0.12
Словенци
  
0.12
Бугари
  
0.06
Македонци
  
0.06
Црногорци
  
0.06
Чеси
  
0.06
неопредељени
  
1.89
непознато
  
0.37
укупно: 1.587

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Државни завод за статистику РХ, Приступљено 27. 2. 2014.

Спољашње везе[уреди]