Kaberne fran
| Kaberne fran | |
|---|---|
| Grožđe (Vitis) | |
 Kabern Fran u Viala & Vermorel | |
| Boja kože bobica | Plavo crna |
| Vrste | Vinova loza |
| Druga imena | Carment, Cabonet, Gros cabernet, Petit fer, Veron, Bouchet, Bouchy, Breton |
| Poreklo | Bordo, Francuska |
| Značajni regioni | Bordo, Loara |
Kaberne fran vinova loza je poreklom iz Francuske gde se najviše gaji, posebno u vinogradarskom regionu Bordoa. Rasprostranjena je još u Španiji, Portugaliji, Rumuniji i Ukrajini. U Srbiji se sreće kao pratilac sorte Kaberne Sovinjon.[1] Franciska je zemlja sa ubedljivo najvećom površinom pod zasadom Kaberne frana oko 15000 hektara. Poznata je i pod imenima Carment, Cabonet, Gros cabernet, Petit fer i Veron.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Poreklo ove veoma značajne vinske sorte datira još od nastanka vinogradarstva u doba starog Rima. Rimljani su svojim osvajačkim pohodima širili svoju civilizaciju u provincijama koje su držali pod kontrolom i veruje se da su tada doneli vinovu lozu i na prostore Bordoa - verovatno i neki varijetet Kaberne frana. Na tom području sorta se i odomaćila i zato se danas smatra da današnji Kaberne fran potiče iz jugozapadnog dela Francuske sa područja Bordoa, posebno oko gradića Sent Emilion.[2]
Po igumanu Bretonu, kome je još u 17. veku kardinal Rišelje doneo prve reznice u dolini reke Loare, Kaberne nosi i dalje ime Berton, smatraju francuski istoričari vina.
Vinogradarstvo[uredi | uredi izvor]
Generalno, Kaberne fran je veoma sličan Kabernet sovinjonu, ali pupoljci sazrevaju najmanje nedelju dana ranije. Ova osobina omogućava da loza napreduje u nešto hladnijoj klimi od Kaberne sovinjona, kao što je Loire Valei. Njegova rano zrenje ne predstavljaju vinogradarsku opasnost od sazrebanja rano u toku vegetacije. Loza je snažana i uspravana, sa tamnozelenim, sa pet kraka na listu. Krila lista su u celini, izduženi i srednje veličine. Bobice su veoma male i plavo-crne boje, sa prilično tankim kožicom. Kaberne fran vinova loza je više sklona mutacijama nego Kabernet sauvinjon, manje od Pinot noir.[3]
Botanički opis[uredi | uredi izvor]
Sorta se odlikuje vegetativno jakim čokotom. Vrh mladog lastara se karakteriše zlatnožutom a po ivici listića crvenovinastom bojom. Zreo lastar je debeo, spljošten, boje lešnika, sa kratkim internodijama i izraženim kolencima tamnoljubičaste boje. List je srednje krupan, petodelan, sa više otvorenim nego zatvorenim sinusima. U dnu sinusa često postoji zubac. Peteljkin sinus je zatvoren. Lice lista je slabo naboranotlo, tamnozelene boje, a naličje svetlo zeleno sa paučinastim maljama. Cvet je morfološki i funkcionalno hermafroditan, a oplodnja dobra. Grozd je srednje krupan ili sitan, konusnog oblika, srednje zbijen. Masa grozda varira između 70 i 140 grama. Bobica je srednje krupna ili sitna, blago ovalna, tamnoplave boje. Pokožica je tanka ili srednje debela, sa mnogo pepeljka. Goržđani sok je bezbojan, sa diskretnim sortnim mirisom.
Agrobiološka svojstva[uredi | uredi izvor]
Kaberne fran je pozna sorta, grožđe sazreva krajem treće epohe. Prinos grožđa varira od 9 do 14 tona po hektaru. Najviše joj odgovara špalirski sistem gajenja, ali se u svojoj postojbini-u Bordou uspešno gaji na malim rastojanjima u obliku niskog stabla. Ova sorta daje najbolji kvalitet grožđa, ako se gaji na dubokim, rastrestitim i dovoljno krečnim zemljištima. Sorta je srednje osetljiva na plamenjaču i pepelnicu, dok je na sivu trulež relativno otporna. Svrstava se u red najodpornijih prema zimskim mrazevima.
Tehnološka svojstva-primena u vinarstvu[uredi | uredi izvor]
Sadržaj šećera u grožđanom soku kreće se od 20 do 22%, a udeo ukupnih kiselina 6 do 9 grama po litru. Grožđe se koristi za spravljanje vrhunskih i kvalitetnih crvenih sortnih vina ili se kupažira sa vinima sorte Kaberne sovinjon dajući čuveno bordovsko vino. Vino ove sorte je veoma cenjeno i njeno gajenje se preporučuje u svim rejonima gde za to postoje povoljni ekološki uslovi.
Vinske regije[uredi | uredi izvor]
Širom sveta Kaberne fran je jedan od dvadeset najčešće posađenih loza. Sadnice se nalaze širom Evrope, Severnoj Americi, Kini i Kazahstanu. U mnogim regionima, je zasađeno kao komponenta mešavine u Bordo-stilu, kao što je Meritage, gde je sekundarna uloga Kaberne sovinjona i Merloa. U delovima severoistoka Italije, Anžu-Saumur, Touraine i desna obala regiona Bordoa, Kaberne fran igra značajniju ulogu u mešanju sorti.[traži se izvor]
Francuska[uredi | uredi izvor]
U Francuskoj, Kaberne fran se nalazi uglavnom u dolini Loare i u Libournais regionu Bordoa. Od 2000. godine, bio je šesti najčešće zasađena crvena sorta u zemlji. Druge oblasti sa značajnim zasadima uključuju Beržerak i Madiran Appellation. Do početka 20. veka, bilo su skoro jednaki zasadi Kaberne sovinjon i Kaberne frana u Bordou sa oko 25.000 hektara od kraja 1960-ih. Većina ovih zasada su duž desne obale Žirana u regionima Fronsac, St-Emilion i Pomerol. Krajem 20. veka, iako zasadi Kaberne sovinjon je naglo porastao u Bordo na 2 prema 1u odnosu na Kaberne fran, kojih je bilo preko 35,360 hektara u drugoj, u skoro polovini u zemlje od ukupno 88.900 hektara.
Italija[uredi | uredi izvor]
Do 2000. godine bilo je više od 17.300 hektara Kaberne Frana u Italiji. Međutim, sorta je uobičajeno združena sa Kaberne Sauvignjom i drevnog Bordoa grožđa Karmenere. To je uglavnom zasađeno na krajnjem severoistoku Italije, naročito u Friuli, ali se takođe nalazi u vinogradima u Veneto (gde je poznata kao Bordo), a nalazi se u sklopu nekih Chianti mešavine, čak i daleko na jug i Apulia. Zasadi Kaberne fran u Toskani su u porastu poslednjih godina, posebno u Bolgheri i Maremma regionu u kome jegrožđe priznato za ravnotežu i elegancije koju donosi mešavina. Italijani vina često označavaju jednostavno kao "Kaberne" imaju tendenciju da budu prvenstveno Kaberne fran ili mešavina Kaberne Fran i Kaberne sovinjona.
Ostali evropski regioni[uredi | uredi izvor]
Izvan Francuske i Italije, znatni zasadi Kaberne fran nalaze u Španiji, Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj posebno u Istri. Ova sorta grožđa nije baš uobičajena u Španiji i nalazi se uglavnom u Kataloniji.
Poreklo arome u vinu[uredi | uredi izvor]
Vina Kaberne fran su voćnijeg ukusa i sa izraženim vegetativnim tonom, sa manje tanina i nižim aciditetom ali često i ne toliko punog ukusa. Specifične arome koje se mogu zapaziti u Kaberne franu zavise kako od regiona u kom se gaji tako i od stila i načina proizvodnje. Ono što se najčešće prepoznaje u aromi i na ukusu su: paprika babura, malina, jagoda, šljiva, višnja, list duvana, ljubičica, i začinski tonovi.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Discovery Channel: “DNA analysis reveals mysterious past of Cabernet Sauvignon””. Arhivirano iz originala 08. 03. 2008. g. Pristupljeno 02. 01. 2017.
- ^ J. Robinson (ed) "The Oxford Companion to Wine" Third Edition pp. 118-119 Oxford University Press. 2006. ISBN 978-0-19-860990-2.
- ^ Oz Clarke Encyclopedia of Grapes pp. 44-45 Harcourt Books. 2001. ISBN 978-0-15-100714-1.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Botanika vinove loze, Miroslav Milosavljević, 2012.
- Tehnologija gajenja vinove loze, prof. dr. Nebojša Marković
