Kalemljenje na seme

Komponente kalemljenja na seme crvenog hrasta: e - plemka i h - podloga. Plava V linija označava mesto usecanja.

Kalemljenje kamelije na seme: (A) pravljenje klinastog reza na plemci; (B) umetanje plemke u rez između kotiledona; (C) poboden kalem u vlažni treset.

Kalemljenje na seme je tehnika koja kao podlogu koristi hipogeično seme u fazi klijanja. Na klijavcu se uklanja koren i epikotil, a ostaju kotiledoni u semenjači koji predstavljaju podlogu. Plemka je dormantna i slična onoj kod kopuliranja. Kalemljenje na seme izvodi se krajem februara i početkom marta. U praksi je relativno mali broj biljaka koji je pogodan za ovu metodu. Moguć je samo za vrste sa krupnim semenom: Aesculus, Camellia, Castanea, Quercus. Srastanje se ostvaruje relativno brzo jer dolazi do stimulacije razvoja korena na preostalim kotiledonima i plemci i kod vrsta koje se teže ožiljuju zbog uticaja hranljivih materija i hormona iz kotiledona. U Vinčesteru (Engleska) u rasadniku Hilier (Hillier Nursery) vrši se kalemljenje na seme gde podloga i plemka pripadaju različitim vrstama u okviru familije. Kalemljene biljke stavljaju se u vlažan treset u pokriveni parapet, tako što je seme na 4 cm dubine. Brzo srastanje stimuliše se grejanjem odozdo (21^oC).

Postupak

Prethodna priprema podloge

Iz setvenih leja se vade tek isklijale biljke sa prvim parom listova koji još nije potpuno razvijen. Klijavac se uklanja, a ostavljaju se kotiledoni u semenjači presecanjem drški kotiledona.

Priprema plemki

Biraju se nešto tanje plemke duge oko 10 cm. Na njima se prave dva naspramna kosa reza na proksimalnom kraju dužine 2 cm - klin, kao za kalemljenje u procep.

Priprema podloga

Vrh noža se zabode između kotiledona i napravi se urez koji odgovara klinastom rezu plemke.

Spajanje

Plemka se umeće u seme tako da površine njenog reza naležu na površine reza kotiledona. Nikakvo uvezivanje nije potrebno. Rastvorom formalina (0,4%) mogu da se premažu preseci podloge i plemke zbog sprečavanja gljivičnih infekcija.

Širina primene

Mur opisuje ovu metodu primenjenu na kestenima i beleži uspeh samo sa plemkama uzetim sa mlađih biljaka. Reznice uzete sa istih biljaka pobadane u isti supstrat (pesak) nisu se ožiljavale, kao ni kalemi sa plemkama sa starijih biljaka.

Kod kamelija korišćene su i dormantne i aktivne plemke. Ovde se proces proizvodnje skraćuje tako da se sadnice realizuju za vreme koje je potrebno samo za proizvodnju podloga (za metodu u procep, koja se standardno koristi za kamelije, potrebne su dvogodišnje sadnice). Istovremeno klijavci sa kojih su uzeti kotiledoni mogu se upotrebiti za podloge pri kalemljenju. Još jedna prednost metode je u daleko manjem prostoru koji je potreban nego za klasično kalemljenje, a seme koje se upotrebljava za kalemljenje jeftinije je od sadnica koje se upotrebljavaju za podloge. Od ostalih vrsta opisuje se i uspešno kalemljenje na seme ginka, a manje je uspešno kod glicinije.

Literatura

• Grbić, M. (2004): Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd. ISBN 978-86-7602-009-6.