Kamakura period

Kamakura period (1185—1333) je period istorije Japana, koji je karakterisan uspostavom Kamakura šogunata 1192. godine. Samuraji sa šogunom na čelu dolaze na vlast, a car obavlja samo ceremonijalne funkcije. Prvi Kamakura šogun je bio Minamoto Joritomo.

Kamakura period završava 1333. sa uništenjem šogunata i kratkom ponovnom uspostavom carske vlasti pod carom Go-Daigom.

Šogunat i regentstvo Hodžo klana

Samuraji se bore u pomorskoj bici 1185.

Japanski srednji vek traje 700 godina. Japanski srednji vek uključuje Kamakura period i traje do Meidži perioda sredinom XIX veka.

Šogun i samuraji

Kamakura period (1185—1333) označava prelaz u kome car, dvor i centralna vlast ostaju netaknute, ali obavljaju samo ceremonijalne funkcije. Građanska, vojna i pravna pitanja kontroliše klasa samuraja (buši), a najjači među njima su pravi vladari Japana. Car Japana ima samo ceremonijalnu ulogu. Car je boravio u Kjotu.

Taj period Japana se opisuje kao feudalizam. Ekonomija je bila uglavnom vezana za zemlju. Postojala je koncentracija vojne tehnologije i moći u rukama klase ratnika samuraja. Vazali su morali slušati svoje gospodare i dobijali su feude kao nagradu. Samuraji vazali su posedovali feud i bili su lokalna vojna vlast, a time su vršili i svu vlast na lokalnom području.

Sa jačanjem samurajske klase dolazi do usavršavanja svih ratničkih veština. Javlja se "Bušido", put ratnika, nikad napisani kodeks koji je kao usmeno predanje striktno davao uputstva samurajima za sve prilike u kojima su se mogli naći. Bušido je bio direktno inspirisan konfučijanskom etikom, zenom i šintoizmom.

Minamoto Joritomov šogunat

Kad je Minamoto Joritomo konsolidovao vlast uspostavio je novu vladu u svom mestu Kamakuri. Ta vlada se u Japanu zvala bakufu (znači šatorska vlada). Zapad tu vlast naziva šogunat jer je car Miramotu dao titulu šoguna. Ipak njegova vlast nije se protezala kroz celi Japan. Nastavljao je borbu protiv Fudživare na severu i nikad nije uspio da sever ili zapad potpuno pokori svojoj vojnoj vlasti. Car je boravio u Kjotu i imao je formalnu vlast nad celim Japanom. Kamakura je privlačila nove organizovane vojne porodice samuraja.

Joritomo nije uspeo da uspostavi vlast svoje porodice koja bi omogućavala nasleđivanje šogunata. Kad je umro 1199. njegov sin Minamoto Jori postaje šogun, ali nije uopšte mogao da kontroliše istočne samurajske porodice.

Regentstvo klana Hodžo

Drugi ratnički klan Hodžo uspeva da se nametne da budu regenti šoguna. Šogun postaje samo figura, a regenti iz samurajske porodice Hodžo vladaju.

Šogun je bio zaštitnik cara. Car uviđa da mu je zaštitnik bez moći, a da zapravo vlada regent iz Hodžo klana. Pojavljuje se tenzija između Kjota (sedište cara) i Kamakure (sedište šoguna). Izbija Jokju rat 1221. između cara Go-Toba i drugog regenta Hodžo Jošitoki-ja. Hodžo pobeđuje i carski dvor se stavlja pod punu kontrolu regenta Hodžoa. Lišili su dvor i ono vlasti što je imao. Carski dvor je sad morao pitati šoguna ili regenta za bilo šta. Carski dvor je ipak zadržao vlasništvo nad brojnim imanjima.

Tokom vlasti trećeg regenta (Hodžo Jasutoki) uspostavljen je državni savet, koji vrši preraspodelu vlasti, time što omogućuje drugim samurajskim vođama da imaju veliku sudsku i zakonodavnu vlast. Uspostavljen je oblik kolektivnog vodstva sa regentom iz klana Hodžo na čelu.

Usvaja se novi najviši vojni zakon 1232, koji označava prelaz prema militarizovanom društvu. Carski dvor u Kjotu je još uvek sledio 500 godina stare konfučijanske principe, usvojene iz Kine, zasnovane na pravdi i zakonitosti. Taj najviši zakon je vredeo sledećih 635 godina. Izražavao je dužnosti slugu i vojnih komandanata, rešavao je probleme nasleđa i probleme svađa oko zemljišnog poseda.

Procvat budizma

U vremenu nasilja i nejedinstva ljudi su tražili spas. Tokom Kamakura perioda dolazi do velike popularnosti budizma. Dve nove sekte su se pogotovo uzdigle: Jodo sekta i Zen budizam. Zen budizam je odbijao bilo kakav pisani ili duhovni autoritet. Isticali su moralne ispred intelektualnih dostignuća, čime su privukli samuraje. Samuraji su masovno smatrali Zen-budizam pravom istinom.

Mongolske invazije

Samuraj napada mongolski brod 1281.

Sredinom IX veka Japan je pogoršao odnose sa Kinom. Održavao je samo neke odnose sa južnom Kinom (južna Song dinastija). Japan je bio izolovan od ostatka sveta. Međutim 1268. mongolski gospodari Kine zahtevaju da im Japan plaća danak. Japan to odbija.

Prva invazija Mongola

Mongolska invazija je usledila 1274. godine. Više od 600 brodova prevozilo je prema Japanu 23.000 vojnika (Mongola, Kineza i Korejanaca) zajedno sa katapultima, zapaljivim projektilima i strelama. Oni se grupišu u borbi u zatvorene formacije protiv samuraja naviklih na borbu jedan na jedan..

Ipak samuraji uspevaju da odbiju napad nadmoćnijeg napadača u Hakati na severu Kjušua. Sledećeg dana mongolske brodove potapa nagli tajfun.

Druga invazija Mongola

Kublaj-kan se 1281. godine odlučuje za drugu invaziju. Sedam sedmica su se borili Japanci protiv Mongola u severoistočnom Kjušuu. Ponovo je tajfun uništio mongolsku flotu. Šinto sveštenici su to pripisivali božanskom vetru (kamikaze), kao znaku specijalne nebeske zaštite Japana.

Invazija je ostavila duboki utisak među samurajima. Pojačana je svest o mogućnosti kineske opasnosti. Japanska pobeda s druge strane dala je samurajima osećaj borilačke superiornosti. Taj osećaj je ostao u Japanu do 1945. Ta pobeda je samurajima uverila da je šogunat odlična forma vladavine.

Mongolski rat je iscrpio ekonomiju. Iako su pobedili u toj pobedi nisu se mogli kompenzovati ratnim dobicima. Nije bilo zemlje dovoljno da se nagrade zaslužni samuraji u tim bitkama. Dotad je bio običaj da posle bitke pobednik nagradi svoje istaknute samuraje zemljom pobeđenoga. Porezi su se morali povećati, tako da je samo raslo nezadovoljstvo. Pojavile su se čitave razbojničke bande ronina (samuraja bez vođe, tačnije samuraja otpadnika). Haos je rastao i šogunat je nazadovao.

Samuraj i defanzivni zid 1293.

Građanski rat

Videvši haos Hodžo je davao sve više vlasti velikim samurajskim porodicama. Da bi dalje oslabio carsku vlast šogunat je dozvolio da se dve carske linije smenjuju na carskom tronu. Te linije su poznate po nazivima Južni Dvor, kao mlađa linija i Severni Dvor kao starija linija. Nekoliko smena careva je obavljeno po tom principu.

Na vlast dolazi car Go-Daigo (1318—1339), član Južnog Dvora. Go-Daigo želi da njegov sin bude car posle njega, pa otvoreno proglašava svoga sina naslednikom. Želi i da svrgne šogunat. Šogunat proteruje 1331. Go-Daiga, što izaziva pobunu lojalista. Lojalisti potpomognuti raznim pobunjenicima pobeđuju Tođo regenta 1333. godine.

Car Go-Daigo želi da povrati carski autoritet i konfučijske zakone od pre šogunata. Nastao je period reformi zvan i Kemo obnova (1333—1336). Ojačava se pozicija cara i dvorskih plemića u odnosu na samuraje.

Međutim deo onih što su pomogli caru da se šogunat sruši sada prelazi na stranu Severnog Dvora i nastaje dug period građanskog rata (1336—1392). Na početku građanskog rata Go-Daiga teraju sa dvora i dovode cara iz linije Severnog Dvora, a pobunjenik Ašikaga Takaudži postaje šogun. Tako je posle kratkotrajne carske vladavine (Kenmu obnova 1333-1336) uspostavljen novi šogunat Ašikaga, koji je ostao na vlasti tokom perioda Muromači (1336-1573).

Vidi još

• Kemo obnova

Literatura

• Henshall, Kenneth G. (2004). A history of Japan : from stone age to superpower (2nd ed izd.). New York: Palgrave Macmillan. str. 33—38. ISBN 1-4039-1272-6. OCLC 54816937. CS1 održavanje: Tekst viška (veza)

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Kamakura period na Vikimedijinoj ostavi