Kan de komba
Kan de komba (fr. Canne de combat) (borba sa štapom) ili La kan (fr. La canne) (štap za pešačenje) je borilačka veština iz Francuske. Naziv je došao od štapa koji se koristio pri pešačenju i bio je bio poznat celoj Evropi, naročito u 19. veku. U sedamdesetim godinama dvadesetog veka, veština je standardizovana bez opasnih tehnika i sa lakim štapom od kestena, 95 cm dugačkim, sa maskom za mačevanje, štitnim rukavicama i štitnim odelom, takozvanim tenue (fr. tenue).
Istorija[uredi | uredi izvor]
Kan de komba razvio se iz mačevanja i rano je bio u vezi sa sve popularnijim savateom, čiji su majstori pronašli štap za pešačenje kao oružje sa samoodbranu za sebe. Posebno je tradicija kana vezana za Šarlmon-školu i za školu Švajcarca Pjera Vinjija (fr. Pierre Vigny), koji je u 19. veku naučio ondašnji barticu-sistem Edvarda Vilijama Barton-Rajta. Štap je postao predmet samoodbrane evropske aristokratije i buržoazije, koje su oduševljeno zapazili da jedna modna stvar može da ima i jednu praktičnu korist - za samoodbranu mogao je da posluži štap za pešačenje, kišobran itd.
Paralelno s njima, francuska vojska je uvela vežbanje sa štapom (Canne d'Arme - kan (štap) vojske) i izdala je veći broj knjiga koje su se bavile i francuskim boksom, tj. savateom. To je bilo zlatno doba kana. Sportska nadmetanja i dvoboji su se održavali u javnosti, među njima nadmetanja škola Vinji i Šarlmon. Kan je bio u programu olimpijskih igara u Parizu 1924. godine. Dan danas plombirani štap kana, koji je na kraju otežen sa balastom, važi u Francuskoj za oružje. Mnoge tehnike se mogu naći i u današnjem školovanju francuske policije.
Tehnike[uredi | uredi izvor]
Sportska nadmetanja se vrše u ringu sa prečnikom od 9 m. Štap se drži u ruci, borac može po volji da menja ruku. Može se takođe boriti sa dva štapa.
Udaračke zone su glava i potkoljenice, kod muškaraca i telo ispod grudi do kuka. Način borenja je mešavina mačevanja i eskrime, dok borci mogu i u donje pozicije i u visoke skoke. Bori se po pojenima. Današnji kan poznaje šest udarce, dva horizontalna i četiri vertikalna. Zabranjeni su ubodi i udarci na leđa i pozadinu glave. Važujući udarci moraju da budu izvedeni u Armé, tj. štap i rame moraju da budu u jednoj liniji. Dalje jedan važujući udarac mora da je izveden sa naprednih 20 cm štapa na vrhu.
Štap - La Canne[uredi | uredi izvor]
Standardizovanje u sedamdesetim godinama dvadesetog veka je odredilo borbene tehnike i mere za štap. Štap za takmičenje ima dužinu od 95 cm, na vrhu ima prečnik od 1 cm, na dršci između 1,5 do 2 cm, i deli se na tri dela: dršku (la manchette), „zonu parade“ (la surface de parade) i naprednih 20 cm na udaračku zonu (la surface autorisée de touche). Štapovi za vežbanje su obično deblji.
Kan u Srbiji[uredi | uredi izvor]
U Srbiji se javlja u vojsci zajedno sa savateom Kraljevine Srbije još u 19. veku, a doneli su ga oficiri školovani u Francuskoj. Posle duže pauze je ponovo počeo da se trenira u savate klubu Vojvodina u Novom Sadu. Od 2006. godine se izučava kao redovna savate disciplina.
Reprezentacija Srbije je prvi put u istoriji kana nastupila na Svetskom prvenstvu 2014. u Budimpešti, u Mađarskoj. Srbija je nastupila sa dva takmičara i osvojila 11. i 13. mesto.
