Katalepsija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Katalepsija
Latinskiflexibitas cerea
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostpsihijatrija
MeSHD002375

Katalepsija (grč. καταληψις - hvatanje, držanje) - poremećaj voljne aktivnosti odnosno katatoni fenomen koji je omogućen pojavom fenomena „voštana savitljivost“ (lat. flexibitas cerea).

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Katalepsija predstavlja patološko ponašanje koje se ogleda u neobično dugom zadržavanju delova tela ili čitavog tela u istom, antigravitacijskom, neprirodnom položaju, koji je sam rezultat izmenjenog stanja mišićne napetosti. Često se kombinuje sa drugim manifestacijama povećane sugestibilnosti, ponavljanjem tuđih gestova (ehopraksija), ponavljanjem tuđih reči (eholalija), negativizam i dr. [1][2]

Eugen Blojler (Eugen Bleuler) katalepsiju opisuje na sledeći način:

Pacijenti ne prave poteze na svoju ruku, oni mogu zauzeti neku poziciju, a bez obzira koliko to može biti nezgodno, oni će tako ostati dugo.

U slučajevima katatone shizofrenije (danas najređa vrsta shizofrenije) bilo je moguće videti pacijente kako leže na podlozi bez jastuka podignute glave - tzv. „psihički jastuk“. [1] Ako se manifestuje kruto držanje, umesto voštane fleksibilnosti, katalepsija se naziva kruta katalepsija. Katalepsija se sreće kod:

  • shizofrenije,
  • različitih vrsta histerija
  • nekih oboljenja ili oštećenja malog mozga,
  • blokirane ili oštećena veze između malog mozga i prednjih režnjeva mozga.

Oblici katalepsije[uredi | uredi izvor]

Oblik katalepsije Karakteristike
Patološka katalepsija
  • Bolesnik, koji izgleda kao statua, pati od mišićne rigidnost i ne može se pomeriti.
  • Ovaj oblik izaziva puno patnje kod bolesnika, jer on ima neizmenjenu sposobnost da čuje i vidi sve oko sebe, a jednostavno ne može fizički reagovati.
  • Bolesnik se može zameniti za leš, zbog sličnosti simptoma sa mrtva,kom ukočenošću (rigor mortitis), takođe nazvanom kadaverska krutost, koja se javlja nakon smrti osobe zbog hemijske promene u mišićima koje ih čine krutim.
Projektivna katalepsija
  • Ovaj oblik je poznata i kao paraliza sna.
  • Premećaj se javlja ubrzo nakon što se bolesnik probudite ili kada pokušavate zaspati što sprečava kretanje tela čak i kada je um budan.
  • Takav bolesnik se budi, ali se ne može pomeriti, zbog mučenje, strah i terora.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Bolesnik sa znaci i simptomi tokom katatone krize

Kliničkom slikom katalepsije dominiraju sledeći znaci i simptomi koji se mogu pojaviti tokom katatone krize:

  • paraliza tela,
  • krutost mišića,
  • udovi koji su u istom položaju kao da su preseljeni,
  • mučnina,
  • strah, tuga,
  • nemogućnost kretanja očiju,
  • nemogućnost govora i udisanja vazduha,
  • osećaj pada, plutanja i, ili utapanja,
  • slušne halucinacije kao što su šumovi i glasovi koji ne postoje.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lečenje katalepsije zavisi od njegovog oblika, težine simptoma i trajanja epizoda, a pre svega izbegavanja ove krize je održavanje redovnog i mirnog spavanja. U tom smislu propisuju se antidepresivi ili hipnotici (kao što su anafranil ili klomipramin). Primena antidepresiva često se kombinuje i sa psihoterapijskim seansama, i lekovima za relaksaciju mišića, koji mogu biti efikasna kod nekih bolesnika, sa katalepsijom koji izbegavaju stanje potpune nepokretnosti.

To nije bolest sama po sebi, već je rezultat poremećaja, sindroma ili oblika psihoze. Katalepsija je simptom nekih nervnih poremećaja ili stanja kao što su Parkinsonova bolest i epilepsija . To je takođe karakterističan simptom " sindroma povlačenja " kod pacijenata koji se podvrgavaju tretmanu za odvikavanje od kokaina . Može biti uzrokovano šizofrenijom i lečenjem antipsihoticima ,  kao što je haloperidol ,  i anestetikom ketaminom. 5

U nekim prilikama, izolovani slučajevi kataleptičkih epizoda takođe mogu biti izazvani ekstremnim emocionalnim šokom. Protein kinaza "A" je predložena kao posrednik kataleptičkog ponašanja. 6

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Sveta Tereza Avilska doživela je produženi napad katalepsije koji je počeo 1539. godine. Ovu epizodu je ubrzao stres koji je doživela u karmelićanskom samostanu Ovaploćenja. Noge su joj se ukočile, i ona je bila invalid tri godine. Tereza je od tada trpela i dalje povremene napade katalepsije.[3]

Kroz istoriju je zabeleženo nekoliko slučajeva kada je osoba bila sahranjena dok je još bila živa i da se potom probudila u nekom trenutku. Kako katalepsija može trajati tri dana, u kome bi osoba bila u stanju prividne smrti mogla biti sahranjena i tada se budila se u kovčegu.

Između 1870. i 1910. postojao je opšti strah među ljudima da mogu biti živi zakopani, pa su izrašivani takozvani „ zaštitni kovčezi “ sa zastavama ili zvonima. Iako postoje dokumentovani slučajevi sahrane među osobama sa katalepsijom, tehnološki napredak je učinio gotovo nemogućim da osoba bude sahranjena u kataleptičkom stanju: jer danas EEG ili EKG lako mogu potvrditi nečiju smrt.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Golubović, G. Z. (2008) Osnovi opšte psihopatologije
  2. ^ Begić, D. (2016) Psihopatologija
  3. ^ St. Teresa of Avila, The Life of St. Teresa de Avila, 1565, chapters V, VI, and VII.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
  • Catalepsy — www.sciencedirect.com (jezik: engleski)


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Каталепсија&oldid=27441337”