Kafana Lepi izgled
| Kafana „Lepi izgled” | |
Informacije
| |
|---|---|
| Lokacija | do 1945. ugao Kneza Miloša i Drinske od 1945. Koste Glavinića 31, Beograd,  Srbija
|
| Status | aktivan |
| Otvaranje | 1872. |
![Crtež Luke Mladenovića iz 1930. godine[1]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Kafana_%22Lepi_izgled%22.jpg)
Kafana „Lepi izgled” je jedna od najstarijih kafana u Beogradu, otvorena 1872. godine. Posle Kafana „?”, koja je postoji od 1823. godine, ovo je druga najstarija kafana u Beogradu.[2]
Istorijat[uredi | uredi izvor]
“Lepi izgled” je druga najstarija kafana u Beogradu, otvorena krajem 19. veka. Prvobitno se nalazila na uglu ulica Kneza Miloša i Drinske, a posle Drugog svetskog rata, 1945. godine, preselila se na Senjak, na ugao ulica Koste Glavinića i Vojislava Vučkovića.[3]
U vreme kada je otvorena, to je bila kafana na samom obodu grada. U kafanu su najviše dolazili vinogradari iz obližnjih krajeva, pošto se vinova loza uzgajala po obodima beogradskih uzvišenja.[1]
Krajem 19. veka ceo sokak koji je vodio nizbrdo ka pruzi imao je naziv Lepi izgled.[4] Sad se tako naziva park na toj lokaciji.[5]
Ova kafana je znamenita i po tome što je u nju dolazio Arčibald Rajs 1915. godine, što je naveo u svojoj knjizi „Šta sam video i preživeo u velikim danima”. U kafani, za koji kaže da je „živopisna”, se susreo sa Veselinom Čajkanovićem.[6]
U novinama „Pravda” od 26. maja 1939. godine, izašao je oglas koji potpisuje „učtiv ugostitelj” Radomir Kocić. U oglasu on obaveštava čitaoce da je preuzeo i renovirao kafanu „Lepi izgled” u ulici Velikog Miloša br. 90, i da je „snadbeo najboljim župskim i smederevskim vinom, kao i sa ostrva Visa”.[7]
„Rakije sve vrste, najbolje šumadinske, kujna domaća i strana. Primam abonirce, kost dajem i van radnje. Roštilj bogato gurmanski snabdeven, prase i jagnje svakog dana, pečem na ražnju. Cene vrlo skromne.” [8]
Pre Drugog svetskog rata, u ovoj kafani se kalio radnički pokret. Redovan gost bio je Dragiša Lapčević, osnivač i predsednik Socijaldemokratske partije. Cenzurisane „Radničke novine” bile su izlepljene po prozorima.[2]
Posle Drugog svetskog rata kafana „Lepi izgled” je preseljena na novu adresu, u zgradu koja na neki način podseća na onu staru. Kafana je konfiskovana i predata u ruke „Ugostiteljskog preduzeća Mostar”. Tek od 1994. godine kafana je ponovo u privatnim rukama. Zgrada je vraćena starim vlasnicima.[3]
Na staroj adresi, ulica kneza Miloša, danas se nalazi soliter, a do 1999. godine tu je bila zgrada Saveznog SUP-a.[2]
Kafana danas[uredi | uredi izvor]
Kafana „Lepi izgled” danas je prizemna kućica sa baštom, stolovima, stolnjacima i starinskim prozorima. Spoljašnji izgled podseća delimično na staru kafanu, ali se unutrašnjost dosta promenila. Kafana danas u ponudi ima raznorazne domaće specijalitete, koji su se jeli i pre jednog veka.
U kafanu su sredinom devedesetih, dolazile razne javne ličnosti, a mnogi filmovi i serije upravo su snimane na ovoj lokaciji. Neke scene iz filma „Taksi bluz” su snimane u ovoj kafani. Nekada davno snimana i serija „Grlom u jagode”. Česti gosti kafane su bili Cune Gojković i Vuk Drašković.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Beogradske priče: Od kafane Lepi izgled do nebeskih visina”. novosti.rs. Pristupljeno 24. 9. 2021.
- ^ a b v „Kafana iz 19. veka koja radi i danas”. kaldrma.rs. Pristupljeno 21. 9. 2021.
- ^ a b v „24sedam u jednoj od najstarijih kafana u Beogradu: Ovde su Cune i Drašković voleli da jedu škembiće i uštipke”. 24sedam.rs. Pristupljeno 23. 9. 2021.
- ^ Belingar, Boris; Mijatović, Boško (2015). Ilustrovana istorija beogradskih kafana. Beograd: Arhipelag. str. 173. ISBN 978-86-523-0174-4.
- ^ „PRVE KULTURNE PRIREDBE I USTANOVE NA SAVSKOM VENCU” (PDF). savskivenac.rs. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 11. 2022. g. Pristupljeno 24. 9. 2021.
- ^ Rajs, R. A. (1991). Šta sam video i proživeo u velikim danima. Beograd: Dereta. str. 24.
- ^ „Kako je izgledao kulturni i kafanski život Beograda pre 80 godina?”. danas.rs. Pristupljeno 27. 9. 2021.
- ^ „Pravda”. digitalna.nb.rs. Pristupljeno 27. 9. 2021.