Сењак

Координате: 44° 47′ 32″ СГШ; 20° 26′ 19″ ИГД / 44.792328° СГШ; 20.438669° ИГД / 44.792328; 20.438669
С Википедије, слободне енциклопедије

Сењак је насеље у Београду, богато амбасадама и дипломатским резиденцијама. Припада општини Савски Венац.

Сењак
Manastir Vavedenje Senjak 1.jpg
Манастир Ваведење
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаСавски венац
Географске карактеристике
Координате44° 47′ 32″ СГШ; 20° 26′ 19″ ИГД / 44.792328° СГШ; 20.438669° ИГД / 44.792328; 20.438669
Сењак на мапи Града Београда
Сењак
Сењак
Сењак на мапи Града Београда

Историја и етимологија[уреди | уреди извор]

Пре него што је постао занимљив вишим класама Београда, Сењак је био одлично природно место за осматрање. Пошто су пољопривредници држали сено по целом Београду, често је долазило до пожара, па је зато било наређено да се све сено држи на једном месту, а за ту намену је изабран простор данашњег Сењака — по чему је Сењак и добио име. Сењак је у прошлости припадао општини Топчидерско Брдо, која се 1957. године спојила са општином Западни Врачар (од чега је настала општина Савски Венац).

Прва трамвајска линија у Београду саобраћала је на линији Калемегдан — Сењак.

Географија[уреди | уреди извор]

Сењак се налази 7-8 km југозападно од центра града Београда.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Сењак је био популарно место за становање у уметничком свету Београда, београдски Монмартр, где су, поред осталих, становали: Тома и Мара Росандић, Петар и Вера Лубарда, Исидора Секулић, Веселин Чајкановић, Зора Петровић...

Природа[уреди | уреди извор]

Два државно заштићена стабла хималајског белог бора, пореклом из Авганистана и Хималаја. Засађене су 1929. године, у дворишту породице научника Милутина Миланковића, у улици Жанке Стокић.

Два дела Сењака су класификована као шуме: шума Графичар и Рајсова Падина.

Будући планови[уреди | уреди извор]

Зграда БИГЗ-а се тренутно реновира, где ће фасада и интеријер бити промењени у модернији стил. Горан Весић је изјавио да ће Сењак, или околина овог краја, добити споменик јунацима са Мојковца.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Музеј Томе Росандића”. Приступљено 5. 2. 2020. 
  2. ^ „Легат Петра Лубарде”. Архивирано из оригинала на датум 11. 3. 2017. Приступљено 5. 2. 2020. 
  3. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда/Кућа краља Петра I Карађорђевића. www.beogradskonasledje.rs. Приступљено 5. 2. 2020. 
  4. ^ Шормаз, Кристина (29. 9. 2019). „KAD SU GRADSKI ŠMEKERI VOZILI VESPE Muzej na Senjaku krije priču o zaboravljenom Beogradu”. Блиц. Приступљено 5. 2. 2020. 
  5. ^ Николић, Зоран (7. 9. 2019). „Beogradske priče: Od kafane "Lepi izgled" do nebeskih visina”. Новости. Приступљено 5. 2. 2020. 
  6. ^ „KNJIŽEVNICA LAURA BARNA – AUTOR PROJEKTA “ISIDORA NAS SLUŠA” DESETOGODIŠNjICA USPEŠNOG DIJALOGA”. Приступљено 5. 2. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]