Kelnska katedrala

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kelnska katedrala
Hohe Domkirche St. Petrus
Svetska baština Uneska
Zvanično imeKelnska katedrala
MestoAltstadt-Nord, Keln, Nemačka Uredi na Vikipodacima
Koordinate50° 56′ 29″ S; 6° 57′ 30″ I / 50.9414° S; 6.9583° I / 50.9414; 6.9583
Površina258 ha (27.800.000 sq ft)
Uključuje
  • Bells of Cologne Cathedral
  • Choir stalls in Cologne Cathedral
  • Judensau at the choir stalls of Cologne Cathedral
  • Organs of Cologne Cathedral
  • Q113958198
  • Q125267225
  • Q1463219
  • Stained glass windows of Cologne Cathedral Edit this on Wikidata
Kriterijumkulturna: i, ii, iv
Referenca292
Upis1996. (20. sednica)
Ugroženost2004 Edit this on Wikidata–2006 Edit this on Wikidata
Veb-sajthttp://whc.unesco.org/en/list/292

Kelnska katedrala, službeno Katedrala Svetog Petra (nem. Kölner Dom, Domkirche St. Peter) je rimokatolička crkva u Kelnu, koja je ujedno katedrala Kelnske nadbiskupije. Sveci zaštitnici ove katedrale su Simon Petar i Bogorodica. To je čuveni spomenik nemačkog katolicizma i gotske arhitekture i deklarisana je mestom svetskog nasleđa[1] 1996. godine.[2] Ona je najposećeniji orijentir u Nemačkoj, koji u proseku posećuje 20.000 ljudi na dan.[3].

Sa 157,38 metara visine, Kelnska katedrala je posle Katedrale u Ulmu, druga po visini katedrala u Evropi, i treća na svetu. Po površini je treća gotička katedrala Evrope (posle katedrala u Sevilji i Milanu). Nalazi se na oko 250 m od Rajne.[4]

Osnova
Kelnska katedrala noću

Primer je izuzetne harmonije postignute u srednjovekovno-gotičkoj arhitekturi. Projektovana je u obliku latinskog krsta. Njena gradnja je počela 1248, a trajala je sa prekidima do 1880. Duga je 144,5 m, široka 86,5, dok su joj tornjevi visoki 157 m.[5]

U katedrali se čuvaju mošti Sveta tri mudraca, koje su u Keln stigle 1164. One se nalaze u zlatnom sarkofagu iz 13. veka. Tu je i pozlaćeni krst nadbiskupa Gera iz oko 960, i Milanska Madona, drvena skulptura iz oko 1290. Oltarske slike je naslikao Stefan Lohner. Zbog tih relikvija dobija je nova katedrala rang crkve kraljeva, pri čemu se mislilo na Hrista, kao vrhovnog kralja. Zbog toga je u srednjem veku, nadbiskup grada Kelna krunisao tu nemačkog kralja iz Ahena, a oba prva sedišta u horu Kelnskog Doma bila su rezervisana sa careve i pape.

Građevina čija je izgradnja započeta 1248, napredovala je vrlo sporo. Hor je bio završen 1320, a 1322. posvećen. Do 1400. završen je južni zvonik na dva sprata.[6][7] OD XIV do XVI veka sazidani su glavni i bočni brodovi do visine od 15 do 18 m. Na tome je ostalo sve do IX veka. Za bogosluženje korišćen je samo hor.

Kelnska katedrala ima dvanaest zvona, od kojih su četiri iz Srednjeg veka. Najstarije zvono je „Zvono tri kralja“ (Dreikönigenglocke), teško 3,8 tona, izliveno 1418, postavljeno 1437, i ponovo izliveno 1880. Druga dva stara zvona su postavljena 1448. (10,5 tona i 5,6 tona).

Dugo je izgledalo da se ne misli na dovršavanje radova. «Postepeno se gubio svaki smisao i razumevanje srednjovekovnog načina građenja», kaže se u spisu iz 1880. povodom završetka Doma. «Da su sama crkva, velelepni zvonici i ostali delovi građevine bili potpuno izgrađeni, ne bi Evropa imala da pokaže ništa više što bi se moglo suprotstaviti svetskim čudima starog sveta», pisao je jedan posmatrač još 1600. Nije se radilo samo o novcu, već i o promeni shvatanja: «Kada je gotika pala kao žrtva novog duha vremena, prihvaćeni su i u Kelnu kao pogodniji rokoko i perika».

Odlučujuća inicijativa potekla je od S. Boaserea koji je zainteresovao i Getea. U godinama od 1843. do 1880. pridodati su gigantskoj građevini novi delovi «u starom duhu». Ti novi delovi su nerazdvojno vezani sa starim, samo plastika nije dostigla zrelost i izražajnu snagu one iz srednjeg veka. Uskoro je Katedrala postala simbol nemačkog ugleda. Ali njeno dublje značenje leži ipak na drugom području. Dematerijalizacija kamena i svetla (kroz obojenost stakla na prozorima) daje građevini svojstvo jedne nebeske katerdrale koja i pored svoje monumentalnosti deluje kao da nema težinu.

O umetničkom blagu Doma napisane su mnoge knjige. Treba pomenuti da je Raspeće, koje je nastalo oko 970. godine, najstarija sačuvana plastična predstava razapetog Hrista. Međunarodnu slavu dostigao je kovčeg Tri kralja, najveće delo zlatarske veštine na svetu, koje je započeo Nikolaus fon Ferdun 1181, a završili su ga majstori iz Kelna oko 1220. Najznačajnijim vajarskim delima Nemačke ranog XIV veka, smatraju se Apostoli na pregradama hora. Ne manje vredni su i srednjovekovni prozori i blistava dela riznice. Najveće delo kelnske slikarske škole XV veka je Triptih Doma od Stefana Lohnera.

Keln je sravnjen u savezničkom bombardovanju u Drugom svetskom ratu, ali se katedrala održala, iako oštećena. Srušeni su svodovi glavnog broda i severni delovi bočnih brodova. Jedanaest godina sedamdeset ljudi je radilo na otklanjanju štete. Oštećenja su popravljena posle rata, ali ona i danas zahteva stalne popravke i održavanje. Godine 2007. u njoj je postavljeno 113 m² vitraža. Od 1996. Kelnska katedrala je na UNESKO listi Svetske baštine. To je najposećenija turistička atrakcija Nemačke koju je 2004. posetilo 6 miliona turista.[8]

Odlike[uredi | uredi izvor]

Kelnska katedrala je značajno hodočasničko odredište, ali i prigodna turistička atrakcija koja privlači veliki broj posetilaca godišnje. Otvorena je svakog dana od 6 sati izjutra do 7:30 uveče, a ulaz je slobodan, osim za uspon tornjem i za riznicu. Posetioci se mogu popeti spiralnim stepeništem sa 509 stepenice do vidikovca na platformi koja se nalazi na visini od 98 m.[9]

Zapadno pročelje prvostolnice (april 2009).
Pogled na katedralu preko reke Rajne.
Spoljašnja dužina 144,58 m
Spoljašnja visina 86,25 m
Širina zapadne fasade 61,54 m
Širina transepta fasade 39,95 m
Širina glavnog broda (s oba bočna broda) 45,19 m
Visina južnog tornja 157,31 m
Visina severnog tornja 157,38 m
Visina transepta fasade 69,95 m
Visina ruba krova 61,10 m
Visina unutrašnjeg svoda 43,35 m
Površina građevine 7.914 m²
Površina pod staklima 10.000 m²
Površina krova 12.000 m²
Ukupna zapremina bez kontrafora 407.000 m³

Arhitektura Kelnske katedrale je zasnovana na onoj u Amjenu, posebno po tlocrtu, stilu i širini središnjeg broda u odnosu na njenu visinu. Tlocrt je upisanog latinskog krsta, što je uobičajeno za gotske katedrale. Ima dva bočna broda sa obe strane glavnog broda, čime je poduprt jedan od najviših gotskih krsnih svodova, skoro visine katedrale u Boveu, koja je većinom porušena. Spolja je teret spoljašnje opne poduprt kontraforima u francuskom stilu, a istočni kraj ima jedinstven deambulatorijum čiji se prohod rastače u apsidu sa sedam radijalnih kapela.

Izvan, a posebno iz velike udaljenosti, katedralom dominiraju njeni visoki tornjevi koji imaju osoben nemački stil poput tornjeva na katedralama u Ulmu, Beču i Regensburgu.[10]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „UNESCO World Heritage Sites, Cologne Cathedral”. Whc.unesco.org. Pristupljeno 15. 8. 2010. 
  2. ^ „Cologne Cathedral”. www.cologne-tourism.com. Arhivirano iz originala 08. 08. 2017. g. Pristupljeno 11. 2. 2016. 
  3. ^ A Little Closer to Heaven Arhivirano 2010-09-14 na sajtu Wayback Machine, the official movie, Cologne Cathedral website. Pristupljeno 7 November 2010.
  4. ^ „Kölner Dom”. www.koelner-dom.de (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 17. 4. 2019. g. Pristupljeno 2019-05-13. 
  5. ^ Fletcher, Banister (1905). A History of Architecture on the Comparative Method. Scribner's Sons. str. 394—395. 
  6. ^ Leonard Ennen, Der Dom in Köln von seinem Beginne bis zu seiner Vollendung: Festschrift gewidmet den Freunden und Gönnern aus Anlass der Vollendung vom Verstande des Central-Dombauvereins, 1880, p. 79
  7. ^ „Cologne Cathedral – UNESCO World Heritage Centre”. whc.unesco.org (na jeziku: engleski). UNESCO World Heritage Centre. Arhivirano iz originala 28. 7. 2005. g. Pristupljeno 11. 2. 2016. 
  8. ^ „Cologne Cathedral: Hohe Domkirche Sankt Petrus”. www.cologne-tourism.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 26. 9. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-17. 
  9. ^ „Cologne Cathedral official website”. koelner-dom.de. Arhivirano iz originala 13. 6. 2016. g. Pristupljeno 15. 8. 2010. 
  10. ^ Wim Swaan, Banister Fletcher

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Келнска_катедрала&oldid=27665086”