Улм

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Улм
Ulm
Ulm Donauschwabenufer1.jpg
Улм
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Немачка
Савезна државаБаден-Виртемберг
Становништво
Становништво
 — 116.761 [1]
 — густина983,66 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48°24′00″ СГШ; 9°59′00″ ИГД / 48.4° СГШ; 9.98333° ИГД / 48.4; 9.98333Координате: 48°24′00″ СГШ; 9°59′00″ ИГД / 48.4° СГШ; 9.98333° ИГД / 48.4; 9.98333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина459–646 m
Површина118,7 km2
Улм на мапи Немачке
Улм
Улм
Улм на мапи Немачке
Baden-Württemberg UL (town).svg
Положај града у округу Stadtkreis
Остали подаци
ГрадоначелникГунтер Циш (ЦДУ)
Поштански број89073–89081
Позивни број0731, 07304, 07305,07346
Регистарска ознакаUL
Веб-сајт
www.ulm.de

Улм (нем. Ulm) град је у немачкој савезној држави Баден-Виртемберг. Центар је истоименог градског округа и округа Алб-Дунав. Посједује регионалну шифру (AGS) 8421000. Улм је познат као родно место Алберта Ајнштајна, и по својој готичкој катедрали (нем. Ulmer Münster) која има највиши торањ у свету висок 161,53 м.

Основан око 850. године, Улм је богат историјом и традицијом као некадашњи слободни царски град (немачки: фреие Реицхсстадт). Суседни град Неу-Улм у Баварској био је део Улма до 1810. године.

Данас је Улм економско средиште због разноликих индустрија и седиште је Универзитета у Улму. На међународном плану, град је првенствено познат по томе што има цркву са највишим звоником на свету (161,53 м или 529,95 фт), готску катедралу (Улм Минстер, немачки: Улмер Мунстер) и као родно место Алберта Ајнштајна.

Географија[уреди | уреди извор]

Град се налази на надморској висини од 459–646 m. Површина општине износи 118,7 km². Кроз Улм протиче река Дунав. Са друге стране реке се налази град Нови Улм (Neu-Ulm), знатно мањи од Улма, и раније је био део њега (око 50.000 становника). Нови Улм је део Баварске.

Осим Дунава на југу, град је окружен шумама и брдима која се уздижу на надморске висине преко 620 метара, од којих су неки део Швапске албе. Јужно од Дунава, равнице и брда коначно се завршавају на северном ободу Алпа, који су приближно 100 километара (62 миље) од Улма и видљиви су из града по ведрим данима.

Град Улм се налази у северном делу северноалпског слива Фореланд, где слив достиже швапску Албу. Туррителленплатте оф Ерминген („Ермингер Туррителленплатте“) је познато палеонтолошко налазиште бурдигалијског доба.

Становништво[уреди | уреди извор]

У самом граду је, према попису из 2011. године, живјело 116.761 становника. Просјечна густина становништва износи 994 становника/km².

Историја[уреди | уреди извор]

Најстарије следиво насеље на подручју Улма започело је у раном неолиту, око 5000. п. Насеља овог доба идентификована су у селима Егинген и Лехр, данас градским окрузима. У самом градском подручју Улма, најстарији налаз потиче из касног неолита. Најранији писани помен Улма датира се 22. јула 854. наше ере, када је краљ Луј Немац потписао документ у краљевој палати „Хулма“ у војводству Швапска.[2] Фриедрицх Барбаросса је 1181. године град прогласио царским градом (немачки: Реицхсстадт).

Улм се први пут спомиње 854. године, а Фридрих Барбароса га проглашава слободним царским градом 1181. У Улму је 1326. склопљен споразум по коме Фридрих I Хабзбург управља Немачком, а Лудвиг Баварски постаје цар Светога римскога царства. Град доживљава процват у петнаесттом и шеснаестом веку, махом захваљујући извозу текстила. Ови векови такође представљају „зенит“ уметности у Улму, посебно за сликаре и вајаре. Током и након Тридесетогодишњега рата град је назадовао.

Од 1803. више нема статус „слободног царскога града“ и припаја се Баварској. Године 1810. Улм улази у састав Краљевства Виртемберг. Наполеон је 1805. у великој бици код Улма победио и уништио целу аустријску армију.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Statistisches Landesamt Baden-Württemberg, Zensus 2011: Bevölkerung Ulm am 9. Mai 2011
  2. ^ „ulm-by-michael-vogt”. 500px.com. Приступљено 24. 5. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]