Keopsova piramida

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Keopsova piramida
Keopsova piramida
Keopsova piramida na mapi Egipta
Keopsova piramida
Keops
Koordinate 29°58′45″ SGŠ; 31°08′02″ IGD / 29.979167° SGŠ; 31.133889° IGD / 29.979167; 31.133889
Visina 138,75 m (prvobitna 146,6)
Baza 225m x 225m
Zapremina 2.583.283 m³
Nagib 51°50′
Graditelj Hemiunu (?)

Keopsova piramida (egipatsko ime: Ahet Kufu - „Keopsov horizont“, starogrč. ἡ μεγάλη Πύραμις τοῦ Хέοπος, lat. Magna Pyramis Cheopis) je najveća i najstarija od tri piramide kod Gize i ujedno najveća piramida na svetu. Često je nazivaju jednostavno: „Velika piramida“. Piramida je izgrađena kao grobnica egipatskog faraona četvrte egipatske dinastije Keopsa (Kufua) u XXVI veku p. n. e. Zajedno sa Kefrenovom i Mikerinovom piramidom predstavlja jedino očuvano antičko svetsko čudo.

Visoka je 138,75 metara, dužine 225 metara i obuhvata površinu od 5,3 hektara. Na njoj je radilo 100.000 ljudi, dvadeset godina po tri meseca godišnje, i to u vreme poplave Nila, kada se nije mogla obrađivati zemlja. Radili su robovi i seljaci. U Keopsovu piramidu ugrađeno je oko 2,5 miliona blokova, isklesanih u kamenolomu na desnoj obali Nila. Blokovi su od krečnjaka, bazalta i granita. Kameni blokovi su bili teški od dve do četiri tone (u proseku 2,5, maksimalno 7,5). Veliki granitni neotesani blokovi sa kojima je građen plafon za kraljevski salon, težili su preko pedeset tona. Prema pisanju Herodota, pripreme za gradnju Keopsove piramide trajale su više od dvadeset godina. Glavni nadzornik radova na Keopsovoj piramidi bio je verovatno Hemiunu, Keopsov nećak.

Keopsova piramida je jedina piramida koja ima i uzlazne i silazne hodnike. U njoj postoje tri do sada otkrivene odaje. Sve se one naleze u centru piramide na njenoj vertikalnoj osi. Od ulaza, hodnik dug 18 metara vodi nadole i račva se u dva pravca. Jedan krak vodi nadole do nedovršene prostorije koja je isklesana u steni na kojoj počiva piramida. To je najveća prostorija u Keopsovoj piramidi, ali potpuno nedovršena. Drugi krak vodi do velike galerije (49 m x 3 m x 11 m), gde se ponovo račva. Jedan tunel vodi do „Kraljičine odaje“ (ovo ime ne odgovara stvarnosti, jer kraljice nisu sahranjivane u glavnoj piramidi), dok drugi krivuda dok se ne sretne sa hodnikom koji se spušta. Malo predsoblje vodi iz Velike galerije do kraljeve zagrobne odaje.

Razmere piramide posle nastanka:

  • visina — 146,64 m
  • zapremina — 2,58 miliona m³
  • masa 6,25 miliona tona
  • dužina stranica:
    • zapadni — 230,357 m
    • istočni — 230,391 m
    • severni — 230,251 m
    • južni — 230,454 m

Radovi na piramidi su okončani 2580. p. n. e. Razlika u dužinama njenih stranica je po izgradnji bila manja od jednog promila. Kefrenova piramida (srednja od tri piramide) izgleda viša, međutim ona je izgrađena na steni koja je viša za 10 metara, a po samoj visini građevine je za tri metra niža.

Istočno od piramide su tri sporedne piramide namenjene kraljicama (G1a—G1c).

  • G1a je grobnica kraljice majke Heteferes
  • G1b je grobnica kraljice Meritites
  • G1c je (verovatno) grobnica kraljice Henutsen

Mala kultna piramida na jugoistoku (G1d) је откривена тек пре неколико година.

Пред овим здањем својевремено је застао Александар Македонски да се нагледа генијалности рада својих предака. Кеопсова пирамида је 4000. година била највиша на свету, све до 14. века када ју је надмашила Катедрала у Линколну.

Литература[uredi]

  • Horst Beinlich (2010). Mit Richard Lepsius auf die Cheops-Pyramide. Dettelbach: Röll. ISBN 978-3-89754-375-1. .
  • Georges Goyon (1990). Die Cheopspyramide. Geheimnis und Geschichte. Augsburg: Weltbild. ISBN 978-3-89350-080-2. 
  • Michael Haase (2003). Das Vermächtnis des Cheops. Die Geschichte der Großen Pyramide. München: Herbig. ISBN 978-3-7766-2346-8. 
  • Michael Haase (2004). Eine Stätte für die Ewigkeit. Der Pyramidenkomplex des Cheops aus baulicher, architektonischer und kulturhistorischer Sicht. von Zabern, Mainz. ISBN 978-3-8053-3105-0. 
  • Zahi Hawass: Die Schätze der Pyramiden. Weltbild, Augsburg 2003. ISBN 978-3-8289-0809-3., pp. 122–129.
  • Christian Hölzl (Hrsg.) (2004). Die Pyramiden Ägyptens. Wien: Brandstätter,. ISBN 978-3-85498-360-6. 
  • Peter Jánosi (2004). Die Pyramiden. München: Beck. ISBN 978-3-406-50831-8. 
  • Vito Maragioglio, Celeste Rinaldi: L´Architettura Delle Piramidi Menfite Parte IV La Grande Piramide di Cheope (2 Bände) (= L'architettura delle piramidi menfite. Nr. 4). Torino 1965 (English Translation by Jennifer Anne Jellis Zanini, Norah Keefe and Vito Maragioglio). (Online: Testo (PDF; 19,9 MB), Tavole; PDF; 33,4 MB).
  • John Romer (2007). The Great Pyramid. Ancient Egypt Revisited. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-87166-2. .
  • Torsten Sasse und Michael Haase (2000). Im Schatten der Pyramiden. Spurensuche im alten Ägypten. München: Econ. ISBN 978-3-612-26681-1. 
  • Rainer Stadelmann: Die ägyptischen Pyramiden: Vom Ziegelbau zum Weltwunder. 2. überarbeitete und erweiterte Auflage., von Zabern, Mainz 1991. ISBN 978-3-8053-1142-7., insb. pp. 105-127. (online; PDF; 66,7 MB).
  • Miroslav Verner (1999). Die Pyramiden. Hamburg: Rowohlt. ISBN 978-3-499-60890-2. 
  • Frank Müller-Römer: Pyramidenbau mit Rampen und Seilwinden: Ein Beitrag zur Bautechnik im Alten Reich. Dissertation, LMU, München 2008. Online Version.

Спољашње везе[uredi]



Koordinate: 29° 58′ 45" S, 31° 8′ 2" I