Kincugi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Posuda za čaj, popravljena kincugi tehnikom u 16. veku.

Kincugi (金継ぎ, "spajanje zlatom"), takođe poznat i kao kincukuroi (金繕い, "popravljanje zlatom")[1], je deo Japanske umetnosti popravljanja razbijene grnčarije popunjavanjem i spajanjem pukotina lakom koji se meša sa česticama zlata, srebra ili platine, koji je veoma sličan metodi maki-e[2][3]. Ovakav način popravljanja demonstrira da je predmet lomljen tokom njegove istorije, dok se na samoj estetici ne pridaje na značaju[4][5].

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Lakiranje je dugovečna tradicija u Japanu[6][7] i u jednom trenutku Kincugi u kombinaciji sa maki-e metodom je postao zamena za sve tehnike popravljanja keramike. Proces koji se javlja kod Japanskih zanatlija se takođe pojavljuje i kod zanatlija iz Kine, Vijetnama i Koreje. Kincugi je postao usko povezan sa keramičkim posudama koje se koriste za čanoju (Japanska čajanka). Jedna od teorija o nastaku kincugija potiče od Japanskog šoguna Ašikaga Jošimasa koji je krajem 15. veka poslao polomljenu Kinesku čajanku nazad u Kinu na popravku. Kada je čajanka pristigla iz Kine nakon popravke, moglo se videti da je popraljena heftanjem, na oko veoma ružan način, pa su Japanske zanatlije započele da traže način da grnčariju poprave tako da estetski izgleda lepo. Nakon toga je primećeno da su kolekcionari namerno razbijali dragocenu grnčariju da bi se nakon toga popravila kincugi metodom. Sa druge strane, prema Bakohan Saoki (dokument o čajanci koja je popravljena heftanjem), takva "ružnoća" je pretstavljala inspiraciju i Zen u smislu da ističe lepotu u polomljenim stvarima. Ta čajanka tada postaje još popularnija zbog načina popravke heftanjem, jer je ličila na skakavca, i tada je dobila ime Bakohan (veliki skakavac).[4][8]

Filozofija[uredi | uredi izvor]

Lonac popravljen kincugi tehnikom iz 19. veka.

Kao filozofiju i princip, kincugi je sličan Japanskoj filozofiji, prihvatanjem mana i nesavršenosti.[9][10] Japanska estetika ceni habanje i tragove korišćenja nekog predmeta. To se može tumačiti kao čuvanje nekog predmeta iako je polomljen.[8] Popunjavanjem pukotina i popravljanjem istog se ističe kao deo života tog predmeta dopuštajući da se takav predmet nastavi sa korišćenjem i ne odbaci u slučaju loma, što se može protumačiti kao varijacija izreke "Ne bacaj, ne treba ti novo". Kincugi se može povezati sa Japanskom filozofijom o "bezumnom" (無心, mušin), što otelotvoruje koncepte o ne vezivanju i prihvatanjem promena i sudbine kao deo ljudskog života.

Tipovi spajanja[uredi | uredi izvor]

Postoji nekoliko tipova i tehnike spajanja kincugujem:

- Pukotina (ひび), korišćenjem zlatne prašine i smole ili laka pri spajanju polomljenih delova sa minimalnim preklapanjem ili popunjavanjem delova koji nedostaju;

- Metod "deo" (欠けの金継ぎ例), gde nedostaje ceo deo pa se u tom slučaju celina popuni mešavinom zlatne prašine i smole ili laka;

- Zglob (呼び継ぎ), gde se nedostajući deo popunjava sa drugim delom koji je sličnog oblika ali ne potiče od iste grnčarije, gde se dobija efekat "krpljenja".

Slične tehnike[uredi | uredi izvor]

Heftanje je tehnika kojom se buše male rupe oko pukotina na grnčariji i spajaju metalnom žicom koja se nakon toga krivi, tako da spoji sve delove zajedno. Ovakav način popravke se koristio u Evropi (drevna Grčka, Engleska i Rusija kao i druge zemlje) i Kini kao tehnika popravke dragocenih dela.[11]

Uticaj na modernu umetnost[uredi | uredi izvor]

Iako su prvobitno ignorisani kao odvojen deo umetnosti, kincugi i slične tehnije popravljanja su bile izložene na egzibicijama u "Frir Galeriji" u Smitsonianu, Metropolitan Muzeju Umetnosti i Herbert F. Džonson Muzeju Umetnosti.[12][13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Kincugi – japanska filozofija koja nas uči da prihvatimo naše mane”. Lični napredak (na jeziku: srpski). 2020-09-26. Arhivirano iz originala 11. 05. 2021. g. Pristupljeno 2021-05-11. 
  2. ^ Gopnik, Blake (2009-03-03). „Blake Gopnik - 'Golden Seams: The Japanese Art of Mending Ceramics' at Freer” (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2021-05-13. 
  3. ^ „Golden Seams: The Japanese Art of Mending Ceramics”. web.archive.org. 2009-03-17. Arhivirano iz originala 17. 03. 2009. g. Pristupljeno 2021-05-13. 
  4. ^ a b „Kintsugi wellness - Japanska umetnost brige o umu, telu i duhu”. Hygge Networks (na jeziku: engleski). 2018-04-06. Arhivirano iz originala 11. 05. 2021. g. Pristupljeno 2021-05-11. 
  5. ^ Kintsugi (na jeziku: engleski), 2021-05-08, Pristupljeno 2021-05-11 
  6. ^ Johnson, Ken (2008-04-04). „A Craft Polished to the Lofty Heights of Art”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-05-13. 
  7. ^ Ota, Alan K. (1985-09-22). „SHOPPER'S WORLD; JAPAN'S ANCIENT ART OF LACQUERWARE”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-05-13. 
  8. ^ a b „Kintsugi, a Centuries-Old Japanese Method of Repairing Pottery with Gold”. mymodernmet.com. Pristupljeno 2021-05-13. 
  9. ^ „Kintsugi Is Recognizing Beauty in Broken Things | Make:”. Make: DIY Projects and Ideas for Makers (na jeziku: engleski). 2015-08-17. Pristupljeno 2021-05-13. 
  10. ^ Lippke, Andrea Codrington (2010-12-15). „In Make-Do Objects, Collectors Find Beauty Beyond Repair”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-05-13. 
  11. ^ Kahn, Eve M. (2013-01-17). „It’s as Good as Glue: Mending Shattered China”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-05-13. 
  12. ^ Taylor, Andrew (2011-02-26). „Smashing idea to put it together again”. The Sydney Morning Herald (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-13. 
  13. ^ „The Aesthetics of Mended Japanese Ceramics | Herbert F. Johnson Museum of Art”. museum.cornell.edu. Pristupljeno 2021-05-13. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кинцуги&oldid=27389533”