Кинцуги

С Википедије, слободне енциклопедије
Посуда за чај, поправљена кинцуги техником у 16. веку.

Кинцуги (金継ぎ, "спајање златом"), такође познат и као кинцукурои (金繕い, "поправљање златом")[1], је део Јапанске уметности поправљања разбијене грнчарије попуњавањем и спајањем пукотина лаком који се меша са честицама злата, сребра или платине, који је веома сличан методи маки-е[2][3]. Овакав начин поправљања демонстрира да је предмет ломљен током његове историје, док се на самој естетици не придаје на значају[4][5].

Порекло[уреди | уреди извор]

Лакирање је дуговечна традиција у Јапану[6][7] и у једном тренутку Кинцуги у комбинацији са маки-е методом је постао замена за све технике поправљања керамике. Процес који се јавља код Јапанских занатлија се такође појављује и код занатлија из Кине, Вијетнама и Кореје. Кинцуги је постао уско повезан са керамичким посудама које се користе за чаноју (Јапанска чајанка). Једна од теорија о настаку кинцугија потиче од Јапанског шогуна Ашикага Јошимаса који је крајем 15. века послао поломљену Кинеску чајанку назад у Кину на поправку. Када је чајанка пристигла из Кине након поправке, могло се видети да је попраљена хефтањем, на око веома ружан начин, па су Јапанске занатлије започеле да траже начин да грнчарију поправе тако да естетски изгледа лепо. Након тога је примећено да су колекционари намерно разбијали драгоцену грнчарију да би се након тога поправила кинцуги методом. Са друге стране, према Бакохан Саоки (документ о чајанци која је поправљена хефтањем), таква "ружноћа" је претстављала инспирацију и Зен у смислу да истиче лепоту у поломљеним стварима. Та чајанка тада постаје још популарнија због начина поправке хефтањем, јер је личила на скакавца, и тада је добила име Бакохан (велики скакавац).[4][8]

Филозофија[уреди | уреди извор]

Лонац поправљен кинцуги техником из 19. века.

Као филозофију и принцип, кинцуги је сличан Јапанској филозофији, прихватањем мана и несавршености.[9][10] Јапанска естетика цени хабање и трагове коришћења неког предмета. То се може тумачити као чување неког предмета иако је поломљен.[8] Попуњавањем пукотина и поправљањем истог се истиче као део живота тог предмета допуштајући да се такав предмет настави са коришћењем и не одбаци у случају лома, што се може протумачити као варијација изреке "Не бацај, не треба ти ново". Кинцуги се може повезати са Јапанском филозофијом о "безумном" (無心, мушин), што отелотворује концепте о не везивању и прихватањем промена и судбине као део људског живота.

Типови спајања[уреди | уреди извор]

Постоји неколико типова и технике спајања кинцугујем:

- Пукотина (ひび), коришћењем златне прашине и смоле или лака при спајању поломљених делова са минималним преклапањем или попуњавањем делова који недостају;

- Метод "део" (欠けの金継ぎ例), где недостаје цео део па се у том случају целина попуни мешавином златне прашине и смоле или лака;

- Зглоб (呼び継ぎ), где се недостајући део попуњава са другим делом који је сличног облика али не потиче од исте грнчарије, где се добија ефекат "крпљења".

Сличне технике[уреди | уреди извор]

Хефтање је техника којом се буше мале рупе око пукотина на грнчарији и спајају металном жицом која се након тога криви, тако да споји све делове заједно. Овакав начин поправке се користио у Европи (древна Грчка, Енглеска и Русија као и друге земље) и Кини као техника поправке драгоцених дела.[11]

Утицај на модерну уметност[уреди | уреди извор]

Иако су првобитно игнорисани као одвојен део уметности, кинцуги и сличне техније поправљања су биле изложене на егзибицијама у "Фрир Галерији" у Смитсониану, Метрополитан Музеју Уметности и Херберт Ф. Џонсон Музеју Уметности.[12][13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Kincugi – japanska filozofija koja nas uči da prihvatimo naše mane”. Lični napredak (на језику: српски). 2020-09-26. Архивирано из оригинала 11. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-11. 
  2. ^ Gopnik, Blake (2009-03-03). „Blake Gopnik - 'Golden Seams: The Japanese Art of Mending Ceramics' at Freer” (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2021-05-13. 
  3. ^ „Golden Seams: The Japanese Art of Mending Ceramics”. web.archive.org. 2009-03-17. Архивирано из оригинала 17. 03. 2009. г. Приступљено 2021-05-13. 
  4. ^ а б „Kintsugi wellness - Japanska umetnost brige o umu, telu i duhu”. Hygge Networks (на језику: енглески). 2018-04-06. Архивирано из оригинала 11. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-11. 
  5. ^ Kintsugi (на језику: енглески), 2021-05-08, Приступљено 2021-05-11 
  6. ^ Johnson, Ken (2008-04-04). „A Craft Polished to the Lofty Heights of Art”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-05-13. 
  7. ^ Ota, Alan K. (1985-09-22). „SHOPPER'S WORLD; JAPAN'S ANCIENT ART OF LACQUERWARE”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-05-13. 
  8. ^ а б „Kintsugi, a Centuries-Old Japanese Method of Repairing Pottery with Gold”. mymodernmet.com. Приступљено 2021-05-13. 
  9. ^ „Kintsugi Is Recognizing Beauty in Broken Things | Make:”. Make: DIY Projects and Ideas for Makers (на језику: енглески). 2015-08-17. Приступљено 2021-05-13. 
  10. ^ Lippke, Andrea Codrington (2010-12-15). „In Make-Do Objects, Collectors Find Beauty Beyond Repair”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-05-13. 
  11. ^ Kahn, Eve M. (2013-01-17). „It’s as Good as Glue: Mending Shattered China”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-05-13. 
  12. ^ Taylor, Andrew (2011-02-26). „Smashing idea to put it together again”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-13. 
  13. ^ „The Aesthetics of Mended Japanese Ceramics | Herbert F. Johnson Museum of Art”. museum.cornell.edu. Приступљено 2021-05-13. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кинцуги&oldid=27389533”