Klavikord

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Klavikord

Klavikord je žičani muzički instrument sa klavijaturom, nastao u Evropi. Bio je u upotrebi od kasne Renesanse, preko Baroka, do Klasicizma. Jedna je od preteča savremenog klavira. U prošlosti je najviše korišćen kao instrument za vežbu i kao pomoć pri komponovanju. Klavikord proizvodi zvuk tako što metalne maljice (tangente) udaraju u mesingane ili čelične žice. Instrument je dobio ime po latinskoj reči klavis ili klavus (clavis-clavus, ključ-ekser), i grčke reči horda u značenju žica.

Skica i delovi klavirkorda: (A/B) dirke; (1A/1B) tangente; (2A/2B) poluge dirki; (3) žice; (4) rezonantno dno; (5) most; (6) prigušivač

Klavikord je izmišaen u ranom 14. veku. Bio je veoma ppularan od 16. do 18. veka, uglavnom u nemačkim zemljama, Skandinaviji i Iberijskom poluostrvu. Veliki pobornik ovog instrumenta bio je Karl Filip Emanuel Bah. Do 1850. muzičari su prestali da koriste klavikord. Danas klavikorde sviraju muzičari zainteresovani za staru muziku, naročito muziku Baroka. Klavikord se povremeno pojavljuje kao instrument u savremenoj rok muzici.

Mana klavikorda je da može da proizvde samo slab zvuk, pa ne može da učestvuje u kamernom ansamblu. Kada se pritisne dirka, ona udarom inicira vibraciju žice, ali istovremeno ostaje u kontaktu sa njom i ograničava joj pokretljivost. Stoga klavikord omogućava muzičaru blizak kontakt sa izvorom zvuka i daje prostora za finese i izražajnost. Nakada više maljica može da udara istu žicu, čime se pojednostavljuje instrument i olakšava njegovo štimovanje.

Spoljašnje veze[uredi]