Klodin Pikarde

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Klodin Pikarde
Ovaj portret je detalj sa većeg grupnog portreta nepoznatog slikara 19. veka. Prikazuje Klodin Pikarde (kasnije de Morvo) kako stoji, držeći knjigu koja simbolizuje njen rad kao prevodioca.
Datum rođenja(1735-08-07)7. avgust 1735.
Mesto rođenjaDižon, Francuska
Datum smrti4. oktobar 1820.(1820-10-04) (85 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska

Klodin Pikarde (franc. Claudine Picardet; rođena Pule, kasnije Giton de Morvo) (Dižon, 7. avgust 1735 — Pariz, 4. oktobar 1820) je bila hemičar, mineralog, meteorolog i naučni prevodilac. Među francuskim hemičarima s kraja osamnaestog veka ona se ističe po svojim obimnim prevodima naučne literature sa švedskog, engleskog, nemačkog i italijanskog na francuski. Prevela je tri knjige i hiljade stranica naučnih radova, koji su objavljeni i distribuirani u obliku rukopisa. Vodila je renomirane naučne i književne salone u Dižonu i Parizu, bila je aktivan učesnik u prikupljanju meteoroloških podataka. Pomogla je da se Dižon i Pariz uspostave kao naučni centri, značajno doprinevši širenju naučnog znanja tokom kritičnog perioda u hemijskoj revoluciji.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Klodin Pule je rođena u Dižonu, a umrla u Parizu. Bila je najstarija ćerka kraljevskog beležnika Fransoa Pule de Šamplevija. Godine 1755, Puleova se udala za Kloda Pikardea, advokata. Klod Pikarde je služio kao savetnik Table de marbre, a kasnije je bio član Kraljevske akademije nauka, umetnosti i lepe književnosti u Dižonu. To joj je omogućilo širok ulaz u naučne, buržoazijske i krugove visokog društva. Pohađala je predavanja i demonstracije i postala aktivna kao naučnik, organizator književnih salona i prevodilac. U početku je objavljivala kao "Mme P*** de Dijon".[1] Par je imao jednog sina, koji je umro 1776. godine sa 19 godina.[1]

Nakon što je 1796. postala udovica, preselila se u Pariz. Godine 1798. udala se za Luja-Bernara Gitona de Morvoa, dugogodišnjeg bliskog prijatelja i naučnog kolegu. Giton de Morvo je služio kao zamenik u Savetu pet stotina i bio je direktor i profesor hemije na Politehničkoj školi u Parizu. Nastavila je sa prevodilačkim i naučnim radom i bila domaćin elitnog naučnog salona. Tokom Napoleonove vladavine, bila je stilizovana kao baronica Giton-Morvo.[2]

“Gospođa Pikarde je prijatna u razgovoru koliko je i učena; veoma prijatna žena; sa nemačkog je prevela Šelea, a sa engleskog deo g. Kirvana; blago za gospodina de Morvoa, jer ona može i voljna je da razgovara sa njim o hemijskim temama, kao i o mnogim drugim.”[3]

Malo se zna o njoj između smrti njenog drugog muža 1816. i njene sopstvene 1820. godine.[4][5]

Prevodi[uredi | uredi izvor]

Klodin Pikarde je prevela hiljade stranica naučnih radova, od kojih su mnogi članci vodećih naučnika tog vremena, sa više jezika, za objavljivanje na francuskom. Njen rad se može posmatrati u kontekstu promena u prirodi naučnog prevođenja, udaljavanje od rada „usamljenih prevodilaca”.[6] ‍:125

Giton de Morvo je predvodio grupu prevodilaca na Dižonskoj akademiji, Bureau de traduction de Dijon, kao odgovor na zahtev za blagovremenim potpunim prevodima stranih naučnih tekstova, posebno iz oblasti hemije i mineralogije. Onima koji su angažovani u ovom „kolektivnom preduzeću“[7] ‍:125 bile su potrebne lokalne i međunarodne veze da bi pribavili originalna štampana dela, kao i jezička i naučna ekspertiza da bi razvili i potvrdili tačnost prevoda. Pored lingvističkog posla prevođenja, oni su izvodili laboratorijske eksperimente da bi ponovili eksperimentalna uputstva i potvrdili uočene rezultate. Mineraloška zapažanja o materijalima, kao što su boja, miris i oblik kristala, napravljena su da bi se potvrdile činjenične informacije date u originalnom tekstu.[6] ‍:122

Grupa na Dižonskoj akademiji odigrala je „pionirsku ulogu“[7] ‍:125 u tome da rad stranih naučnika bude dostupan u Francuskoj. Neki prevodi su objavljeni u knjigama i časopisima. Drugi su cirkulisali kao kopije rukopisa u naučnim i društvenim krugovima. Osim toga, eksperimenti su prezentovani na javnim predavanjima i demonstracijama. Klodin Pikarde je bila jedini ne-akademik u grupi, jedina žena i plodnija od bilo kog od pola tuceta muškaraca koji su bili uključeni. Bila je jedini prevodilac u grupi koji je radio na pet jezika, i jedini koji je objavljivao u časopisima pored Annales de chimie et de physique. Annales de chimie et de physique su osnovali Giton de Morvo, Antoan Lavoazje, Klod Luj Bertole i drugi počevši od 1789. Pravila redakcije su od januara 1789. godine navodila da prevodioci budu plaćeni uporedivo sa autorima.[6] ‍:132

Neki kasniji pisci, počevši sa „čudnom nekrologom“[6] ‍:129 Kloda-Nikolasa Amantona, dali su Gitonu de Morvou i drugima u grupi zasluge za rad Pikardeove. Naučnik Patris Bret opisuje ovo kao mizoginu i „metaforičnu priču“, kojoj se suprotstavljaju atribucije u objavljenim radovima i drugi dokazi.[7] ‍:129[8]

Prevedena dela[uredi | uredi izvor]

Od 1774. godine, na nagovor Gitona de Morvoa, Pikardeova je prevodila delo Džona Hila: Spatogenesia: the Origin and Nature of Spar; Its Qualities and Uses (engleski, 1772) za objavljivanje u Journal of PhysicsŽan-Andre Mongeza.[7] ‍:129 Postala je istaknuti saradnik Mongezovog časopisa, iako je njene rane publikacije identifikuju samo kao gđa. P ili "G-đa P*** iz Dižona".[2] Od 1782, pisma Gitona de Morvoa[6] ‍:124 ukazuju da je Klodin Pikarde prevodila dela sa engleskog, švedskog, nemačkog i italijanskog na francuski.[6] ‍:129

Prevod Klodin Pikarde dela Mémoires de chymie de M. C. W. Scheele

Pikardeova je stvorila prvu objavljenu zbirku hemijskih eseja Karla Vilhelma Šelea, prevedenu iz radova na švedskom i nemačkom, kao Mémoires de chymie de M. C. W. Scheele, u dva toma (francuski, 1785).[9] G-đa. Pikarde je zaslužna za to što je Šeleov rad o kiseoniku doveo do saznanja naučnika u Francuskoj.[10] Pikardeova je javno identifikovana kao prevodilac, po prvi put, u recenziji knjige Žeroma Lalanda koja se pojavila u Journal des sçavans jula 1786.[2]

Klodin Pikarde je napisala prvi prevod dela Abrahama Gotloba Vernera iz 1774. Von den äusserlichen Kennzeichen der Fossilien (O spoljašnjim karakterima fosila, ili minerala; Nemačka, 1774), Vernerov glavni rad; bio je to prvi moderni udžbenik o deskriptivnoj mineralogiji, koji je razvio sveobuhvatnu šemu boja za opis i klasifikaciju minerala. Njen prevod, Traité des caractères extérieurs des fossiles, traduit de l'allemand de M. A. G. Werner (Traktat o spoljašnjim karakteristikama fosila) je konačno objavljen u Dižonu 1790. godine, 'par le traducteur des "Mémoires de chymie" de Scheele.'[11] Pošto je originalni tekst znatno proširen i anotiran, za prevod Pikardeove se često smatralo da je predstavljao novo izdanje dela.[11]

U oba ova prevoda jasno su identifikovani doprinosi drugih autora (kao što su napomene).[7] ‍:129

Hemičar i istoričar nauke Džejms R. Partington pripisuje Pikardeovoj veći deo francuskog prevoda prva dva toma šestotomne knjige Torberna Olofa Bergmana Opuscula physica et chemica (latinski, 1779–1790). Objavljeno pod naslovom Opuscules chymiques et physiques de M. T. Bergman (Dižon, 1780–1785), uglavnom se pripisuje Gitonu de Morvou.[2] Na osnovu pisama između Gitona de Morvoa i Bergmana, Partington sugeriše da su Pikardeova i drugi pomogli u prevođenju Bergmanovih dela, a da im se ne pripisuju zasluge.[12] ‍:46[13] [14]

G-đi Pikarde se različito pripisuje da je inspirisala i možda pomogla u pisanju prevoda i kritike Eseja o Flogistonu Ričarda Kirvana iz 1787. godine od strane gospođe Lavoazije. Prevela je neke od Kirvanovih radova.[15][16][17] ‍:19

Klodin Pikarde je prevodila naučne radove sa švedskog (Šele, Bergman), nemačkog (Johan Kristijan Vigleb, Johan Fridrih Vestrumb, Johan Karl Fridrih Majer, Martin Hajnrih Klaprot), engleskog (Ričard Kirvan, Vilijam Fordajs), italijanskog (Marsilio Landrijani) i moguće latinskog (Bergman). Iako je najčešće prevodila dela iz hemije i mineralogije, prevela je i neka meteorološka dela. To uključuje „Observationes astron. annis 1781, 82, 83 institutæ in observatorio regio Havniensi“ (1784), koji izveštava o astronomskim zapažanjima geografske dužine Marsovog čvora, koje je u decembru 1783. napravio Tomas Bag. Njen prevod je objavljen kao „Observations de la longitude du nœud de Mars faite en Décembre 1873, par M. Bugge“ u Journal des savants (1787).[18]

Naučni rad[uredi | uredi izvor]

Pikardeova je pohađala Morvoove kurseve hemije i proučavala minerale u kolekciji Akademije u Dižonu. Sa Gitonom de Morvoom i drugim članovima Bureau de traduction de Dijon izvodila je hemijske eksperimente i mineraloška zapažanja kako bi potvrdila sadržaj dela koja su prevodili. U „Oglasu prevodioca“ za Vernerovu raspravu o mineralima jasno stoji da je ona bila vešta u laboratorijskim i kabinetskim posmatranjima. Čak je razvila sopstvene termine na francuskom, na osnovu svojih direktnih zapažanja minerala, kako bi uhvatila Vernerove neologizme.[7] ‍:141

Pikardeova je takođe bila aktivna u mreži Antoana Lavoazijea za prikupljanje meteoroloških podataka. Još od 1785. svakodnevno je vodila barometrijska posmatranja instrumentom sa Akademije u Dižonu. Pikardeova je poslala je svoje rezultate Lavoazijeu i oni su predstavljeni Kraljevskoj akademiji nauka u Parizu.[2][19][20]

Portret[uredi | uredi izvor]

G-đa. Lavoazje (levo), Klodin Pikarde (sa knjigom), Bertole, Furkroa, Lavoazije (sedi) i Giton de Morvo (desno)

Još 1782, Giton de Morvo je predložio sistematski pristup hemijskoj nomenklaturi u kojoj su jednostavne supstance dobijale jednostavna imena koja ukazuju na njihovu hemijsku strukturu, kao što su vodonik i kiseonik. Jedinjenja su dobila imena koja ukazuju na njihove sastavne delove, kao što su natrijum hlorid i gvožđe sulfat. Od 1786. do 1787. Giton de Morvo, Antoan Lavoazije, Klod-Luj Bertole i Antoan Fransoa Furkroa sastajali su se skoro svakodnevno, intenzivno radeći na pisanju „Metoda hemijske nomenklature“, za šta su nameravali da bude potpuna i definitivna reforma naziva u neorganskoj hemiji“.[21] Veruje se da slika Lavoazijea sa koautorima Méthode de nomenclature chimique uključuje obe gospođe, Lavoazje i Pikarde. G-đa. Lavoazije stoji sa leve strane grupe. Veruje se da je žena pored nje G-đa. Pikarde, drži knjigu koja je simbol njenog rada kao prevodioca.[22]

Uticaj[uredi | uredi izvor]

Zahvaljujući radu i Klodin Pikarde i njenog drugog muža Luja-Bernara Gitona de Morvoa, Dižon je međunarodno priznat kao naučni centar. Kao jedan od dva najplodnija prevodioca u hemiji tokom 1780-ih, madam Pikarde je povećala dostupnost hemijskog znanja u ključnom trenutku tokom hemijske revolucije, posebno znanja o solima i mineralima. Njene aktivnosti su podržale izdavanje specijalizovanih naučnih časopisa i pomogle u uspostavljanju upotrebe uređivačkih karakteristika kao što je datum prvog objavljivanja. Vrednost njenog prevodilačkog rada prepoznali su naučnici njenog vremena kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Bret, Patrice (2008). „Picardet, Claudine”. Complete Dictionary of Scientific Biography. Charles Scribner's Sons. Pristupljeno 7. 9. 2016. 
  2. ^ a b v g d đ Bret, Patrice (2008). „Picardet, Claudine”. Complete Dictionary of Scientific Biography. Charles Scribner's Sons. Pristupljeno 7. 9. 2016. 
  3. ^ Young, Arthur (1909). Betham-Edwards, Matilda, ur. Arthur Young's Travels in France During the Years 1787, 1788, 1789. London: George Bell and Sons. str. 4.66. 
  4. ^ Rayner-Canham, Marelene; Rayner-Canham, Geoffrey (1998). Women in chemistry : their changing roles from alchemical times to the mid-twentieth century. Washington, DC: American Chemical Society. str. 23. ISBN 9780841235229. Pristupljeno 7. 9. 2016. 
  5. ^ Ogilvie, Marilyn Bailey (1986). Women in science : antiquity through the nineteenth century : a biographical dictionary with annotated bibliographyNeophodna slobodna registracija (Reprint. izd.). Cambridge, Mass.: MIT Press. str. 94. ISBN 978-0262650380. Pristupljeno 7. 9. 2016. 
  6. ^ a b v g d đ Bret, Patrice (29. 4. 2015). „The letter, the dictionary and the laboratory: translating chemistry and mineralogy in eighteenth-century France”. Annals of Science. 73 (2): 122—142. PMID 27391665. doi:10.1080/00033790.2015.1034780. 
  7. ^ a b v g d đ Bret, Patrice (29. 4. 2015). „The letter, the dictionary and the laboratory: translating chemistry and mineralogy in eighteenth-century France”. Annals of Science. 73 (2): 122—142. PMID 27391665. doi:10.1080/00033790.2015.1034780. 
  8. ^ Bret, Patrice (2014). „Madame Picardet, traductrice scientifique ou cosmétique des Lumières ?”. Pour la Science. 446 (Décembre). Pristupljeno 7. 9. 2016. 
  9. ^ Bolton, Henry Carrington Bolton (mart 1902). „New Books”. Journal of the American Chemical Society. XXIV (3): 280. doi:10.1021/ja02017a018. Pristupljeno 7. 9. 2016. 
  10. ^ Thorpe, Thomas Edward (1894). Essays in historical chemistry. London: Macmillan and Company. str. 55. Pristupljeno 7. 9. 2016. 
  11. ^ a b „WERNER, Abraham Gottlob. (1749–1817)”. The Library. Arhivirano iz originala 19. 10. 2016. g. Pristupljeno 7. 9. 2016. 
  12. ^ Gordin, Michael D. (2015). Scientific Babel: How Science Was Done Before and After Global English. Chicago, Illinois: University Of Chicago Press. str. 19. ISBN 978-0226000299. Pristupljeno 7. 9. 2016. 
  13. ^ Carlid, G.; Nordström, J. (1965). Torbern Bergman's Foreign Correspondence. Stockholm: Almqvist & Wiskel. 
  14. ^ „BERGMAN, Torbern Olof. (1735–1784)”. The Library. Arhivirano iz originala 18. 10. 2016. g. Pristupljeno 7. 9. 2016. 
  15. ^ Kawashima, Keiko (2000). „Madame Lavoisier et la traduction française de l'Essay on phlogiston de Kirwan”. Revue d'Histoire des Sciences. 53 (2): 235—263. doi:10.3406/rhs.2000.2083. Pristupljeno 7. 9. 2016. 
  16. ^ Poirier, Jean-Pierre; Balinski, Rebecca (1998). Lavoisier : chemist, biologist, economist. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. str. 181. ISBN 978-0812216493. 
  17. ^ Gordin, Michael D. (2015). Scientific Babel: How Science Was Done Before and After Global English. Chicago, Illinois: University Of Chicago Press. str. 19. ISBN 978-0226000299. Pristupljeno 7. 9. 2016. 
  18. ^ Ogilvie, Marilyn Bailey (1986). Women in science : antiquity through the nineteenth century : a biographical dictionary with annotated bibliographyNeophodna slobodna registracija (Reprint. izd.). Cambridge, Mass.: MIT Press. str. 94. ISBN 978-0262650380. Pristupljeno 7. 9. 2016. 
  19. ^ Picardet, M. (1785). „Journal des observations du barometre de M. Lavoisier”. Mémoires de l'Académie des Sciences, Arts et Belles Lettres de Dijon: 435—437. Pristupljeno 8. 9. 2016. 
  20. ^ „Nouveau Memoires de l'Academie de Dijon”. The Critical Review, or, Annals of Literature. 65: 552. 1788. Pristupljeno 8. 9. 2016. 
  21. ^ Crosland, Maurice P. Encyclopædia Britannica. str. Louis Bernard Guyton de Morveau French chemist and educator. Pristupljeno 7. 9. 2016. 
  22. ^ Beretta, Marco (2001). Imaging a career in science : the iconography of Antoine Laurent Lavoisier. Canton, MA: Science History Publications/USA. str. 100. ISBN 978-0881352948. Pristupljeno 7. 9. 2016. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Young, Arthur (1909). Betham-Edwards, Matilda, ur. Arthur Young's Travels in France During the Years 1787, 1788, 1789. London: George Bell and Sons. str. 4.66. 
  • Bret, Patrice (2008). „Picardet, Claudine”. Complete Dictionary of Scientific Biography. Charles Scribner's Sons. Pristupljeno 7. 9. 2016. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клодин_Пикарде&oldid=27781720”