Pređi na sadržaj

Kovid 19

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ovaj članak je o epidemiji novog virusa korona SARS-CoV-2 (ranije 2019-nCoV). Za informacije o ovom virusu, pogledajte stranicu Teški akutni respiratorni sindrom koronavirus 2. Za informacije o virusima korona uopšteno, pogledajte stranicu Virusi korona.
Koronavirusna bolest 2019
(COVID-19)
Sinonimi
  • akutna bolest respiratornog sistema 2019-nCoV
  • nova koronavirusna upala pluća / nova upala pluća virusa korona[1]
  • vuhanski koronavirus / vuhanski virus korona, vuhanska upala pluća,[2][3] vuhanski grip[4]
  • „koronavirus” / „virus korona” i ostala imena virusa SARS-CoV-2
Mikroskopska slika koja pokazuje SARS-CoV-2. Šiljci na spoljnoj ivici virusnih čestica podsećaju na krunu. Zbog toga bolest ima svojevrsno ime (lat. corona — „kruna”).
Specijalnostiakutna respiratorna infekcija[5]
Simptomipovišena telesna temperatura, kašalj, otežano disanje[6]
Komplikacijevirusna upala pluća, ARDS, otkazivanje bubrega
UzrociSARS-CoV-2
Dijagnostički metodrRT-PCR testiranje, imunoanaliza, CT
Prevencijapravilno i redovno pranje ruku, pokrivanje usta i nosa prilikom kašljanja i kijanja, izbegavanje bliskog kontakta sa obolelima
Lečenjesimptomatska i podržavajuća
Smrtnost5.539[7] (3,4% potvrđenih slučajeva;[8] procenjuje se na 0,7—1% uključujući ljude bez simptoma)[9]

Koronavirusna bolest 2019 (engl. Coronavirus disease 2019), prepoznatljiva pod skraćenicom kovid 19 ili COVID-19, zarazna je bolest uzrokovana teškim akutnim respiratornim sindromom virus korona 2 (SARS-CoV-2).[10] Bolest se od 2019. proširila na ceo svet što je dovelo do pandemije virusa korona 2019/20.[11][12] Uobičajeni simptomi obuhvataju povišenu telesnu temperaturu, kašalj i otežano disanje. Ređi simptomi bolesti su: bol u mišićima, stvaranje ispljuvaka i grlobolja.[6][13] U većini slučajeva dolazi do blagih simptoma.[14] S druge strane, teži simptomi obuhvataju upalu pluća i otkazivanje organâ.[15] Smrtnost po broju potvrđenih slučajeva procenjuje se na 1%—5%, ali varira u zavisnosti od starosti pacijenta i njegovog postojećeg zdravstvenog stanja.[16][17]

Mapa distribucije virusa[18]

Infekcija se širi od jedne do druge osobe kapljičnim putem — respiratornim kapljicama nastalim tokom kašljanja.[19][20] Vreme inkubacije do pojave prvih simptoma je obično između 2 do 14 dana (u proseku 5 dana).[21][22] Standardna metoda dijagnoze je lančana reakcija polimeraznom reverznom transkripcijom (rRT-PCR) iz nazofaringealnog brisa ili uzorka ispljuvaka. Ispitivanja antitela mogu se koristiti i korišćenjem uzorka krvnog seruma.[23] Infekcija se može registrovati iz kombinacije simptoma, faktora rizika i CT-a prsnog koša koji pokazuje karakteristike upale pluća.[24][25]

U preporučene mere za prevenciju (sprečavanje) bolesti spadaju: pravilno i redovno pranje ruku, održavanje udaljenosti od drugih osoba i ne dodirivanje nečijeg lica.[26] Upotreba maski savetuje se onima koji sumnjaju da imaju virus i njihovim negovateljima, ali ne i široj javnosti.[27][28] Ne postoji posebna antivirusna terapija za COVID-19.[29]

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je izbijanje virusa korona 2019/20. pandemijom[12] i javno zdravstvenom pretnjom od međunarodnog značaja(PHEIC).[30][31] Dokazi o lokalnom prenošenju bolesti pronađeni su u više zemalja, u svih šest regiona SZO.[32]

Nekoliko akademika u Ruskoj Federaciji smatra da su mere za kontrolu bolesti neadekvatne.[33][34][35][36]

Postoje sumnje da je virus kreiran u laboratoriji i namerno ili nenamerno raširen širom sveta[37][38][39][40][41].

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ 国家卫生健康委关于新型冠状病毒肺炎暂命名事宜的通知 (na jeziku: kineski). National Health Commission. 7. 2. 2020. Архивирано из оригинала 28. 2. 2020. г. Приступљено 9. 2. 2020. 
  2. ^ Campbell, Charlie (20. januar 2020). „The Wuhan Pneumonia Crisis Highlights the Danger in China's Opaque Way of Doing Things”. Time. Архивирано из оригинала 20. 01. 2020. г. Приступљено 13. март 2020. 
  3. ^ Lucey, Daniel; Sparrow, Annie (14. januar 2020). „China Deserves Some Credit for Its Handling of the Wuhan Pneumonia”. Foreign Policy. Приступљено 13. март 2020. 
  4. ^ Stobbe, Mike (8. februar 2020). „Wuhan coronavirus? 2018 nCoV? Naming a new disease”. Fortune. Associated Press. Приступљено 13. март 2020. 
  5. ^ Za više informacija pogledajte SARS-CoV-2.
  6. ^ a b „Coronavirus Disease 2019 (COVID-19) Symptoms”. Centers for Disease Control and Prevention. United States. 10. 2. 2020. Архивирано из оригинала 30. 1. 2020. г.. 
  7. ^ „Coronavirus COVID-19 Global Cases by Johns Hopkins CSSE”. ArcGIS. Johns Hopkins CSSE. Приступљено 14. 3. 2020. 
  8. ^ Rettner R (10. 3. 2020). „Why are deaths from coronavirus so high in Italy?”. Live Science. 
  9. ^ Page ML (14. 3. 2020). „Why is it so hard to calculate how many people will die from covid-19?”. New Scientist. br. 3273. Приступљено 14. 3. 2020. 
  10. ^ „Naming the coronavirus disease (COVID-19) and the virus that causes it”. www.who.int (na jeziku: engleski). World Health Organization. Архивирано из оригинала 28. 2. 2020. г. Приступљено 28. 2. 2020. 
  11. ^ Hui DS; I Azhar E; Madani TA; Ntoumi F; Kock R; Dar O; Ippolito G; Mchugh TD; Memish ZA; Drosten C; Petersen E (2020). „The continuing 2019-nCoV epidemic threat of novel coronaviruses to global health – The latest 2019 novel coronavirus outbreak in Wuhan, China”. Int The Journal of Infectious Diseases. 91: 264—66. PMID 31953166. doi:10.1016/j.ijid.2020.01.009 Слободан приступ. 
  12. ^ a b „WHO Director-General's opening remarks at the media briefing on COVID-19” (Saopštenje). 11. 3. 2020. Приступљено 12. 3. 2020. 
  13. ^ „Q&A on coronaviruses (COVID-19)” (na jeziku: engleski). World Health Organization. Приступљено 11. 3. 2020. 
  14. ^ Wang, Vivian (5. 3. 2020). „Most Coronavirus Cases Are Mild. That's Good and Bad News.” — преко NYTimes.com. 
  15. ^ „Q&A on coronaviruses”. World Health Organization (WHO). Архивирано из оригинала 20. 1. 2020. г. Приступљено 27. 1. 2020. 
  16. ^ „Wuhan Coronavirus Death Rate”. www.worldometers.info (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 31. 1. 2020. г. Приступљено 2. 2. 2020. 
  17. ^ „Report 4: Severity of 2019-novel coronavirus (nCoV)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 2. 2020. г. Приступљено 10. 2. 2020. 
  18. ^ Mapa distribucije virusa
  19. ^ „Q&A on coronaviruses”. World Health Organization (WHO). 11. 2. 2020. Архивирано из оригинала 20. 1. 2020. г. Приступљено 24. 2. 2020. „The disease can spread from person to person through small droplets from the nose or mouth which are spread when a person with COVID-19 coughs or exhales ... The main way the disease spreads is through respiratory droplets expelled by someone who is coughing.” 
  20. ^ „2019 Novel Coronavirus (2019-nCoV)”. Centers for Disease Control and Prevention (na jeziku: engleski). 11. 2. 2020. Архивирано из оригинала 7. 2. 2020. г. Приступљено 18. 2. 2020. „The virus is thought to spread mainly from person-to-person ... through respiratory droplets produced when an infected person coughs or sneezes.” 
  21. ^ CDC”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 30. 1. 2020. г. Приступљено 11. 2. 2020. 
  22. ^ Velavan, Thirumalaisamy P.; Meyer, Christian G. (2020). „The COVID-19 epidemic”. Tropical Medicine & International Health (na jeziku: engleski). n/a (n/a): 278—80. PMID 32052514. doi:10.1111/tmi.13383 Слободан приступ. 
  23. ^ Normile, Dennis (27. 2. 2020). „Singapore claims first use of antibody test to track coronavirus infections”. Science. doi:10.1126/science.abb4942 Слободан приступ. 
  24. ^ Jin, Ying-Hui; Cai, Lin; Cheng, Zhen-Shun; Cheng, Hong; Deng, Tong; Fan, Yi-Pin; Fang, Cheng; Huang, Di; Huang, Lu-Qi (6. 2. 2020). „A rapid advice guideline for the diagnosis and treatment of 2019 novel coronavirus (2019-nCoV) infected pneumonia (standard version)”. Military Medical Research. 7 (1): 4. PMID 32029004. doi:10.1186/s40779-020-0233-6 Слободан приступ. 
  25. ^ „CT provides best diagnosis for COVID-19”. ScienceDaily (na jeziku: engleski). 26. 2. 2020. Приступљено 2. 3. 2020. 
  26. ^ „Advice for public”. www.who.int (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 26. 1. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  27. ^ CDC (11. 2. 2020). „2019 Novel Coronavirus (2019-nCoV)”. Centers for Disease Control and Prevention (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 14. 2. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2020. 
  28. ^ „Advice for public”. www.who.int (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 26. 1. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2020. 
  29. ^ „Coronavirus Disease 2019 (COVID-19)”. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). 15. 2. 2020. Архивирано из оригинала 26. 2. 2020. г. Приступљено 20. 2. 2020. 
  30. ^ „Statement on the second meeting of the International Health Regulations (2005) Emergency Committee regarding the outbreak of novel coronavirus (2019-nCoV)”. www.who.int (na jeziku: engleski). Архивирано из оригинала 31. 1. 2020. г. Приступљено 11. 2. 2020. 
  31. ^ „Hundreds of evacuees to be held on bases in California; Hong Kong and Taiwan restrict travel from mainland China”. The Washington Post. 6. 2. 2020. Архивирано из оригинала 7. 2. 2020. г. Приступљено 11. 2. 2020. 
  32. ^ „Coronavirus disease 2019 (COVID-19) Situation Report – 47” (PDF). World Health Organization. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 3. 2020. г. Приступљено 8. 3. 2020. 
  33. ^ академик В. Сергиев, човек Болеславом Лихтерманом (2020). „Коронабесие”. www.mgzt.ru/content (na jeziku: ruski). Москва: Медицинская газета. Архивирано из оригинала 01. 11. 2020. г. Приступљено 3. 11. 2020. 
  34. ^ академик Г. Онищенко Интервју су водили Александар Гамов и Марија Бацхенина (2020). „А, может быть, нашествие коронавируса - это такая террористическая атака?”. radiokp.ru (na jeziku: ruski). Москва: Комсомолская Правда. Приступљено 3. 11. 2020. 
  35. ^ академик А. Редько (2020). „Размышления о причинах и механизмах сегодняшней социальной катастрофы”. pdsnpsr.ru (na jeziku: ruski). Москва, СПб: ПДС НПСР. Архивирано из оригинала 01. 11. 2020. г. Приступљено 3. 11. 2020. 
  36. ^ академик Н. Филатов, Интервју Вадима Бондара (2020). „Я эпидемиолог, всю жизнь этим занимаюсь и не могу понять происходящего!”. www.business-gazeta.ru (na jeziku: ruski). Москва: "Бизнес онлайн". Приступљено 3. 11. 2020. 
  37. ^ „IF Specials: Biomedical Research in India, Covid 19 Virus and mRNA vaccines”. Chintan (na jeziku: engleski). 2022-02-22. Приступљено 2023-05-10. 
  38. ^ Helmore, Edward (2023-02-26). „Covid-19 likely came from lab leak, says news report citing US energy department”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-10. 
  39. ^ Barnes, Julian E. (2023-02-26). „Lab Leak Most Likely Caused Pandemic, Energy Dept. Says”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-10. 
  40. ^ „US agency says Covid likely emerged from China lab leak”. Le Monde.fr (na jeziku: engleski). 2023-02-27. Приступљено 2023-05-10. 
  41. ^ „US energy dept says COVID probably leaked from Wuhan lab”. www.aljazeera.com (na jeziku: engleski). Приступљено 2023-05-10. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ковид_19&oldid=31035912”